Izvor: Politika, 26.Jul.2014, 11:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Premijerski udar u Kijevu
Prevremeni izbori, osim što bi napetost u Ukrajini učinili još vidljivijom, mogli bi da predstavljaju i uvod u njeno faktičko cepanje
Kriza ukrajinske vlade pokazala je da se rešenja za probleme bivše sovjetske republike ne nalaze u Moskvi, kako to često tvrde u Kijevu u Vašingtonu. Sa privredom na ivici stečaja, raširenom korupcijom, armijom koja je u jadnom stanju, građanskim ratom čiji kraj se ne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nazire i ogromnim dugovima stranim snabdevačima prirodnim gasom, odluka premijera Arsenija Jacenjuka da podnese ostavku malo koga je iznenadila. Zvanično, razlog za ostavku je – raspad vladajuće koalicije i blokiranje zakonskih inicijativa od strane pojedinih grupa u Vrhovnoj radi (parlamentu).
Apel predsednika Petra Porošenka na razum i poziv da vlada, sa privremenim predsednikom Vladimirom Grojsmanom na čelu, nastavi da deluje jedinstveno, čini se tek kao kupovanje vremena. Usledila je i reakcija iz Vašingtona odakle je Jacenjuku uručena poruka senatora Džona Mekejna i Krisa Marfija da ne napušta premijersku fotelju.
„Uznemireni smo raspadom vladajuće koalicije i ostavkom premijera. Shvatamo važnost vanrednih izbora, ali uvereni smo da je trenutni prioritet pobeda nad separatistima u istočnoj Ukrajini koje podržava Rusija”, navodi se u pismu dvojice senatora, prenose agencije.
Koalicija sa partijama UDAR svetskog bokserskog šampiona Vitalija Klička i socijalnacionalističkom Slobodom Olega Tjagniboka, objektivno, nije ni stvarana na suštinski zajedničkim interesima. Ali Jacenjukova Batkivščina, nije ni imala pravu mogućnost izbora. Eventualno udruživanje sa Partijom regiona smenjenog predsednika Viktora Janukoviča, inače najbrojnijom strankom u parlamentu, u potpunosti bi devalvirala sve ono za šta su se izborili tokom krvavih demonstracija u Kijevu od 21. novembra 2013. do kraja februara 2014.
Sem toga, protesti u ukrajinskoj prestonici finansirani su od strane SAD, i za Jacenjuka nije ni bilo drugog izlaza već da se prikloni ekstremistima. Pripadnici Slobode su tokom sukoba sa pristalicama Janukoviča otvoreno iskazivali svoj antisemitizam i profašističku opredeljenost pevajući nacističke pesme i razmahujući nacističkim zastavama. Sve pomenuto onemogućilo je dublje reforme neophodne za oporavak zemlje. Neefikasan pravni sistem ostaje i dalje izuzetno osetljiv na političke uticaje. A široko rasprostranjena korupcija samo ga dodatno podriva.
Ostavka Jacenjuka otvorila je i pitanje vanrednih parlamentarnih izbora, a to znači istu vrstu „mrcvarenja” kakva je viđena pre nekoliko meseci u vreme predsedničkih izbora. Teško je verovati da će jugoistočni, proruski, deo Ukrajine, sa odlučnošću da stvori sopstvenu republiku, biti spreman da se u tu novu igru u potpunosti uključi.
Da potez sada već bivšeg premijera ne ide u prilog ni ukrajinskim pokroviteljima sa zapada, svedoče dve stvari. Prva je već pomenuti apel američkih senatora, a drugi je saopštenje da će SAD u najskorije vreme omogućiti Ukrajini status privilegovanog vanblokovskog vojnog partnera NATO. Drugim rečima, bivša sovjetska republika moći će da računa na vojnu pomoć alijanse. Koliko će, međutim, sve to u krajnjoj računici da je košta, teško je pretpostaviti. U svakom slučaju, potpuno svrstavanje uz SAD značilo bi da Ukrajina postaje potencijalna meta ruske odbrane.
Jer nema sumnje da je ovaj potez usmeren direktno protiv Rusije iako ne rešava ni jedan od nagomilanih unutrašnjih problema Ukrajine. Potenciranje sukoba na jugoistoku zemlje, svakako, za cilj ima skretanje pažnje žitelja ostalog dela zemlje od onoga što čini njihovu svakodnevicu. Eventualno raspisivanje parlamentarnih izbora, međutim, poremetilo bi tu u suštini lažnu mirnoću.
Privremenom predsedniku vlade Grojsmanu ruke će, takođe, biti vezane. Sama činjenica da se Jacenjuk povukao nije promenila odnos snaga u parlamentu u kojem su deputati prečesto spremni da u „usaglašavanju stavova” pribegnu i fizičkim obračunima.
Prevremeni izbori, osim što bi napetost u zemlji učinili još vidljivijom, mogli bi da predstavljaju i uvod u njeno faktičko cepanje i dodatno širenje građanskog rata. Pitanje je i kakvi bi bili konačni rezultati izbora. Bez glasača sa jugoistoka zemlje, Batkivščina bi mogla da izbije u prvi plan, ali teško da bi mogla da se liši bremena koje su joj tokom koalicione saradnje navalili UDAR i Sloboda. Uz to, Ukrajinci dobro pamte da je upravo lider Batkivščine – Julija Timošenko – zemlju uvukla u nepovoljan sporazum o gasu sa Rusijom koji im je na pleća natovario desetine milijardi dolara duga.
Slobodan Samardžija
objavljeno: 26.07.2014.
Pogledaj vesti o: Vašington
.jpg)
