Izvor: Blic, 05.Maj.2015, 17:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Ukrajini nas cene i čitaju
Srpska književnost je u Ukrajini ozbiljnije shvaćena nego na matičnoj sceni, kaže Prodanović, koji je nedavno bio na Sajmu knjiga u Ukrajini, odakle nam poslednjih meseci stižu slike ratnih sukoba.
Mihajlo Pantić i Mileta Prodanović bili su gosti Sajma knjiga u Kijevu (Ukrajina), gde su između ostalog govorili o svojim novim knjigama objavljenim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kod vodećeg ukrajinskog izdavača “Tempora”.
- Ukrajina, velika evropska zemlja, do pre četvrt veka bila je slabo vidljiva pod kapom SSSR-a, a sada je, nažalost, vidljiva preko svake mere - kaže Mileta Prodanović aludirajući na krizu i sukobe u istočnom delu te zemlje i dodaje:
- Istorijske veze našeg naroda i Ukrajine od osamnaestog veka naovamo isto su tako bile slabo vidljive, neprepoznate. Ta sredina bi mogla da posluži kao model prisustva srpske književnosti u nekoj stranoj zemlji. U Lavovu na univerzitetu radi Ala Tatarenko, koja je objavila više studija o našim piscima nego oni koji se ovde smatraju plodnim kritičarima. U Kijevu radi Dejan Ajdačić. Njih dvoje su svojevrstan most dve kulture. Postoji i specijalizovani časopis o ukrajinsko-srpskim kulturnim vezama „Ukras“.
Govoreći o svojim utiscima, Mihajlo Pantić napominje:
- Najbitnije je što se u istočnom svetu sačuvao interes za književnost. Lično, vrlo sam bio iznenađen interesovanjem tamošnje publike za recimo moju raniju knjigu “Ako je to ljubav”...
Arsenal
- Na ovogodišnjem sajmu pored Mihajla Pantića i mene predstavio se i Srđan Srdić. Mesto sajma je nekadašnja fabrika oružja naspram Kijevsko-Pečerske lavre. Tu je nekada davno, snimljen antologijski Dovženkov film „Arsenal“ - kaže Prodanović
Upitan da li je bilo reči o političkom kontekstu koji se retko može izbeći, a posebno kad je o Ukrajini reč, Mihajlo Pantić je kazao:
- Naravno, i to u priličnoj meri. Ukratko, rekao sam da smo i mi prošli kroz relativno slične, dramatično iskustvo na koje je književnost pokušala i pokušava da odgovori.
Mileta Prodanović napominje da se zahvaljujući evropskim fondovima i našem ministarstvu kulture pojavilo mnoštvo prevoda naših dela.
- Srpska književnost je prisutnija i ozbiljnije shvaćena tamo nego u matičnoj sredini. Postoje katedre za srpski jezik, na predstavljanjima je uvek mnogo ljudi, naročito mladih... Pantićevu knjigu „Hodanje po oblacima“ i moju „Arkadiju“ prevela je Katerina Kalitko i izdala kuća „Tempora“, i njemu i meni je to druga knjiga kod iste izdavačke kuće.
.jpg)
