Izvor: Danas, 10.Avg.2014, 21:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nabuko, pa TAP
Da li ukrajinska kriza sve više počinje da podseća na kubansku krizu? I da li poseta Borisa Tadića Azerbejdžanu radi podrške gasovodu TAP (Trans Adriatic Pipeline) podseća na onu njegovu posetu Dubrovniku kako bi se (zakasnelo) rukovao sa Tačijem? Ukoliko olaka razmena ekonomskih sankcija sa opasnim političkim posledicama između Zapada i Rusije, sateliti pride, obuhvati i energente, e onda analogija poprima više nego upozoravajući smisao.
Zapadne zemlje >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << su cinično-smešno iz svojih sankcija izuzele gas i naftu, koje uvoze iz Rusije, a sada Rusija, čiji budžet živi pre svega od dažbina na naftu, a tek simbolično od dažbina na gas, pripretila da će, uprkos glasu pouzdanog energetskog poslovnog partnera koji je bije, obustaviti Zapadu isporuke gasa. Da priča bude što manje prozirna u ceo se geostrateški obračun uplela i žrtva - Ukrajina - pretnjom da će sama zaustaviti gasni tranzit iz Rusije i svoje ekonomske interese žrtvovati globalnim višim.
Preko Ukrajine se isporučuje polovina prošle godine rekordnih isporuka ruskog gasa Evropi. Uvozom iz Rusije pokrivaju 39 odsto svojih potreba za gasom, pa su pedantni Nemci na početku krize izračunali da ključna država EU, bez ruskog gasa, može svoje potrebe rezervama pokriti tek u trajanju od nekoliko meseci, a da srednjoročno potpunu zamenu za ruski gas, i pored američkih spin-obećanja, ne može obezbediti. Nekoliko drugih članica EU je od ruskog gasa zavisno 100 posto. Iako su u međuvremenu rezerve verovatno povećane, prekid isporuka gasa bio bi politička provokacija neslućenih posledica. Ruski gigant Gasprom bi takođe bio na šteti, dok bi ruski budžet to mogao preboleti - a među prioritetima ruskog predsednika Vladimira Putina briga za komercijalne štete ne igra veliku ulogu, tako bar tvrde zapadni analitičari.
Niotkuda se u celo ovo globalno odmeravanje snaga uključio bivši predsednik Srbije Boris Tadić. On je posetu Azerbejdžanu iskoristio da podrži izgradnju TAP, koji bi trebalo da vodi od azerbejdžanskog nalazišta Šah Deniz (sve se ionako vrti oko kaspijskih izvora energenata) alternativnim pravcem u Evropu - preko Grčke, Albanije i Jadranskog mora do Italije. Projekat TAP je malo oživeo kad je projekat Nabuko konačno skončao. Taj bi projekat trebalo da izbaci iz igre projekat Južni tok, kažu jedni, da mu bude razumna dopuna i brana monopolu ruskih isporučilaca, ublažavaju drugi. Kao i u Južnom toku, i u konzorcijumu TAP udele imaju vodeće zapadnoevropske kompanije, ali noseća azerbejdžanska kompanija SOCAR nema većinski udeo kao u Južnom toku Gasprom. Kao i preminuli Nabuko i TAP ima samo jednu muku: za taj projekat nije obezbeđeno dovoljno gasa kojim bi investicija bila opravdana.
Pogledaj vesti o: Boris Tadić
.jpg)
