Izvor: Vostok.rs, 21.Jun.2017, 09:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 20.06.
Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje
Karta situacije na frontu za 19.06. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje
Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji - Klinuti ovde ili na mapu ispod
OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima
Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 20.06.
Kijevske snage 47 puta napale teritoriju DNR - Prema saopštenju Ministarstva odbrane DNR kijevske snage su za protekla 24 sata 47 puta napale teritoriju DNR. Pod vatrom kijevskih snaga našlo se 15 naseljenih mesta DNR.
Narodna milicija LNR saopštila je da su kijevske snage tokom prethodnog dana 10 puta napale pozicije Narodne milicije u području naselja Frunze, Kalinovo,Vesela Gora, Želobok i Oboznoe.
Sinoć oko 23:00 kijevske snage otvorile su vatru na naselje Kominternovo na jugu DNR. Tom prilikom poginula je devetnaestogodišnja devojka.
Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 20.06.
SAD proširile sankcije protiv građana i organizacija u Rusiji - Ministarstvo finansija SAD proširilo je sankcije protiv građana i organizacija u Rusiji u vezi sa sukobom u Ukrajini.
Na sajtu Ministarstva je saopšteno da su sankcije uvedene protiv 38 fizičkih lica i organizacija. Na spisku je 19 ljudi iz Rusije i Donbasa, među kojima i zamenik ministra za ekonomski razvoj Rusije Sergej Nazarov.
U ponedeljak je objavljeno da je Evropska unija za godinu dana produžila sankcije Krimu.
Moskva: Vašington je svestan realne situacije u Ukrajini - Kremlj smatra da je neprimereno da se organizuju trke sa Kijevom po pitanju sastanka sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, jer je Vašington svestan realne situacije u Ukrajini, rekao je Dmitrij Peskov.
„Mi ne smatramo da je primereno da se ulazi u neku vrstu trke. Vašingtonu je dobro poznata informacija o stvarnom stanju stvari sa rešenjem situacije u Ukrajini i ukoliko želi, Vašington lako može da se upozna sa svim nijansama i obavezama koje ima Kijev u skladu sa sporazumima potpisanim u Minsku“, istakao je Peskov, odgovarajući na pitanje da li će sastanak predsednika Ukrajine Petra Porošenka i Trampa uticati na rusko-američke odnose.
Ukrajinski predsednik ranije je izjavio da je od posebnog značaja što će se njegov susret sa Trampom održati pre sastanka lidera SAD i Rusije. Porošenko je dodao da je to neophodno da bi „svi bili naoružani informacijama“ i da „svima bude pružena prilika za pravednost“.
U ponedeljak je Porošenko otišao u radnu posetu Sjedinjenim Američkim Državama, gde bi trebalo da se sastane sa američkim potpredsednikom Majkom Pensom i predsednikom Donaldom Trmpom. Portparol ukrajinskog predsednika rekao jeda će Porošenko takođe imati sastanke u Stejt departmentu, Ministarstvu energetike, Ministarstvu trgovine i Ministarstvu odbrane.
Kijev: Izgradnja gasovoda „Severni tok 2“ ugrožava evropsko jedinstvo i Ukrajinu - Direktor ukrajinskog „Naftogasa“ Andrej Koboljev zatražio je od SAD da „kazne“ kompanije koje planiraju da učestvuju u projektu „Severni tok 2“, saopštio je „Volstrit džurnal“.
„Savetovali smo SAD da što pre prošire sankcije na sve kompanije potencijalno uključene u ovaj projekat“, izjavio je Koboljev u intervjuu za časopis.
Prema njegovim rečima, izgradnja gasovoda „ugrožava evropsko jedinstvo“ i Ukrajinu.
Projekat „Severni tok 2“ predviđa izgradnju dve linije gasovoda od obale Rusije preko Baltičkog mora do Nemačke. Ukupan kapacitet biće 55 milijardi kubnih metara godišnje.
Za realizaciju ovog projekta osnovana je kompanija „Nord strim 2 AF“ koja je u aprilu potpisala ugovor o finansiranju projekta sa „Šelom“ (Velika Britanija — Holandija), OMV (Austrija), „Endži“ (Francuska), „Juniperom“ i „Vinteršalom“ (obe iz Nemačke). U junu su partneri na račun kompanije uplatili više od milijardu evra. Planirano je da naftovod počne da radi 2019. godine.
Ranije je republikanska većina Predstavničkog doma američkog parlamenta sprečila glasanje o sankcijama protiv Rusije koje je odobrio Senat. Specijalnom tačkom dokumenta propisana je namera SAD da se „suprotstave izgradnji gasovoda ’Severni tok 2‘“.
