Izvor: Vostok.rs, 30.Jun.2016, 10:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 29.06.

  

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  
 
Situacija na frontu za 28.06. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 
  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 



Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 29.06.



Kijevske snage pokušale da na dva mesta probiju odbranu Debaljceva - Kijevske snage su pokušale da kod Debaljceva probiju odbranu Donjecke i Luganske Republike.

Ministarstvo odbrane DNR je saopštilo: „Jutros - između 7 i 8 časova - ukrajinske snage su, koristeći oklopna vozila i artiljeriju, pokušale da prođu u našu dubinu. Uspele su da napreduju četiri kilometra prema naselju Logvinovo, ali su bile zaustavljene u zoni odgovornosti Narodne milicije Luganske Republike. Borba i dalje traje“.

Ukrajinska artiljerija i minobacači ne prestaju da tuku Logvinovo.

Zamenik komandanta operativne zone „Donjeck“ - Eduard Basurin - naglasio je da Ukrajinci pokušavaju da probiju odbranu LNR-DNR. Dodao je da dovlače novu ratnu tehniku i gomilaju je oko takozvane „Svetlodarske duge“.

Basurin je naglasio da je ukrajinska armija formirala više novih udarnih diverzantskih grupa u čijem sastavu ima i dosta stranih najamnika.

Nezvanično, na obe strane ima mrtvih i ranjenih.

Međutim, portparol armije (Narodne milicije) Luganske Republike, Andrej Moročko, izjavio je da je napad na Logvinovo „uspešno zaustavljen“ i da među braniocima nije bilo gubitaka.

Visoki funkcioner u političkom odeljenju Ministarstva odbrane DNR, Vladislav Brig, otkrio je da je glavni pravac udara ukrajinske armije bio kod Ugljegorska i da su Ukrajinci u prvom naletu bili uspeli da probiju odbrambene linije DNR:

„Napad je počeo dva i po sata posle ponoći. Ukrajinska armija je u borbu ubacila ceo jedan bataljon i jurišnu grupu, ali su ih naše jedinice odbacile nazad. Ne mogu da kažem gde su se Ukrajinci zaustavili. Naši momci proveravaju da li su stigli da miniraju položaje koje su morali da napuste.“

Brig tvrdi da su napadači imali najmanje 25 poginulih.

Bivši komandant odbrane Gorlovke, general DNR Igor Bezler izjavio je da su ukrajinske snage bile uspele da zauzmu „kvadrate 6351,6350,6348,6149,6148,6147 „.

Gradske vlasti Debaljceva su objavile da armija „drži pozicije i uspešno odbija napade“.

Posledice granatiranja Donjecka 

Stanje na frontu - Sinoć oko 20:15 kijevske snage su ponovo napale teritoriju DNR. Otvarali su vatru na naselja Lenjinskoe i Zarečenko na jugu DNR u Novoazovskom rejonu.

Prema saopštenju Ministarstva odbrane DNR kijevske snage su za protekla 24 sata 734 puta napale teritoriju DNR. Napadali su severnu i zapadnu okolinu Donjecka, severnu i zapadnu okolinu Gorlovke, Sahanku, Kominternovo, Dokučaevsk i Jasinovatu. Tokom napada ranjene su dve žene a oštećeno je ukupno 23 stambena objekta. Kako je naveo eduard basurin, kijevske snage su kod Širokina zarobile osam deminera Vojske DNR.


Prema saopštenju Narodne milicije LNR kijevske snage su tokom proteklog dana 19 puta napale snage NM u području Kalinova, Kalinovke, Lozovog, Zolotok i Pervomajska. Prema saopštenju, gubitaka nije bilo.



Sinoć su kijevske snage takođe otvorile vatru na predstavnike zajedničkog Centra za kontrolu i koordinaciju režima primirja u okolini Širokina na jugu DNR. Pripadnici vojske DNR uspeli su da predstavnike misije evakuišu iz zone sukoba.


Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 29.06.



Putin potpisao Ukaz o produženju sankcija Zapadu do 2017. godine - Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je produžetak embarga na uvoz poljoprivrednih proizvoda, koji je uveden kao odgovor na sankcije Zapada, do 31. decembra 2017. godine.

„U cilju zaštite nacionalnih interesa Rusije i u skladu sa Zakonom o specijalnim ekonomskim merama i Zakonom o bezbednosti nalažem da se od 6. aprila 2016. godine do 31. decembra 2017. godine produže posebne specifične ekonomske mere koje su predviđene ukazom predsednika Ruske Federacije ’O primeni posebnih, specifičnih ekonomskih mera u cilju osiguranja bezbednosti Ruske Federacije‘“, navodi se u poslednjem ukazu predsednika Rusije Vladimira Putina.

