Izvor: B92, 25.Maj.2017, 13:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novak na šljaci i teniski postulati
U svetu tenisa postoji nekoliko osnovnih postulata u stvaranju budućeg profesionalca.
Svakako jedan od najvažnijih jeste omogućavanje pojedinca da se transformiše i što brže adaptira na prelazak na drugu podlogu.
Upravo to najbolje je opisao legendarni Rod Lejver pre nekoliko dana, u samo jednoj rečenici, rekavši da u modernom tenisu morate da budete u stanju da pružate isti nivo igre na svim >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << podlogama, kako bi uopšte mogli da budete konkurentni, odnosno da razmišljate kako da u perspektivni napadnete sam vrh ATP listi, ili barem neku od prvih tridesetak pozicija.
Imajući izjavu nekadašnjeg najboljeg igrača sveta i osvajača jedanaest Grend Slemova, može se reći da je Novak Đoković upravo zahvaljujući spomenutoj mogućnosti i izrastao u jednog od najboljih tenisera, ali i, uopšteno gledano, sportista u istoriji.
Od svih aktuelnih podloga, pored travnate koja je najspecifičnija, najteže je bez imalo sumnje privići se na uslove koje donosi šljaka. 'Zemljani' deo sezone rezervisan je za mesec maj – kada su na programu Mastersi u Monte Karlu, Madridu i Rimu, kao i drugi od četiri najveća turnira – Rolan Garos.
Broj faktora koji na šljaci može da vam napravi probleme zaista je poduži, počev od samih uslova za igru, odnosno stanja terena, preko vremenskih prilika, stila igre i načina kretanja, pa sve do dela karijere u kojem se igrač nalazi... Otuda, odluka Rodžera Federera da potpuno preskoči ovaj deo godine i te kako je razumljiva.
S druge strane, pored neprikosnovenog 'kralja šljake' Rafaela Nadala, jedan od igrača koji se raduje, ili barem nema problem, prilikom prelaska na ovu podlogu jeste naš Novak. Iako je tokom karijere stekao, poput Maljorčanina, zvanje 'kralja betona’ – osvojivši čak 51 od ukupno 67 svojih titula baš na tvrdim podlogama.
Ruku na srce, turnira na ovakvim podlogama ima daleko najviše. Ali, ukoliko ste gledali barem nekoliko Noletovih mečeva na šljaci, odnosno betonu, mogli ste da uvidite da se njegov pristup ne razlikuje previše – pošto čovek bez ikakvih problema kliza nekoliko metara na betonu, pa što bi mu onda isto bio problem na zemlji, koja je, ponovo izuzimajući travu, najpogodnija za tako nešto?
Najveće ime našeg sporta praktično je ‘prohodalo’ upravo na šljaci, na terenima pokojne Jelene Genčić na Kopaoniku, pre nego što je nastavilo školovanje u akademiji Nikole Pilića u Nemačkoj– gde takođe ‘dominiraju’ zemljani tereni.
Zadivljujući put Srbina ka mestu u istoriji simbolično je počeo titulom u holandskom Amersfortu 23. jula 2006. godine, kada je baš na šljaci savladan Nikolas Mau iz Čilea, da bi samo sedam dana kasnije Novak bio primoran da preda finale Umaga zbog povrede, tada još uvek, Stanislasu Vavrinki.
U međuvremenu su došli veliki uspesi na betonu, pre svih trijumf u Montrealu u avgustu naredne godine, kada je Đoković po prvi put na istom turniru porazio Rafu i Rodžera, za prvi Masters pehar, kao i prvenac na takmičenju iz iste serije u Rimu naredne sezone.
Posle dvanaest godina među profesionalcima, kada pogleda iza sebe, Novak i te kako može da se ponosi svojim partijama i učinkom na šljaci – do sada je igrao 23 velika finala na zemljanim podlogama uz učinak od 13 pobeda i 10 poraza. A, pritom, važi za jedinog igrača koji može ravnopravno da se suprotstavi ‘Biku sa Maljorke’ na ‘njegovom’ terenu.
