Izvor: B92, 01.Maj.2016, 09:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poručuju da će se boriti za radnike, ali ne danas
Beograd -- Međunarodni praznik rada obeležava se danas širom sveta, a ove godine u Srbiji zbog toga što se poklapa sa Uskrsom, sindikati neće organizovati protestne šetnje
Sindikati ipak poručuju da će ubuduće nastaviti da se još snažnije bore za poboljšanje prava radnika.
Savez samostalnih sindikata Srbije (S S S S) poručio je zaposlenima da s obzirom na to da Prvi maj, koji ove godine pada na veliki hrišćanski praznik >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Uskrs, provedu u duhu vekovne tradicije, u krugu najbližih i porodice.
Sindikalci podsećaju da su prethodnih decenija i godina pozivali i organizovali prvomajska protestna okupljanja i šetnje, ukazujući na nezadovoljstvo zaposlenih sve manjim pravima, sve nižim zaradama i penzijama, opominjući da je nezaposlenost, posebno mladih, ogromna, sa malim izgledima da pronađu dostojan i siguran posao.
Predsednik tog sindikata Ljubisav Orbović rekao je Tanjugu da će prostora za iskazivanje nezadovoljstva imati u narednom periodu.
"Mislimo da bi ipak bilo neprimereno da na ulicama protestujemo i šetamo na jedan ovako veliki praznik", kaže on.
Orbović je poručio radnicima da se bore za svoja prava, "da ne popuštaju i budu energičniji".
"Važno je da svako pojedinačno ima hrabrosti da traži svoja veća prava i prava koja proističu iz zakona i kolektivnih ugovora u preduzećima", rekao je on navodeći da se radnici i dalje bore za osmočasvno radno vreme, da primaju male zarade, i da im se u najčešćem broju slučajeva prekovremeni rad ne plaća.
Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Ranka Savić rekla je Tanjugu da ni taj sindikat ove godine Praznik rada neće obeležiti sindikalnim akcijama, zbog Uskrsa.
Ona je primetila međutim, da su inače, radnici u Srbiji pasivniji od radnika širom Evrope koji iako imaju bolje uslove rada i plate ipak izlaze na ulice 1. maja.
Naši radnici, međutim, više vole da ostanu kod svojih kuća i provode taj dan na urancima, ističe Savić.
"Jedino opravdanje zašto nije tako je istorijsko nasleđe, mentalni sklop građana i zaposlenog da je 1. maj, praznik kada se roštilja i ide u prirodu...", rekla je Savić.
Savić ističe da za izlazak na ulice radnici u Srbiji imaju razloga više nego ikada i da njihov položaj nikad nije bio teži.
"Svima je je poznato da radnici u Srbiji primaju jako male plate, oko 200 evra, da rade prekovremeno, da im taj rad često nije plaćen, da se uvodi rad na lizing koji nije zakonski regulisan..", rekla je Savić.
Kako kaže, ima dosta razloga da se radnici bore za svoja prava izlaskom na ulice.
Ona je takođe ocenila i da je Zakonom o radu pogoršan položaj radnika, umesto da bude suprotno i da se mnogima sve češće u preduzećima zabranjuje sindikalno ogranizovanje.
UGS "Nezavisnost" saopštio je ranije da se obeležavanje Prvog maja već godinama u Srbiji svodi na divljenje kako to rade radnici u Italiji, Nemačkoj, Francuskoj, Španiji i, kako se dodaje, "traženje razloga zašto baš ja ove godine isto to ne mogu da uradim u Srbiji".
"U godinama koje su obeležile divljacke privatizacije, stalno urušavanje standardnih prava radnika, dehumanizacija rada, neisplaćene plate, i neuplaćeni doprinosi, rastuća prekarizacija radnih odnosa, rastuće otuđenje minorne elite, a sve o trošku rastuće većine siriomašnih, neshvatljivo je da je toj većini teško da bar jedan dan u godini posveti sebi i svojim mukama", navodi se u saopštenju tog sindikata povodom 1. maja.
Takođe, taj sindikat podseća da Praznik rada ove godine "dolazi" samo nekoliko dana posle izbora i ocenjuje da će sigurno biti obeležen raznim političkim odmeravanjima. "Videćemo da li će se neka ruka ispružiti ka nama", stoji u saopštenju UGS Nezavisnost.
Praznik rada, 1. maj, je ustanovljen u znak sećanja na 1. maj 1886, kada je više desetina hiljada radnika u Čikagu izašlo na ulice zahtevajući bolje uslove rada i osmočasovno radno vreme. Organizatori protesta su zahteve prethodno uputili poslodavcima i vlastima tražeći da ih ispune do tog datuma.
Kao odgovor, usledila je represija, a u sukobima sa policijom bilo je žrtava i ranjenih na obe strane. Ishod je bio da su sedmorica sindikalnih aktivista osuđeni na smrt.
Drugi kongres Radničke internacionale, odlučio je da se od 1890. godine, 1. maja širom sveta održavaju masovne manifestacije, demonstracije i štrajkovi, kao jedan od vidova klasne borbe, što je do kraja 19. i početkom 20. veka dobilo masovne razmere.
Prvi maj u Srbiji obeležen je prvi put 1893. godine protestnim skupovima u Beogradu.
.jpg)