Ranije je premijer Rusije Dmitrij Medvedev, komentarišući produžetak embarga, naglasio da su na tu odluku Vladu podstakle mnogobrojne molbe domaćih proizvođača. On je pozvao privrednike da ne gube vreme i da aktivnije koriste mogućnosti za razvoj izvoza.

Merkel: Ništa ne stoji na putu proširenja sankcija Rusiji - Produžavanje sankcija Rusiji povezano je sa realizacijom Minskog dogovora, izjavila je nemačka kancelarka Angela Merkel na konferenciji za medije nakon Evropskog Saveta u Briselu.

„Predsednik Francuske Fransoa Oland i ja smo još jednom izvestili danas o nivou realizacije Minskog sporazuma. Na taj način smo istakli da je produženje sankcija, nažalost, u vezi sa nivoom realizacije… potrebno. Dakle, ništa ne stoji na putu proširenja sankcija“, istakla je Merkelova.

Ranije su stalni predstavnici Evropske unije odlučili da produže sankcije protiv Rusije, koje ističu 31. jula, na još šest meseci — do januara 2017. Odluku ovih diplomata treba da potvrdi Savet Evrope.

Istovremeno, tri zemlje — Francuska, Velika Britanija i Švedska — iskoristile su pravo „parlamentarne rezerve“ koja predviđa usklađivanje stavova sa lokalnim parlamentima. Kasnije se saznalo da je Italija u poslednjem trenutku tražila da se u rezoluciju uključi tačka o mogućnosti revizije politike prema Moskvi krajem 2016. godine.

Zaharčenko: Donbas neće doživeti sudbinu Srpske Krajine i hvala braći Srbima - Hoće li stanovnici Donjecke i Luganske Narodne Republike doživeti tragičnu sudbinu Srpske Krajine, pitanje je koje se uvek nametne kad svetske agencije jave da je realizacija Minskih mirovnih dogovora ušla u ćorsokak, a da istovremeno NATO namerava da poveća vojnu pomoć svom novom savezniku - Ukrajini. Ovih dana iz Brisela je ponovo stigla vest da će NATO na samitu u Varšavi doneti odluku o "novom paketu pomoći" Kijevu.

Iako deklarativno Zapad traži od Kijeva da se realizuju Minski dogovori po kojima bi Donbas dobio određenu autonomiju, neosporno je da glavni saveznici ukrajinskog rukovodstva, koji sede u Vašingtonu, podržavaju želju Petra Porošenka da "blickrigom potuče snage Donjecke i Luganske narodne republike i dođe na granicu s Rusijom".

Na pitanje sa početka teksta, dopisnik "Novosti" iz Moskve imao je priliku da mu odgovori lider Donjecke Narodne Republike Aleksandar Vladimirovič Zaharčenko (40), koji je došao u Moskvu na promociju knjige poznatog ruskog pisca Zahara Prilepina "Sve što treba da se reši", inače publicističko delo gde je glavni junak upravo Zaharčenko. Čitajte više

Nariškin: Rusija će se vratiti u PSSE kada joj se potpuno vrate ovlašćenja - Rusija će se vratiti u Parlamentarnu skupštinu Saveta Evrope (PSSE) kada se ruskoj delegaciji potpuno vrate ovlašćenja, izjavio je predsednik Državne dume Sergej Nariškin uoči sastanka sa predsednikom PSSE Pedrom Agramuntom.

„U centru pažnje je pitanje kako, kada i pod kojim uslovima će ruska delegacija obnoviti učešće u raspravi. Za nas je očigledno da ćemo se vratiti u Parlamentarnu skupštinu kada ruskoj delegaciji u punom obimu budu vraćena ovlašćenja ravnopravnog učesnika“, rekao je Nariškin u intervjuu za televiziju „Rusija 24".

Predsednik ruske Dume potvrdio je da će se u okviru Generalne skupštine Parlamentarne skupštine Crnomorske ekonomske saradnje u Moskvi sastati sa predsednikom PSSE.

„On je ugledan, veoma obazriv i poštovan političar. Upravo tako se i odnosim prema njemu. Ovo je drugi naš susret u poslednjih mesec i po. Nedavno smo se sastali u Sankt Peterburgu“, dodao je Nariškin.

Prema njegovim rečima, Rusija će zahtevati da PSSE donese odluku o neprihvatljivosti ograničavanja ovlašćenja nacionalnih delegacija ubuduće.

PSSE je tokom 2014. i 2015. zbog stava o Krimu oduzela ruskoj delegaciji pravo glasa, pravo učešća u radu statutarnih organa i u monitoring misiji Skupštine. Kao odgovor na ove mere, ruska delegacija napustila je PSSE do kraja 2015.

Početkom 2016. ruska strana odlučila je da ne upućuje dokumente potrebne za potvrdu ovlašćenja.

