Izvor: Vostok.rs, 28.Maj.2016, 07:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 27.05.
Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje
Situacija na frontu za 25.05. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje
Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji - Klinuti ovde ili na mapu ispod
OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima
Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 27.05.
Aerodrom u Donjecku dve godine posle
Borbe kod Donjecka - reportaža
Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 27.05.
Medvedev naložio mere kao odgovor na produžetak sankcija - Ruski premijer Dmitrij Medvedev naložio je Vladi Rusije da pripremi predloge o merama kao odgovor na produžetak antiruskih sankcija Zapada.
„Poručio sam da se pripreme predlozi kako bi se produžile mere kao odgovor na sankcije Zapada do kraja 2017. godine. Biće pripremljeno i odgovarajuće obaveštenje našem predsedniku“, rekao je on.
Prethodno je britanski premijer Dejvid Kameron rekao da se Grupa sedam najrazvijenijih zemalja sveta (G7), koja se sastala u Japanu, dogovorila da u junu produži sankcije Rusiji.
U zajedničkoj deklaraciji navodi se da je G7 spreman čak i da pojača ograničavajuće mere ukoliko to bude bilo neophodno.
Oglasio se i portparol Kremlja Dmitrij Peskov koji je rekao da će te mere loše uticati na globalnu ekonomiju, kao i na sva druga bitna međunarodna pitanja.
Kremlj: Produžetak sankcija loš za globalnu ekonomiju - Samit G7 najrazvijenijih zemalja sveta, koji je održan u Japanu, podseća na partijsku konferenciju iz vremena SSSR-a, a G7 je postao zatvoreni klub koji prati sopstvene interese i nije sposoban da generiše „dodatnu vrednost“ u međunarodnim odnosima, smatra predsednik Komiteta za međunarodna pitanja Saveta federacije Rusije Konstantin Kosačov.
„Prava vrednost Grupe sedam svodi se na sopstvene interese, jer nakon što su izbacili Rusiju, koja je iskazala drugačiju tačku gledišta po čitavom nizu pitanja, više nisu sposobni da generišu ’dodatnu vrednost‘ u međunarodnim odnosima. Amerikancima su potrebni partneri, samo ukoliko se u potpunosti sa njima slažu. Baš kao na partijskim konferencijama u sovjetsko vreme“, napisao je Kosačov na svom fejsbuk nalogu.
Senator je ocenio da je na samitu usvojena „jednostrana i neodgovorna“ deklaracija kada je reč o konfliktu u Ukrajini, koja podrazumeva produžetak antiruskih sankcija, a tiče se ispunjenja Minskog sporazuma, iako se u deklaraciji ne spominju druge strane konflikta.
On je dodao da Vašington smatra da se sa temom Ukrajine mogu igrati geopolitičke igre.
Gornji dom Parlamenta Francuske za ublažavanje sankcija Rusiji - Gornji dom Parlamenta Francuske izglasao je rezoluciju u kojoj se zahteva da se ublaže sankcije prema Rusiji, međutim, iako ona nije pravno obavezujuća, francuski predsednik Fransoa Oland biće u obavezi da na nju obrati pažnju, izjavio je francuski senator Iv Pozo di Borgo.
„Mi zahtevamo da se sankcije prema Rusiji ublaže jer smatramo da ovako više ne može. Iako ovo možda i nije rezolucija, već neka vrsta političkog gesta, naša vlast ne može da na to ne obrati pažnju. To će doći i do Evropskog saveta, čije zasedanje je planirano za kraj juna. To je procedura koja ima veliku političku težinu“, rekao je on.
Prema njegovim rečima, Gornji dom Parlamenta Francuske je maltene jednoglasno izglasao taj dokument, čak su i socijalisti koji podržavaju vlast glasali za rezoluciju.
„To što je za rezoluciju glasala većina, uključujući opoziciju i socijaliste, pokazuje da se francuska javnost umorila od sankcija. Ukoliko rezoluciju usvoje u Senatu 8. juna, to će biti još jedan znak da Evropa mora da započne proces njihovog ukidanja“, rekao je Di Borgo.
On je dodao da ta rezolucija nije toliko oštra kao što je to bio slučaj sa onom koju je predložio član Parlamenta Francuske Tjeri Marijani, koja nije dobila podršku.
„Kao i Minski sporazum, reč je o dugoročnom i važnom procesu. Ovo naše glasanje šalje jaku poruku da se stav Parlamenta i javnosti promenio“, zaključio je on.
G7 preti pojačanim sankcijama protiv Rusije - Sankcije protiv Rusije ostaće na snazi do potpunog ispunjenja Minskog sporazuma, a ukoliko potezi Rusije to budu zahtevali, sankcije mogu biti i pojačane, navodi se u zajedničkoj deklaraciji usvojenoj po završetku samita lidera Grupe sedam najrazvijenijih zemalja sveta (G7).
„Sankcije mogu biti ukinute samo kada Rusija u potpunosti ispuni sve obaveze. Međutim, mi smo spremni da uvedemo dodatne ograničavajuće mere ukoliko potezi Rusije to budu zahtevali“, stoji u dokumentu.
