Žare, Veliki brat te čeka  

Ministar policije & kulture Ivica Dačić skoknuo je juče do Njujorka i uručio u konzulatu Srbije srpski pasoš glumcu Žarku Lauševiću. Oduševljen susretom sa slavnim glumcem, Dačić je u nastupu radosti izjavio: “S obzirom na to da sam pre izvesnog vremena učestvovao u izdavanju državljanstva Lauševiću, čin >> Pročitaj celu vest na sajtu e-Novine << uručenja pasoša je nastavak brige za naše građane. On je prošao redovnu proceduru i ispunjava sve uslove da dobije taj dokument. Čast mi je da čoveku čija sudbina i ispovest izazivaju toliko pažnje uručim pasoš”. Tim svečarskim povodom, prenosimo tekst sa savetima vlasniku friškog srpskog pasoša

Slušaj Žare, mislim, je l’ nije problem da te zovem Žare? Nije? Jeste? Nije? Okej, zvaću te Žare, dakle, slušaj prijatelju, ti si gotivan lik, bio si glumac, žene te gađale gaćicama, muškarci gotivili dokle god te ne bi njihove žene gađale gaćicama i sve je bilo kul. I onda se desilo šta se desilo, jebi ga, dešava se i drugima, ti si to malo teže primio, jer nisi čovek iz tog zanata, pa ti je ubistvo eto, malo teže leglo. Kad ti ne bi bio u bedaku, nego realno pogledao ovo naše poluostrvo shvatio bi da je ovde to na ceni. Nisi pička da ćutiš, ovde se, bre, ceni da nekog rokneš, što više ljudi makneš to si veći car, ako si odgovoran za desetine, stotine i hiljade leševa, onda si heroj, nacionalni, bez obzira na nacionalnu pripadnost, tako da je malo bedak što toliko dramiš oko toga.

E sad, ne cimam te zbog toga da te nešto tešim, nego bih da ti dam nekoliko internet advrtajzing saveta kako bi mogao da od te svoje patetike napraviš dobar brend. Pazi, nisi ti loše počeo, skapirao si na šta se rulja na Balkanu loži, ono Amerika, šetnja pored reke, teške misli, ali upakovane u jednostavan izraz. Ovo ono, uglavnom si skapirao taj vizuelni deo, zabrinut si, sjeban, iako si u Americi, život nema smisla i slično, voli to rulja na Balkanu, međutim mnogo si bre opširan kad pričaš. Kapiram ja da je to tvoj fazon, ti bi da to sve nekako bude na nekom intelektualnijem nivou, misliš ako pročitaš nekoliko teških rečenica ljudi će ozbiljnije shvatiti tvoj problem. Oće kurac! Oni jedva prate zaplet u turskoj seriji, jer prate tri odjednom, i ti im dođeš kao neki izlet u tu životnu dubinu koja je iz nekog razloga na ceni ako želiš da te dožive kao pametnog. Preslušaju šta imaš da kažeš dok traju reklame u seriji, šeruju na Fejs uz konstatciju "ja njega obožavam”, "divan je”, "kako sam se ložila na njega dok je bio mlad” i ti si, brale moj, džaba pričao o sudnici i slobodi, da si čvrkao kitom po astalu kao Peđa D Boj više bi te ljudi cenilo.

Patološka simbioza: Dačić i pasoš Photo: pressonline.rs

Dakle, moraš da skratiš taj svoj izraz, ugledaj se na uspešnije kolege od sebe. Evo, na primer, na Ekrema Jevrića. On je isto Crnogorac, isto je u Americi, isto šeta uz reku, govori tešku filozofiju, ali je to spakovao u izraz koji ljudi lakše razumeju. On je u istom vremenskom periodu u kojem si ti pročitao pola knjige poslao jasnu poruku svojim sledbenicima. Dvesta puta. Kakav je život u Americi Ekreme? – "Kuća – pos’o, pos’o – kuća”, a ti, šta si ti poručio bacačicama gaćica? – "Jao ja sam ubio, sad mi krivo, al’ ovde mi je manje krivo, odnosno ovde su ljudi - ljudi, pa onda oni imaju obzira za to što sam ja, jebi ga. Ja sam Crnogorac, ali sam Beograđanin, ali sa Cetinja, ja bih zapravo da me nema, ali me ima na svakom kiosku” – boga mu poljubim Žare, sredi se malo. Razumem ja da ti je teško, ali u advrtajzingu nema teško, samo pozitivno, selfmarketing i štanc, odnosno hiperprodukcija. Žare u spotu, Žare na tribini, Žare bloguje, Žare na Tviteru, Žare ima 300.000 fanova na Fejsu, da bi Žare konačno završio u Velikom bratu.

Rijaliti šou, to je cilj svih modernih umetnika. Da ih dva meseca zatvore u neki studio, da žderu, loču, spavaju za džabe, da ih publika u pauzama između turskih serija gleda kao što u zoološkom vrtu gleda majmune u kavezu. I onda da se do besvesti glasa sms-om ko je tu stvarno najgotivniji. Ako te usere možeš da da uletiš u ekipu sa takvim rijaliti imenima kao što su Vendi, Ekrem, VB Marko iz Granda, Miki, Đani i ostali.

Dakle, ja bih na tvom mestu prvo otvorio naloge na svim socijalnim mrežama, onda bih tvitovao o tome kako se u kom trenutku osećam povodom svog "dela”, kako kažu tu u Americi. Na dvadesetak minuta otprilike, modernim slengom. Na primer "Voleo bih da me nema, jer sam izvršio delo, tipa ubistvo”.

Onda bih snimio pesmu. Isto ovako kao što si snimio recital, samo pesma, neki semplovan ritam, harmonika, možda i gusle i ti pevaš srž stvari ” 'dina-prođe, dan-nikad, a šta da radim jaaAAAaaa, to niko ne znaaaAAAaaa 'dina-prođe, dan-nikad, 'dina-prođe, dan-nikad, ’dina-prođe, dan-nikad”, ima da nabiješ dvajes puta više pregleda na Jutjubu od ove tvoje kuknjave.

I onda ti ne gine poziv za VB, Parove, Farmu, Štalu i ostale hit emisije u Srbiji, a tu leži pravi keš.

E da, još jedan savet, gledaj apeluj na medije da više ne govore kako te je Boris pomilovao, deluje onako gej, ali ne gej, kao gej pornjava, nego ono homo emo gej, ljubić za pedere. Mislim ipak mi govorimo o ozbiljnom "delu” i ozbiljnoj kazni.

*Tekst preuzet sa bloga, uz dozvolu autora
Pogledaj vesti o: Ivica Dačić

| Pročitaj ovu vest iz drugih izvora 0 0

Dodajte komentar