Italijanska Ligurija za priznavanje Krima - Oblasni savet Ligurije će u sredu usvoiti rezoluciju kojom se traže zvanično priznavanje Krima za deo Rusije i ukidanje antiruskih sankcija, rekao je ministar oblasne vlade za ekonomski razvoj i lider regionalne uticajne partije „Liga Severa“ Eduardo Riksi.

„Projekat rezolucije koju smo mi pokrenuli sutra će biti dat na glasanje oblasnom savetu Liturgije i ubeđen sam da će za njega glasati većina članova našeg regionalnog zakonodavnog organa“, izjavio je jedan od glavnih autora inicijative.

Projekat rezolucije su krajem maja izradili predstavnici partije „Liga Severa“, „Napred, Italija“ i „Braća Italije — Nacionalna alijansa“ koji će u Liguriji obrazovati vladajuću koaliciju, a u Italiji se nalaze u opoziciji Vlade Matea Rencija. Čitajte više

Zaharova: Nismo mi ti koji pogoršavaju bilateralne odnose - Prema rečima Zaharove „Vašington post“ je objavio članak o navodnim uznemiravanjima američkih diplomata u Rusiji.

„Dobili smo mnogo pisama i ljudi su bili besni. Zbog toga nismo mogli da odbijemo da reagujemo“, ističe Zaharova.

Ona je rekla i da zapadni mediji i dalje ćute kada se uznemiravaju ruske diplomate u inostranstvu.



„Umesto da poboljšaju situaciju, oni je izokreću. Članak "Vašington posta" je odličan primer propagande“, navodi portparolka Ministarstva inostranih poslova Rusije.

„Ruske diplomate se stalno susreću sa provokacijama FBI i CIA. Konkretno, agenti tih agencija ne libe se da primene čak i nelegalne mere protiv naših diplomata, poput psihološkog pritiska na naše diplomate u prisustvu njihovih porodica“, kazala je Zaharova.

„Ukoliko želite dokaz, jedan od stručnjaka "Vašington posta" je Majkl Mekfol, koji je doživeo neuspeh kao američki ambasador u Rusiji. Mekfol je nazvao Rusiju divljom zemljom i taj termin je ponavljao tokom čitavog svog mandata. Takvo ponašanje pogoršalo je rusko-američke odnose“, rekla je Zaharova.

Ona je podsetila da su SAD saopštile da su antiruske sankcije usmerene na destabilizaciju Rusije.

„Nismo mi ti koji pogoršavaju bilateralne odnose“, zaključila je Zaharova.

Matarela: Ostaviti otvorenim sve kanale komunikacije sa Rusijom - Italija smatra da je potrebno ostaviti otvorenim sve kanale komunikacije sa Rusijom kako bi se izbegla dalja eskalacija u odnosima sa Moskvom, izjavio je predsednik Italije Serđo Matarela u intervjuu za list „Stampa“.

„Jačanje vojnog prisustva radi smirivanja naših saveznika u Istočnoj Evropi mora biti praćeno političkim dijalogom na najvišem nivou. Da bi se izbegao dalji rast tenzija sa Ruskom Federacijom, mi smatramo da je neophodno sačuvati otvorenim sve kanale komunikacije, počevši od Saveta Rusija-NATO“, rekao je Matarela odgovarajući na pitanje o tome da li je NATO-u potreban još jedan samit koji će se održati u Varšavi 8. i 9. jula da bi preispitao odnose sa Rusijom.

Prema rečima italijanskog predsednika, Rim shvata razloge za zabrinutost koje imaju mnogi saveznici, ali i postavlja pitanje da li problemi zaista mogu da budu rešeni istovremeno doprinoseći povećanju tenzija, navodi „Stampa“.

„Naš zadatak sastoji se u tome da promovišemo dijalog i da podstaknemo odgovorno ponašanje svih zainteresovanih strana“, naglasio je predsednik Italije.

Italijanski parlament odbacio rezoluciju o ukidanju sankcija Rusiji - Donji dom Parlamenta Italije je nakon Senata odbacio nacrt rezolucije koji su uputile opozicione snage Pokret pet zvezda i partija Liga Severa, o ukidanju sankcija Rusiji.

Konkretno, poslanici su odbacili nacrt rezolucije Pokreta pet zvezda, u kojoj se Vlada poziva da „ohrabri i podrži inicijativu usmerenu na uklanjanje režima sankcija protiv Rusije“.

Osim toga, u tekstu dokumenta koji je odbila Vlada, govori se o revitalizaciji „u kompetentnim evropskim institucijama“ napora usmerenih na stvaranje osnove za „bližu i efikasniju koordinaciju i saradnju između obaveštajnih službi različitih zemalja, uključujući i Rusku Federaciju, u sprečavanju i suzbijanju terorističkih akata.“
Ukrajina - iz minuta u minut -
  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 

Nastavak na Vostok.rs...