Nove sankcije izazvale su nezadovoljstvo u EU. Austrijski kancelar i ministar spoljnih poslova Nemačke u nacrtu ovog zakona videli su opasnost za snabdevanje energijom u Evropi.
Predstavnički dom Kongresa SAD nije izglasao nove sankcije protiv Rusije - Republikanska većina Predstavničkog doma američkog Kongresa sprečila je glasanje o sankcijama protiv Rusije koje je prethodno odobrio Senat, prenosi agencija „Asošijeted pres“.
Agencija navodi da je umesto brzog glasanja, na koje su računale pristalice sankcija, nacrt zakona dostavljen Odboru za spoljne poslove koji će proceniti njegov sadržaj. Ukoliko Predstavnički dom promeni nacrt zakona i prihvati da ga u novom obliku, uslediće političko pregovaranje o usaglašavanju o tekstu sa Senatom.
Poznati pristalica sankcija protiv Rusije, kongresmen Eliot Engel, izrazio je zabrinutost zato što su republikanci obustavili izglasavanje zakona. „Ovo će usporiti proces i dati Beloj kući vremena da zamagli ključne napore za pozivanje Kremlja na odgovornost“, strahuje Engel. On je zahtevao hitno glasanje o predlogu zakona.
Moskva: Ne postoji alternativa Minskim sporazumima - Moskva i dalje smatra da ne postoji alternativa Minskim sporazumima za rešavanje krize u istočnoj Ukrajini, izjavio je zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Grigorij Karasin.
„Mi i dalje smatramo da ne postoji alternativa Minskim sporazumima za rešavanje unutrašnje ukrajinske krize“, navodi se na sajtu Ministarstva.
Karasin je istakao da problem sa odugovlačenjem u implementaciji sporazuma nije povezan sa nedostacima predviđenih paketa mera, već odsustvom političke volje vlasti u Kijevu i njihove sposobnosti da ispune svoje obaveze.
„Smatramo da je opasno povlađivati političkim igrama koje aktivno vodi Kijev sa jednim jedinim ciljem — da poruši sve ustanovljene pregovaračke formate i izbegne svoje obaveze prema ’Minsku 2‘“, istakao je zamenik ruskog ministra.
Karasin je dodao da je uništavanjem minske konstrukcije Kijev može da stvori svojevrsni „presedan neizvršavanja“ utvrđenih obaveza.
„Ovakav stav Ukrajine ne daje nikakve garancije da će nove sporazume zadesiti ista sudbina“, zaključio je diplomata.
Kosačov: EU koja je „zabrinuta“, zbog humanitarnih pitanja kažnjava obične ljude - Evropska unija, proširivanjem sankcija Krimu, ne kažnjava Kremlj, već krimski narod zbog njihovog demokratskog izbora, izjavio je predsednik Odbora za međunarodne poslove Saveta Federacije Rusije Konstantin Kosačov.
Ministri spoljnih poslova zemalja-članica EU u ponedeljak su produžili do 23. juna 2018. godine restriktivne mere protiv Krima.
„Trenutak je, zapravo, veoma indikativan. Jer zabranjuje uvoz onoga što proizvode stanovnici Krima, na poluostrvo se ne dozvoljava ulaganje, tehnologije i turisti. To jest sve, što se tiče neposrednog blagostanja ljudi koji žive na Krimu“, napisao je Kosačev na svojoj stranici na Fejsbuku.
„Ne može biti jasnije — to nije kazna za Kremlj, već za stanovnike Krima“, naglasio je ruski senator. Prema njegovim rečima, takve akcije su ubedljiv dokaz da je referendum održan, stanovništvo Krima izrazilo volju, ono nije „talac“ Moskve niti živi na „okupiranoj teritoriji“. „I zbog toga sada plaća cenu“, smatra Kosačov.
Prema njegovim rečima, ispostavlja se da Evropa, koja je „zabrinuta“, zbog humanitarnih pitanja kažnjava obične ljude za njihov slobodan i demokratski izbor.
„Nakon takve demonstracije pravih namera Evropljana ostaje samo jedno pitanje — zar smo tek sada došli u situaciju takvog izokrenutog sveta gde se ’razvijene demokratije‘ aktivno bore protiv demokratije i ljudskih prava, ili je to bilo oduvek, samo do sada nije bilo tako očigledno?“, zaključio je ruski poslanik.
Ukrajina - iz minuta u minut -
OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima
.jpg)