Takođe, od 771 mečeva u karijeri, 230 ih je odigrao na zemlji upisavši 184 trijumfa i 46 neuspeha, što nam daje sjajan procenat uspešnosti od 80 odsto.
Novak je tokom godina postao rekorder ‘Floro Italika’ sa četiri titule, Masters u Kneževini osvajao je u dva navrata, isto koliko i madridski, dok ‘zemljanu’ kolekciju, uz već navedeni Amersfort, odnosno portugalski Eštoril, upotpunjavaju dva pehara iz Beograda – sa Serbian Opena.
Nije vam potrebno ništa osnova matematike da biste primetili da u kompletnoj računici nedostaje jedan trofej, i to onaj najvažniji, ali smo njega namenski ostavili za kraj.
Sa gospodom Lejverom i Donom Badžom momak sa Banjice deli zvanje kojim niko drugi ne može da se pohvali. U to društvo ušao je upravo u Bulonjskoj šumi prošle godine, kada je na terenu Filip Šatrije po prvi put u karijeri osvojio toliko željeni Rolan Garos.
Osim što je kompletirao Grend Slem karijere, osvajanjem jedinog od četiri najveća turnira koji mu je nedostajao, Novak je postao tek treći igrač – od kada se loptica prebacuje preko mreže – koji je u istom trenutku u vlasništvu imao pehare sa Australijan Opena, Rolan Garosa, Vimbldona i US Opena.
To je poslednji put pošlo za rukom Lejveru davne 1963, dok je Badž to učinio još pre Drugog svetskog rata – 1938. godine.
Ipak, postoji jedna razlika, jako važna razlika, a to je da su Australijanac i Amerikanac, za razliku od Srbina, to postigli pre ulaska u Open eru, kada je igra koju danas gledamo bila značajno drugačija.
Novi turnir u ‘gradu svetlosti’ dolazi u delikatnom trenutku za našeg asa, koji igra totalno neprepoznatljivo u poslednjih gotovo godinu dana, tačnije – upravo od trijumfa na Frenč Openu početkom juna prošle godine.
Tada je krenuo atipični pad u Novakovoj igri, koji je tek sada, počev od Mastersa u Madridu, počeo polako da podseća na starog sebe. Ne toliko razultatima ili igrom u krajnjoj liniji, već i samim govorom tela kada se nađe na terenu – što je svakako jako važan znak.
Definitivnu potvrdu boljih partija dobili smo na prošlonedeljnom turniru u Rimu, gde je Đoković ipak zaustavljen u finalu od strane mlađanog Aleksandera Zvereva, ali su mečevi protiv Dominika Tima u polufinalu (6:1, 6:0) i Huana Martina del Potra rundu ranije (6:1, 6:4) pravi recept za ono što sledi.
Đokoviću će ovogodišnji ‘Kup musketara’ biti 13. u karijeri, a osim jedne titule ima i još tri finala, kao i dva plasmana među osam najboljih. Koliko se dobro snalazi na šljaci govori i podatak da je već 2006, sa 19 godina, igrao četvrtinu finala, a već naredne i polufinale.
Na 55 mečeva u glavnom gradu Francuske odigrao je 66 mečeva, dobivši 83 odsto njih, uz 11 neuspeha.
Nivo koji je dostigao u Madridu i Italiji u proteklih mesec dana svakako da nije dovoljan za odbranu krune, ali jeste odlična osnova za ono što ga čeka na turniru za koji ga vežu posebne emocije.
Nama ostaje da se nadamo u njegov talenat, brojke i srpski inat, a na Andreu Agasiju, novom treneru, možda je i najteži zadatak.
Da objasni šampionu da kada razmišlja tako – to i ostaje.
.jpg)
