Izvor: Večernje novosti, 19.Dec.2014, 17:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Posle 54 godine pala kubanska gvozdena zavesa
SVET je gromoglasno pozdravio istorijsku odluku o uspostavljanju diplomatskih odnosa zemalja koje su, iako ih deli svega 150 kilometara moreuza, više od pola veka odvojene gvozdenom zavesom sankcija. Predsednik SAD, rođen nekoliko meseci pošto je Vašington uveo embargo Kubi, obznanio je kraj "zastarelog pristupa" ostataka Hladnog rata prema ovom karipskom osrvu. Njegov nagoveštaj ublažavanja ekonomskih sankcija i restrikcije >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << putovanja na Kubu ipak nije dočekan opštim oduševljenjem, ni u Americi, a ni na Kubi. Naloživši državnom sekretaru SAD Džonu Keriju da radi na otvaranju američke ambasade u Havani, Obama je priznao da se za više od 50 godina pokazalo da "izolacija nije vredela": - Ni američki ni kubanski narod nisu uživali blagodeti krute politike ukorenjene u događajima koji su se zbili pre rođenja većine nas. Verujem da možemo da učinimo više da podržimo kubanski narod i kroz angažovanje promovišemo naše vrednosti - rekao je Obama. Istovremeno je i kubanski predsednik Raul Kastro pozdravio nove tendencije u odnosima sa SAD, čiji izraz je bila i razmena zatvorenika optuženih za špijunažu. Iz kubanskog zatvora pušten je Amerikanac Alan Gros, dok su trojica Kubanaca puštena iz zatočeništva u SAD. Sada, međutim, predstoji teži deo izgradnje odnosa koje je u duboko zamrznutom stanju držalo čak 10 američkih predsednika. Kuba je, i posle pada Berlinskog zida, koji je doveo do kolapsa glavnog saveznika Havane, Sovjetskog Saveza, ostala među nekoliko država, koje nisu, kao komunistička Kina i Vijetnam, uspostavile diplomatske odnose sa Vašingtonom. Koliko će led biti teško otopiti, pokazala je reakcija u Kongresu vladajućih republikanaca, kao i nekih viđenijih Obaminih demokrata, koji su već najavili da im ne pada na pamet da ukinu višedecenijski embargo komunističkoj Kubi. Slične reakcije imao je i deo kubanske imigracije u SAD: - Ceo politički zaokret je zasnovan na iluziji, laži, da će porast trgovine i bolji pristup novcu i dobrima da se pretvori u političku slobodu za kubanski narod - komentarisao je senator sa Floride, kubanski imigrant Marko Rubio, tvrdeći da će koristi od svega imati samo Kastrov režim. I vlasti u Havani nastupaju oprezno, ističući nastavak revolucionarnog puta velikog vođe Fidela Kastra. Kubanski predsednik je podsetio da ključna tačka u odnosima Vašingtona i Havane nije postignuta: - Ekonomska, trgovinska i finansijska blokada, koja izaziva ogromne ljudske i ekonomske štete našoj zemlji, mora da se završi - kategoričan je Kastro. Ukidanje sankcija Kubi uživa u SAD podršku Katoličke crkve, Američke privredne komore, Hjuman rajts voča, kompanija iz oblasti poljoprivrede. Analitičari veruju da će oni biti pokretačka masa pritiska na Kongres. Isti taj Kongres treba da ukine i zabranu putovanja Amerikancima na Kubu. Nove olakšice "probranim" putnicima dozvoljavaju da u SAD donesu robu vrednu 400 dolara, od toga 100 u vidu pića i cigara. To će dobro doći ostrvu gde je plata lekara dvadesetak dolara, ali i Amerikancima, koji su odavno zaboravili kakvo uživanje pruža dobra kubanska cigara. VATIKAN KAO papa Jovan 23, koji je posredništvom doprineo smirivanju odnosa između SAD i SSSR tokom kubanske krize 1961. godine, tako je sada Papa Franja odigrao ključnu ulogu u približavanju Vašingtona i Havane. Papa Franja je letos pisao predsednicima Baraku Obami i Raulu Kastru, pozivajući ih da nađu rešenje za nesuglasice i ponudio da Vatikan bude posrednik u pregovorima. Sporazum je "iskovan" u Vatikanu u oktobru.
Nastavak na Večernje novosti...
.jpg)
