Izvor: Politika, 27.Maj.2015, 13:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poverljivi razgovori o Stepincu
Moramo da produbimo dijalog o događajima iz Drugog svetskog rata i tek onda možemo zajedno, Katolička i Srpska pravoslavna crkva, da kažemo više o tome, kaže kardinal Kurt Koh
Predsednik Papskog veća za unapređivanje jedinstva hrišćana, švajcarski kardinal Kurt Koh, drugi put je u poseti Srbiji od početka ove godine. On bi sutra trebalo da ima sastanke na najvišem nivou sa patrijarhom Irinejem, predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem i ministrom spoljnih poslova >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ivicom Dačićem.
Poseta ima za cilj da produbi prijateljstvo dve crkve, Rimokatoličke i Srpske pravoslavne, kratko i diplomatski opisuje kardinal Koh cilj svojih sutrašnjih susreta u intervjuu za „Politiku”. Njegova prethodna poseta, u februaru, iako je ispraćena samo kroz kratko saopštenje SPC, zavredela je pažnju javnosti. Tom prilikom kardinal Kurt Koh i patrijarh Irinej sa članovima Svetog arhijerejskog sinoda, stavili su na dnevni red bolna i kompleksna pitanja koja se uvek ispreče kada se govori o odnosima dve crkve: sporne događaje iz Drugog svetskog rata. Predstavnici Rimokatoličke i Srpske pravoslavne crkve pažljivo su saslušali jedni druge i izneli svoje stavove analizirajući istorijsku perspektivu zbivanja na tlu bivše Jugoslavije u periodu Drugog svetskog rata, kako je to navedeno u saopštenju SPC. Ni kardinal Kurt Koh, u razgovoru za naš list, ne otkriva više detalja.
– To je poverljiv razgovor između Srpske pravoslavne crkve i naše. Jasno je da postoje određene poteškoće na istorijskom planu i da moramo razgovarati o tim različitim stvarima. Treba da produbimo ovaj dijalog i tek onda možemo zajedno, obe crkve, da kažemo više o tome – objašnjava kardinal Kurt Koh.
Pretpostavljam da je kanonizacija kardinala Alojzija Stepinca jedna od glavnih tema ovog dijaloga?
Da. Kardinal Stepinac je vrlo važna ličnost u toj istorijskoj situaciji i svakako moramo da razgovaramo o njemu.
Da li je sastanak u februaru bio samo početak razgovora o događajima iz Drugog svetskog rata? Da li će se taj dijalog nastaviti?
To je početak razgovora i svakako moramo nastaviti sa njim.
Da li su to razgovori samo između crkvenih velikodostojnika ili se, možda, razmišlja o uključivanju istoričara, na primer?
Razgovaramo i o tome.
Na čelu ste Papskog veća za unapređivanje jedinstva hrišćana od 2010. godine. Šta je hrišćansko jedinstvo danas, koji su njegovi najvažniji aspekti? Da li je to zajednička akcija u društvenim pitanjima, preduzimanje zajedničkih koraka kako bi se ojačala hrišćanska pozicija u sekularnoj Evropi? Da li je to liturgijsko, teološko jedinstvo?
Pomenuli ste vrlo ispravno da ekumenizam ima mnogo različitih dimenzija, može biti saradnja na kulturnom nivou, razmena iskustva u društvenim pitanjima. Vrlo važno pitanje je duhovni ekumenizam, molitva za jedinstvo. Drugi vatikanski koncil u svom dekretu navodi da je duhovni ekumenizam srž celokupnog ekumenskog pokreta. Ali, krajnji cilj jedinstva između crkava je jedinstvo u veri, u svetim tajnama, u bogosluženju. To je naša vizija cilja ekumenizma. Isus je hteo jednu crkvu, a ne mnoštvo crkava. U Jevanđelju po Jovanu Isus se moli da svi budu jedno.
Javnost smatra sastanke na najvišem nivou kao jedan od veoma snažnih simboličnih pokazatelja jedinstva. Zbog toga su vas mnogi novinari pre mene pitali: kada će se papa Franjo sastati sa ruskim patrijarhom Kirilom. Kakvi su odnosi Ruske pravoslavne crkve i Svete stolice? Šta stoji na putu sastanka ruskog patrijarha i pape?
Imamo dugu istoriju odnosa sa Vaseljenskom patrijaršijom. Prvi sastanak između vaseljenskog patrijarha Atenagore i blaženog pape Pavla Šestog održan je u januaru 1964. godine u Jerusalimu. Posle toga, imamo redovne susrete, svake godine delegacija iz Konstantinopolja dolazi da proslavi sa nama praznik Svetog Petra i Pavla, 29. juna, a mi odlazimo u Vaseljensku patrijaršiju da sa njima proslavimo Svetog Andreja. Prošle godine, na tu proslavu išao je sveti otac. Sa Moskvom nemamo takav odnos. Još se nisu sastali papa Franjo i patrijarh moskovski i sve Rusije Kiril. Nadamo se da će do tog susreta doći, ali on mora da bude pripremljen sa obe strane. Ipak, neka saradnja sa Moskvom postoji, pre svega na kulturnom i socijalnom nivou, imamo takođe zajednički interes u pogledu očuvanja hrišćanskih vrednosti u našim društvima.
Pitanje papine posete Srbiji više puta je bilo u centru pažnje naše javnosti. Patrijarh Irinej nekoliko puta je izjavljivao da ima želju da se sastane sa papom. Kada bi do ovog susreta moglo doći i šta podrazumevaju pripreme za takav susret?
Šta Njegova svetost, patrijarh Irinej, odluči o tome, morate pitati njega. U svakom slučaju, potreban je konsenzus različitih strana.
Deo vernika, i pravoslavaca i katolika ima nepoverenje kada čuje sintagmu „jedinstvo crkava”. Za njih, to je nešto što preti da promeni njihov verski identitet. Šta biste im poručili?
Ekumenizam je neodvojiv od suštine crkve. On ne može da bude nešto što ne pripada identitetu crkve jer je Isus želeo jednu crkvu. Smatra se da ekumenizam zahteva određene promene u ispovedanju vere, ali on ne menja identitet neke crkve. Može samo da je produbi jer ekumenizam nije opasnost, već obogaćivanje odnosa između različitih crkava. Od druge crkve možemo nešto da naučimo. U svom apostolskom obraćanju „Evangelii Gaudium” sveti otac papa Franjo govori o Pravoslavnoj crkvi, o tome da možemo da naučimo nešto od Pravoslavne crkve. Pre svega, o sabornosti. Takođe, Pravoslavna crkva može nešto da nauči od Katoličke. Mislim da je ekumenizam obogaćivanje, a ne pretnja po crkvu.
Jelena Čalija
Pogledaj vesti o: Tomislav Nikolić
.jpg)
