Izvor: BKTV News, 27.Maj.2012, 15:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nikolić: Srbiji su potrebni i Rusija i Evropska Unija
Novoizabrani predsednik Srbije Tomislav Nikolić je u subotu posetio Moskvu, gde je bio gost na kongresu Jedinstvene Rusije, i zatim se susreo sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. U toku svoje posete, dao je intervju i za Glas Rusije, u kome je između ostalog podvukao i da bi voleo da Srbija ne mora da bira, već da ima otvoren put i na Istok >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << i na Zapad.
Sa kim od visokih ruskih političara i činovnika planirate da se sastanete. Koja ćete pitanja razmatrati?
Danas sam gost Jedinstvene Rusije, prema starom dogovoru. Podneo sam ostavku na funkciju predsednika Srpske napredne stranke, ali je ostalo da ta ostavka bude usvojena dok se ne vratim iz Rusije. Ovde sam isključivo u svojstvu gosta na kongresu i izabranog predsednika. Čim položim zakletvu, tražiću da se sretnemo zvanično i formalno i da razgovaramo o saradnji dve države sa pozicija predsednika države. Danas još uvek ne mogu da razgovaram sa predsednikom Ruske Federacije.
Može li se očekivati da će vašim dolaskom u rusko-srpskim odnosima nastupiti nova etapa? Koje pravce naše saradnje smatrate prioritetnim? Očigledno da je Južni tok u datom trenutku naš osnovni ekonomski projekat. Koji još momenti mogu da budu zanimljivi za Beograd?
Da, Rusija je i sada značajan partner Srbije, ali mojom pobedom zapravo podeđuje ideja da treba sarađivati sa Rusijom u istoj meri u kojoj se do sada sarađivalo sa Evropskom Unijom, zato što su Srbiji potrebni i Rusija i Evropska Unija. Naša saradnja, mimo ljubavi koju naši narodi osećaju jedni prema drugima, zajedničkog istorijskog porekla, vere, jezika, običaja, mora da se zasniva i na ekonosmkim odnosima, jer iz te saradnje i Srbija i Rusija mogu da izvuku korist za svoje građane. Srbija može da snabdeva Rusiju ne samo poljoprivrednim proizvodima, nego i industrijskim proizvodima po tehnologiji zapadnih zemalja. Rusija može da pomogne Srbiji gradeći hidroelektrane, gradeći rafinerije nafte, velika postrojenja. Rusija može da obezbedi Srbiju energentima, Srbija energente može da plaća robom, a ne samo novcem. Rusiji je Srbija potrebna, čak i kao član Evropske Unije, kao pouzdani partner u Evropskoj Uniji. A zašto Nemačka i Rusija ne bi sarađivale preko Srbije, a Srbija time da zaposli svoje ljude? Dakle, Rusija može mnogo da pomogne Srbiji, a Srbija ništa neće tražiti na poklon.
Očigledno da je Južni tok u datom trenutku naš osnovni ekonomski projekat. Koji još momenti mogu da budu zanimljivi za Beograd?
Južni tok je osnovni, ali postoji još mnogo toga što Srbija može da proizvede i izveze na rusko tržište i naravno postoji mnogo toga što Rusija može da proizvede i izveze na srpsko tržište. Mi smo mali za Rusiju, ali Rusiji treba mnogo takvih partnera. Mi smo za Rusiju vezani na mnoge načine i ja se samo nadam da Južni tok neće biti jedina veza,ali se nadam da će biti veza.
Kako Srbija pod vašim rukovodstvom planira da se bori za očuvanje svog teritorijalnog integriteta? Da li ste spremni da ponovo razmotrite rezultate sporazuma postignutih na pregovorima između Beograda i Brisela pod okriljem EU?
