Izvor: Večernje novosti, 03.Okt.2014, 22:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Po fiokama čami 80 zakona

ZAKONI koje predloži opozicija, po pravilu, bez obzira na saziv, ostaju u fioci. U skupštinskoj proceduri nalazi se 80 predloga propisa koji verovatno nikada neće doći na dnevni red jer su ih predlagali opozicionari, od 2007. do danas. Aktuelni saziv Skupštine nije usvojio nijedan „opozicioni“ zakon. Među pomenutim aktima su i tekstovi koje su sastavile stranke koje su se posle izbora voljom naroda iselile iz parlamenta - DSS, URS i LDP. Prema Poslovniku, većina odlučuje hoće >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << li neki zakon biti stavljen na dnevni red. Tako je vlast prekjuče odbila da se na spisku akata o kojima se raspravlja nađe i nekoliko predloga DS. Demokrate tvrde da vlast ni ne čita te predloge, već ih odbija samo zato što ih je pisala opozicija. Ipak, šef poslaničke grupe SNS Zoran Babić navodi primer da je prethodni tim poslanika, kada je SNS takođe bila na vlasti, prihvatio predlog Srđana Mikovića iz DS. - Sa druge strane, DS dok je bila na vlasti nije uzimala u obzir bitne zakone o javnim nabavkama koje smo mi predlagali - objašnjava Babić. - Nije tačno da ne želimo da prihvatimo predloge opozicije, ali pre toga mora da postoji dogovor među parlamentarnim strankama, a ne samo da se predloži tekst bez konsultacija i onda saopšti da SNS nije hteo da ga prihvati.DžABA ZABRANjIVALI PUŠENjE MEĐU zakonima koji su odavno u fiokama su i tri predloga građana o slobodnom pristupu informacijama i zabrani pušenja. Predlagani su i tekstovi o ljudskim pravima, ratnim zločinima, obrazovanju... Neki od predlagača odavno nisu poslanici - Vladimir Cvijan, Rade Obradović, Suzana Grubješić... Poslanik DS Aleksandra Jerkov, kaže za „Novosti“, da je to samo izgovor, a „da je procedura o tome ko može da predlaže zakone jasna i da nije pitanje nikakvog dogovora“: - Ukoliko predsednica Skupštine ne oseća potrebu da se o dnevnom redu dogovara i sa opozicijom, već dnevni red pravi u dogovoru sa nekim ljudima izvan parlamenta, onda mi tu ne možemo ništa. Trebalo bi da je sramota svakog poslanika koji je glasao protiv Zojinog zakona koji se bavi decom koja boluju od retkih bolesti i protiv izmena Krivičnog zakonika koji se tiču nestalih beba. Neverovatno je da poslanici glasaju samo onda kada čuju da predsednica Skupštine zvoncem da znak, kao u Pavlovljevom eksperimentu. Inače, prema Poslovniku, zakone mogu podneti Vlada, poslanik, najmanje 30.000 birača, Skupština Autonomne pokrajine, kao i zaštitnik građana i Narodna banka Srbije.
Pogledaj vesti o: Ujedinjeni Regioni Srbije

Nastavak na Večernje novosti...