Izvor: B92, 06.Mar.2015, 22:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Putin i Ukrajina kao Sadam i Iran"
Većina pogleda sa Zapada na uzroke rata u Ukrajini je pogrešna, piše za „Njuzvik“ profesor političkih nauka na Univerzitetu u Njuarku Aleksander Motjul.
Prema Motjulovim rečima, koji je, kako se navodi, specijalizovan za Ukrajinu, Rusiju i bivši SSSR, uobičajen stav je da je Zapad, tačnije NATO, pokušao da izvuče Ukrajinu iz sfere uticaja Rusije i tako naterao Vladimira Putina da brani ruske interese ulazeći u rat sa Ukrajinom.
Ta logika je dobra, ističe >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Motjul, jedini problem je da u tome ne postoji trunka istine.
„Da li je Zapad bio odlučan da integriše Ukrajinu u svoje institucije? Do izbijanja revolucije na Majdanu 2013. godine, Ukrajina je imala karakteristično zapadnjačku politiku od otprilike 2008. godine, kada je vlada tadašnjeg predsednika Viktora Janukoviča izgubila reformistički prizvuk nasleđen iz Narandžaste revolucije 2004. godine“, ističe Motjul i dodaje da čak i pre toga političari sa Zapada nikada nisu pričali o uključivanju Ukrajine u Evropsku uniju.
Nakon toga Motjul postavlja pitanja da li je NATO bio odlučan da transformiše Ukrajinu u prozapadnu demokratiju?
Prema njegovim rečima, Sjedinjene Države i evropske zemlje dale su nekoliko milijardi dolara projektima civilnog društva u Ukrajini od 1991. godine, dok su u isto vreme bili indiferentni na to što je režim Leonida Kučme klizio u autoritarizam krajem devedesetih.
„Međutim, neki od zapadnih političara pružili su samo usmenu podršku revoluciji na Majdanu i insistirali su da Janukovič nađe kompromis sa demokratskim revolucionarima. Nijedna zapadna država nije zaista pružila materijalnu pomoć ljudima sa Majdana“, piše Motjul.
Kako ističe, nijedan predsednik sa Zapada ili premijer pritom nije pozvao Janukoviča da siđe sa vlasti tokom revolucije.
„Baš suprotno, neki su putovali u Kijev krajem feburara prošle godine sa ciljem da ga spasu“, ističe Motjul.
Da li je NATO ikada pritiskao Ukrajinu da im se pridruži, pita Motjul dalje u tekstu.
„Odgovor je ne. I iz dobrog razloga: NATO je bio (i dalje je) nespreman da se obaveže, pod svojim članom pet, na to da mora da pomogne Ukrajini u slučaju da bude pod napadom Rusije.“
Kako kaže, tri meseca nakon što je vlada Viktora Jučenka formalno zatražila „Akcioni plan o pridruživanju“ kao prvi korak u priključivanju NATO-u, Savet Severnoatlantskog saveza je u aprilu 2008. godine izdao prilično mlaku „dobrodošlicu“ težnjama Gruzije i Ukrajine za pridruživanje NATO-u.
„Da li je Ukrajina ikada bila blizu priključivanja NATO? Naravno da nije. Savez je svoju ljubaznu dobrodošlicu efikasno usporio do dve godine kasnije, kada je Janukovič na izborima osvojio vlast“, ističe Motjul.
Prema njegovim rečima, brzo su nakon toga smanjene ambicije Ukrajine sa članstva u NATO na partnerstvo sa čime se NATO veoma brzo usaglasio i odnos Ukrajine i NATO je „potpuno nestao sa plana i programa Kijeva“, navodi Motjul.
Motjul ističe da su istraživanja javnog mnjenja konstantno pokazivala da je samo petina stanovništva bila za priključivanje NATO i da se to promenilo tek nakon izbijanja sukoba sa Rusijom kada je, prema njegovim rečima, broj onih koji su bili za to da se Ukrajina pridruži Severnoatlantskom savezu brzo prešao pedeset posto.
„Da li je Putin aneksirao Krim zbog želje Zapada da Ukrajinu načini svojom poslednjim bastionom? Putin je od početka objašnjavao aneksiranje terminima da je nešto bilo potrebno uraditi kako bi se zaštitili Rusi od 'fašističke hunte u Kijevu' i kako bi vratili 'svetu' rusku teritoriju u svoj posed“, navodi Motjul.
Prema njegovim rečima, Putin je pokrenuo rat protiv Ukrajine iz istih razloga kao što je Sadam Husein počeo rat protiv revolucionarnog Irana osamdesetih.
„Da spreči širenje revolucije, kazni revolucionare i iskoristi njihove slabosti kako bi proširio sopstvenu teritoriju“, zaključuje Motjul.
.jpg)
