Izvor: Vesti-online.com, 01.Apr.2015, 06:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Čiji je ovaj svet?

U pozadini sukoba u Ukrajini, Rusija se pozicionirala vojno i na Arktiku, da bi tamo osigurala pristup ogromnom blagu koje se krije u zemlji, ispod ledenog pokrivača koji se uveliko topi zbog naglog otopljavanja izazvanog klimatskim promenama. Ovu zanimljivu tezu lansirao je ovih dana nemački analitičar Florijan Recer na sajtu Telepolis.

On dalje tvrdi da se iza pomenutog sukoba na istoku Ukrajine ne kriju samo zapadni >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << i ruski geopolitički, ekonomski i vojni interesi, već da ga Moskva koristi i strateški, da bi dostigla neke mnogo važnije ciljeve. Pri tom ne poriče značaj pripajanja Krima, odnosno povratka u okrilje majke Rusije, za kontrolu Moskve nad bogatim izvorištima gasa i nafte u crnomorskom basenu, što je doduše skup poduhvat (zbog para potrebnih za obnovu infrastrukture na poluostrvu), ali ipak isplativ.

Sve će to moći da se nadoknadi i to mnogostruko ako Rusija krene sa eksploatacijom blaga na Arktiku.

Kremlj ne gubi vreme, pogotovo sa vojnim vežbama i proverama bojeve gotovosti trupa grupe Sever koju od kraja prošle godine vodi istoimena objedinjena strateška komanda. Manevri sa 80.000 vojnika, 220 aviona i mornaričkim snagama su samo jedna od faza priprema za neko buduće, neizvesno vreme obračuna.

Ova komanda ima zadatak da "koordinira vođenje svih vidova ruske vojske" koji bi bili angažovani u odbrani Arktika.

Na ovaj doskora zabačeni deo planete bacaju čežnjive poglede (i ne samo poglede, već i oštre zahteve) još i SAD, Kanada, Norveška i Danska (Grenland). Svi oni traže međunarodno priznato rešenje oko prava na posedovanje tog prostora, a bitka se vodi oko teritorijalnih voda i prirodne povezanosti te ledene pustinje sa okolnim kontinentima.

Za sada je jedini ozbiljan dokument (UNCLOS), sporazum o pravu na more, donet daleke 1982. godine, po kojem se teritorijalne vode država računaju do 12 pomorskih milja od obale, a pravo na eksploataciju nalazišta sirovina na 200 milja, uz mogućnost dodatnih 150 milja onome ko dokaže da se po dnu njegov kontinent pruža dalje.

Rusi su najdalje odmakli u naučnom dokazivanju svojih prava na ove prostore (slali su i podmornice bez ljudske posade da robot postavi rusku zastavu na dnu), dok ostali zaostaju u tome.

Jedino su Kanada i Danska pojačali svoje vojno prisustvo tamo, ali je to još uvek slabašno u odnosu na Ruse.

Vratimo se ovde sukobu u Ukrajini i - Njujorku. Naime, Savet bezbednosti je u blokadi zbog suprotnih stavova Moskve i Vašingtona oko Ukrajine, Sirije i Iraka. Isto bi moglo da se dogodi i ako se zaoštri situacija oko Arktika. Tada bi tamo izbio mnogo ozbiljniji i opasniji konflikt od onog u Ukrajini.

A za ovu situaciju, nepoznati autor je sročio duhovit rasplet koji se sigurno neće dopasti onima u Beloj kući u Vašingtonu. Naravno, autor na kraju svoje tvorevine jasno ukazuje za koga navija na svetskoj političkoj sceni.

Vic je efektan:

"Umro Barak Obama. Posle 10 godina upita on Boga da ga pusti da poseti Zemlju, da vidi u kakvom je stanju Amerika sada. Pusti ga Bog. Dolazi Obama u Njujork, ulazi u bar, naručuje pivo i pita kelnera šta misli o tome kakva im je sada država, o problemima koje ima.

Konobar se začudi i reče:

- Koji problemi?

- Pa, znaš, Irak, Avganistan, Sirija, Ukrajina...

- To je sve rešeno. Sad je tamo mir i sve je naše.

- A Evropa, Afrika, Bliski istok?

Konobar izvadi ispod pulta mali globus i zavrti ga ponosno:

- Gospodine, mi smo sada Carstvo, ceo svet je naš!

Obama radostan, ponosan i zadovoljan, ispi ono pivo do dna, pa reče konobaru:

- Hvala ti, prijatelju! Koliko sam dužan?

- Jednu rublju i dvadeset kopejki, molim lepo...".

Nastavak na Vesti-online.com...