I u kampanji sam se predstavio kao čovek koji ima svoja ograničenja u pogledu sudbine Kosova i Metohije. Ta ograničenja nisu samo lična, već i ustav Srbije koji ne dozvoljava razgovore o nezavisnosti Kosova i Metohije bez konsultacije sa građanima na referendumu. A što se takozvanih, ili pravih pregovora između Srbije i Prištinskih institucija tiče, ja sam kao i opozicionar tražio da se oni podignu na visoki nivo, da se ne kriju predsednik države i vlade iza ministarskih činovnika, već da kažu koja ograničenja imaju uz volju naroda i ustav i da, zatraže opšti konsenzus oko Kosova i Metohije. Insistiraću da ili predsednik vlade vodi pregovore ili da mene ovlasti u to ime. Tražiću da se konsultujem sa predstavnicima parlamentarnih stranaka kako bismo postigli konsenzus oko KiM. Očigledno je da mi više ne možemo da vladamo u Prištini, ali očigledno je i da Priština ne može da vlada u Kosovskoj Mitrovici. Trebalo bi što pre da se dogovorimo, jer Priština priprema i diplomatsku i političku i ofanzivu svake druge vrste na severu Kosova.
Da li ste spremni na zahlađenje u odnosima sa Briselom ako EU i dalje bude vršila pritisak na Beograd u cilju priznanja nezavisnosti Kosova?
Do sada nisam čuo da Evropska Unija traži priznanje. 13. juna putujem u Brisel da bih saznao da li je postojalo nešto u pregovorima sa gospodinom Tadićem i tada ću izvestiti građane Srbije, potpuno jasno i otvoreno. Nemam ja prava da zahladim odnose, neka o tome odluče građani Srbije. Ako oni tako odluče, mi ćemo ih zahladiti. Ali, ja mislim da mi imamo dovoljno vremena do članstva u Evropskoj Uniji, kad bi možda postavili taj uslov, da razvijemo državu po principima po kojima je recimo Nemačka konstituisana. Jako bih voleo da Srbi u Srbiji žive kao što Nemci žive u Nemačkoj.
Stupanje u EU primoraće Srbiju da odustane od sporazuma o slobodnoj trgovini sa Rusijom. Ne smatrate li da će Srbija u određenom trenutku morati da bira sa kim da gradi dalje ekonomske odnose?
Voleo bih da Srbija ne mora da bira, već da ima otvoren put i na Istok i na Zapad. Mislim da taj sporazum možemo da koristimo sve dok ne postanemo član Evropske Unije. Za to vreme razvićemo državu do te mere da Rusija i ne mora da nam pruža povoljnosti u pogledu tog carinskog sporazuma, po kojem već ogroman procenat robe ide u Rusiju bez carina. Dakle, nama taj sporazum treba da posluži, a nama za ovih 12 godina nije poslužio da se mi razvijemo toliko da Rusija zapravo ne mora ovim poklonom da nam pomaže.
U Rusiji se razmatra ideja formiranja takozvanog „spiska Miloševića“, tačnije činovnika Međunarodnog tribunala za bivšu Jugoslaviju i EU koji su na izvestan način odgovorni za smrt predsednika Miloševića. Šta mislite tim povodom?
Ako Rusija sprema taj zahtev, ona će da ga istakne Međunarodnom tribunalu, sa dokazima. Srbija bi trebalo da se aktivnije uključi u rad Haškog tribunala, tako što će pomoći svojim građanima da dokazuju svoju nevinost, a ne samo pomoći Haškom tribunalu da dokazuje krivicu. Mislim da u tom slučaju obe strane treba da budu ravnopravne, a Srbija u tom sporu može da obezbedi tu ravnopravnost. Bilo bi dragoceno, da Rusija pruži dokaze, ako oni postoje, pošto se u Srbiji otvoreno sumnja da je Milošević svoj život završio pod veoma sumnjivim i tajanstvenim okolnostima.
Kako se odnosite prema Haškom tribunalu? Koliko je on legitiman? Kako objasniti da je šest optuženika preminulo u Haškom tribunalu ne dočekavši kraj suđenja?
Ne 6, već 11, ali, iskreno govoreći, Haški tribunal je osnovan i uz volju Ruske Federacije. Tako da Srbija ne može više da utiče na to da li Haški tribunal postoji ili ne. On postoji, Srbija ga je prihvatila Zakonom o saradnji sa Haškim tribunalom. I ponavljam, uz apsolutnu pomoć onima koji su optuženi, Srbija jednostavno mora da sačeka zatvaranje tribunala.
Intervju za Glas Rusije
Tweet
Pogledaj vesti o: Moskva
.jpg)