Pritom, lideri G7 su naveli da je neophodno održavati dijalog sa Moskvom kako bi se pronašlo političko rešenje za ukrajinsku krizu.
Istovremeno, G7 je pozvao da se što pre sprovedu izbori u Donbasu, kao i da je preduslov da se to dogodi apsolutni prekid vatre.
Reči je bilo i o „Bregzitu“, a u zaključku navodi se da bi glasanje za izlazak Britanije iz Evropske unije ozbiljno ugrozilo globalni rast, kao i da je migrantska kriza u Evropi globalni izazov koji iziskuje globalni odgovor u vidu veće pomoći međunarodnih finansijskih institucija i donatorskih zemalja.
Takođe, ukazano je da bi izlazak Britanije iz 28-članog bloka negativno uticao na tendencije povećane globalne trgovine, investiranja i zapošljavanja, prenosi danas Bi-Bi-Si.
U fokusu dvodnevnog sastanka u Ise Šimi bili su svetski ekonomski izazovi i referendum o daljem članstvu Britanije u EU 23. juna, ali su učesnici istakli i niz širih političkih pitanja, uključujući terorizam, geopolitičke sukobe i priliv migranata kao šok „neekonomskog porekla“.
Oni su u zajedničkom saopštenju izrazili i zabrinutost zbog situacije na Istočnokineskom i Južnokineskom moru, gde su sporovi u vezi sa polaganjem prava na određene teritorije doveli do pojačanih regionalnih tenzija proteklih godina.
Iako se u dokumentu ne pominje Kina niti njeno širenje u teritorijalno spornim vodama, poziva se na poštovanje slobode plovidbe i mirno rešavanje konflikata, pravnim putem.
Šeremet: Porošenko da prestane da mašta da će Krim biti ukrajinski - Ukrajinski predsednik Petro Porošenko trebalo bi da prestane da mašta da će se Krim ikada vratiti u okrilje Kijeva, izjavio je vicepremijer Krima Mihail Šeremet.
„Ideje poput ove je veoma teško komentarisati. Kijev mora da shvati da je Krim tuđa teritorija. Porošenko bi trebalo da prestane da se teši nadom. To je sve glupost i podseća na situaciju sa čovekom koji živi u svom zatvorenom svetu, koji ne razlikuje sopstvenu realnost od stvarnosti“, rekao je on.
Prema rečima Šeremeta, zadirati u rusku teritoriju je besperspektivna ideja, koja može samo da zasmeje svetsku javnost, a sa druge strane, Krimljani Porošenka smatraju nelegitimnim predsednikom i iz tog razloga niko ni ne obraća pažnju na njegove izjave.
Ukrajinski predsednik je nakon što je Vladimir Putin potpisao ukaz o pomilovanju Nadežde Savčenko izjavio da će na isti način povratiti i Krim i Donbas u sastav Ukrajine.
Štajnmajer: Sve je više protivnika produživanja antiruskih sankcija - Protivljenje produžetku sankcija prema Rusiji u Evropskoj uniji je u porastu i biće veoma teško doći do kompromisa, izjavio je šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer.
On trenutno boravi u Rigi u okviru posete baltičkim zemljama.
„Svesni smo da je protivljenje produžetku sankcija sve veće. Biće daleko teže doći do konsenzusa nego što je to bio slučaj pre godinu dana“, rekao je on.
Štajnmajer, doduše, nije rekao koje se konkretno zemlje protive produžetku antiruskih sankcija.
Nešto ranije je neimenovani izvor iz Brisela rekao da su Mađarska, Kipar, Grčka, Italija i Slovačka protiv produžetka sankcija, dok se za normalizaciju odnosa sa Rusijom zalaže i Austrija.
Zaharova: Izručenje Savčenkove nema veze sa Minskim sporazumom - Zvanična predstavnica Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova nazvala je „mitom“ izjave da se izručenje ukrajinskog pilota Nadežde Savčenko, koja je u Rusiji osuđena za ubistvo ruskih novinara, navodno dogodilo u skladu sa Minskim dogovorom.
„Jedan veliki mit koji se iz nekog razloga gaji je da je slučaj Nadežde Savčenko i odgovarajuća razmena državljanke Ukrajine i državljana Ruske Federacije ili u skladu sa Minskim sporazumom ili predstavlja neki deo njegovog sprovođenja“, izjavila je Zaharova.
„To je mit, i nije istina. Ovaj sporazum nije povezan sa slučajem Nadežde Savčenko. Rekla bih to drugačije — slučaj Nadežde Savčenko nije povezan sa Minskim sporazumom“, dodala je ona.
Prema njenim rečima, za realizaciju Minskog sporazuma potreban je direktan dijalog Kijeva i Donbasa sa posredovanjem onih država koje su preuzele na sebe odgovarajuće obaveze.
Putin je u sredu potpisao dekret o pomilovanju ukrajinskog pilota Nadežde Savčenko i ona je istog dana isporučena u Kijev.
Ukrajina - iz minuta u minut -
OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima
.jpg)
