Izvor: B92, 28.Jul.2016, 12:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tramp i Turska opasnost za NATO?
Novinar CNN-a Rajan Brouni napisao je članak u kojem analizira mogućnost da NATO zadesi potres s kakvim je Evropa suočena britanskim odlaskom.
U svojoj analizi Brouni se najviše osvrće na nedavnu izjavu kandidata republikanaca za predsedniček izbore u SAD i neuspeli pokušaj vojnog puča u Turskoj.
Pre nekoliko dana je maerički milijarder Tramp izazvao lavinu reakcija s obe strane Atlantika izjavom da pod >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << njegovim vođstvom SAD neće automatski braniti neku drugu članicu NATO pakta ako bude napadnuta, što bi trebalo da bude osnovna obaveza svake članice najvećeg i najmoćnijeg vojnog saveza na svetu.
Kada su Trampa upitali bi li branio državu članicu NATO-a ako je napadne Rusija, on je odvratio "ako su ispunili svoje obveze prema nama, onda da".
Od Trampovih izjava su se odmah ogradili visoki republikanski i demokratski zvaničnici pa je između ostalog i uticajni republikanski senator Mič MekKonel rekao da se "ne slaže s Trampovim izjavama i da će SAD svakako braniti bilo koju članicu NATO pakta ako je neko napadne".
Još je direktniji bio je bivši admiral Džejms Stavridis koji je Trampove izjave nazvao destabilizujućim.
"One stvaraju duboku nesigurnost kod naših saveznika i daju Putinu veliki povod za slavlje", rekao je admiral u tekstu za "Fordžin Polisi". Čak je i Trampov izbor za potpredsednika Majk Pens oprezno rekao da će SAD ispuniti svoje obaveze iz osnivačkog ugovora Pakta.
Ali, izjava je svejedno uznemirila neke od zemalja članica, pogotovo tri baltičke države (Litvanija, Letonija, Estonija) koje se najviše osećaju izloženim mogućoj ruskoj pretnji. Nije se jednom dogodilo da su ruski avioni leteli na ivici njihovog vazdušnog prostora ove godine, a dušu im nije olakšala ni velika vojna vežba početkom ove godine kojom su Rusi navodno simulirali kopneni napad na "severoistočni krak" NATO pakta.
Političari u tim državama odmah su naglasili da ispunjavaju svoje obaveze prema paktu, među kojima je najvažnija potrošnja na odbranu, koja bi trebalo da iznosi najmanje 2 odsto državnog budžeta. Predsednik Estonije je to napisao i na svom Tviter profilu i dodao da se građani njegove države zaista osećaju kao da su pod pretnjom.
U svakom slučaju, NATO od ove godine na svoje istočne granice razmešta veći broj vojnika i različitog oružja i sasvim je sigurno da i unutar saveza niko ne uzima potencijalnu pretnju od strane Rusije zdravo za gotovo. Pa ipak, činjenica je da Amerikanci daleko najviše doprinose savezu i da su godinama kritikovali evropske države da ne troše dovoljno na obranu - Tramp je tek prvi koji je implicirao da bi to moglo imati snažne posledice po NATO.
Trampovu izjavu treba posmatrati najviše u kontekstu izborne kampanje u kojoj je republikanski kandidat stavio snažan naglasak na kritiku svih mogućih međunarodnih ugovora o trgovini pa je ovo tek produžena "provala" na istom nivou, iako vrlo verovatno neuspela. Naime, čak 77 odsto Amerikanaca smatra da je NATO pakt dobar za njihovu državu.
Drugi, potencijalno veći problem za NATO je status Turske. Nakon neuspelog vojnog puča (ili uspele podvale Erdogana, kako spekulišu teoretičari zavere, ali i ne samo oni), turski predsednik je krenuo u masovne čistke kadrova navodno povezanih s pučem.
Više desetina hiljada ljudi po različitim sektorima, od vojske i policije, preko sudstva pa do obrazovanja, je pritvoreno, otpušteno ili suspendovano. Erdogan je proglasio vanredno stanje i državom neometano vlada dekretima, što je zabrinulo mnoge visoke političare iz država NATO pakta.
Tako je američki državni sekretar Džon Keri naznačio da SAD i druge članice pakta pomno prate događanja u Turskoj:
"NATO ima obavezu u odnosu na demokratiju i NATO će vrlo pažljivo razmotriti šta se događa. Mnogo ljudi je uhapšeno i to vrlo brzo", rekao je Keri.
Kad tome dodamo i sve toplije odnose Erdogana s Putinom, kojem se pokorno izvinio zbog rušenja ruskog bombardera prošle godine (i pritom krivicu svalio na pilota, po novome pristalicu puča), jasno je da su u savezu barem malo sumnjičavi prema Turskoj.
Treba ipak podsetiti da su Portugal i Grčka (a i sama Turska, u više navrata) svojevremeno imale vojnu vlast na čelu države kao članice NATO-a pa ih to ipak nije koštalo isključenja, tek uskraćivanjaučestvovanja u birokratskim strukturama saveza. Sve i da neku državu žele da izbace iz saveza, za to naprosto nije predviđen nikakav mehanizam.
Stoga, novinar CNN zaključuje da NATO ipak neće iskusiti potres kakav je zatresao EU. U Belu kuću će ionako najverovatnije, tvrdi on, ući Hilari Klinton, velika pobornica pakta poznata po agresivnijem stavu u spoljnoj politici, a sve i da uđe Tramp malo ko veruje da njegove izjave služe ičem drugom osim dizanju spostvene popularnosti. Plus, niko od američke političke i vojne elite ne želi da izađe iz saveza.
Što se Turske tiče, reč je o drugoj najvećoj vojsci NATO pakta koja je itekako bitan faktor na Bliskom Istoku, pa će NATO i tu još jednom zažmuriti kad je u pitanju demokratija i njeno sprovođenje, zaključuje on.
Pogledaj vesti o: Turska
.jpg)
