Izvor: KMnovine.com, 04.Maj.2015, 02:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Episkop u neverici što o. Pantelejmon neće u ekumeniste
Arhimandrit Pantelejmon je pre nekoliko dana obelodanio da se vratio svojoj duhovnoj porodici, braći i sestrama po duhu. Ovo je kod nekih izazvalo čak i nevericu te je hitno traženo pojašnjenje.
Svoju odluku "o duboko promišljenom opredeljenju" o. Pantelejmon je najavio da će "ako bude prilike i vremena, pismeno i javno posvedočiti i kako su kvaritelji vere i rušitelji Crkve - ekumenisti, tajnom i duhovno razarajućom operacijom razbili decenijski duhovni >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << trud i Svetosavski duh naše SPC, čak i u Africi".
"Zulum nepoštenih, potkupljivih, servilnih i nečasnih ekumenista, rušitelja svetih kanona, i onih koji zastraniše, a imaju trenutnu vlast u SPC - više se trpeti nije mogao..." poručio je ovaj Arhimandrit u pismu prosleđenom medijima želeći da javno posvedoči spremnost za borbu i pravu veru.
Nije dugo čekao na prvu priliku. Stiglo je pismo - latinično (koje smo mi posrbili za naše čitaoce), otvoreno i sa molbom o pojašnjenju:
"Poštovani oče Pantelejmone,
Molim pomozite mi, sa nevericom sam primio obaveštenje da ste navodno prešli u problematičnu sektu "Artemita". Vi znate da su Artemiti sledbenici demonizovanog bivšeg Episkopa Artemija koji je mogao da postane svetitelj u manastiru Šišatovcu, da je tamo po dogovoru i blagoslovu SAS osnovao duhovno gnezdo i širio ljubav među narod. Umesto toga, bivši Vladika izaziva na mnoge strane podele poznate pod pojmom "raskol".
Lično sam kao dete prošao kroz taj period, jer (u dijaspori) su takvi raskolnici pokušali da pocepaju Crkvu i narod. Moj pokojni otac je tome stao na put i ublažio tu situaciju. Kasnije su mi mnogi Srbi raskolnici prišli i rekli da su bili zavedeni lukavim smernicama "Ozne", odnosno "Udbe". Jedan od raskolnika, postao je predsednik SNO i posle smrti moga oca mi je pisao: "kakvu glupost smo uradili".
U ime Boga Vas kratko molim da mi bratski javite, šta se s Vama događa. Imam u vidu da ste Vašim radom zadužili našu Crkvu i da bi bilo fatalno da zastranite kod Artemita.
Vaš prijatelj i dobroželatelj
+ Ep....."
Isto tako brzo usledio je i odgovor o. Pantelejmona na ovo pismo:
"Poštovani Vladiko....,
Rado se odazivam Vašoj molbi za pomoć. Tačno je da sam, milošću Božijom primljen u eparhiju Raško-prizrensku u egzilu pod Arhijerejski omofor Preosvećenog Episkopa Artemija. Apsolutno su subjektivni, proizvoljni i neprihvatljivi termini koje koristite u Vašem pismu: "sekta Artemita, demonizovan bivši Episkop Artemije i da on izaziva podele, raskol"... Ono što je meni poznato i što zna i oseća većina srpskog naroda, to je činjenica da je Episkop Artemije u SPC i među Srbima poznat kao novi obnovitelj srpskog monaštva, manastira i duhovnog života i stameni čuvar i stub naše svete Pravoslavne vere i stradalnog srpskog naroda, naročito na osveštanim prostorima Kosova i Metohije. Raskolnik je, u pravom smislu, onaj koji unosi novine u Crkvu, čime se i narušava jedinstvo Crkve. Jedinstvo Crkve danas narušavaju mahom oni Episkopi koji učestvuju u ekumenskom pokretu i unose novotarije u našu svetu Crkvu.
Sumnju u Vašu neupućenost ili dobronamernost izaziva Vaša tvrdnja da je Episkop Artemije po dogovoru i blagoslovu SAS mogao u Šišatovcu da osnuje duhovno gnezdo u uslovima praktične izolacije i nepravednog progona, kada je SAS već brutalno zabranio Episkopu Artemiju najosnovnije preduslove za duhovni rad: činodejstvovanje i služenje svete liturgije, primanje vernog naroda i duhovno rukovođenje svojom duhovnom decom, na prvom mestu monaštvom.... Sinodska taktika postupanja prema vladiki Artemiju se ogledala u neprestanom ponižavanju vladike Artemija sa ciljem da prihvati antikanonske odluke. Vladika Artemije je smireno pristao na sve samo da bi odbranio Crkvu i bez obzira na sve što je učinio u cilju mira i jedinstva u Srpskoj Crkvi, Sinod je nastavio postavljanje besmislenih i nekanonskih zahteva vladiki Artemiju koji su imali tendenciju da se nastave u nedogled.... Jedino što je Vladiki Artemiju preostalo je da ispovednički stane na put tom bezakonju.
I na kraju, nedoumicu i zbunjenost ste izazvali u meni Vašom tvrdnjom, da sam svojim radom zadužio našu Crkvu. Zbunjen sam, ne zbog mog truda na obnovi i vaskrsenju jedine srpske svetinje u Africi i pionirsko-misionarskom poduhvatu u tom delu sveta (jer se u ovom vremenu interneta, za to pročulo na svim kontinentima gde god Srbi žive i moja malenkost zna koliko je zaista uz Božiju pomoć i pomoć dobrih ljudi u Johanesburgu urađeno i postignuto i mnogobrojni izveštaji, reportaže i fotografije nepobitno svedoče o tome), već sam zbunjen zbog toga što ste upravo Vi bili šef patrijarhovog kabineta u vreme kada se odvijala sramna, klevetnička, spletkarska i nečasna operacija mog razrešenja koju su pokrenuli uticajni političar udbaškog pedigrea (bivši ambasador G. V.), jedan od najimućnijih Srba u Johanesburgu N. A. i grupa izrazito necrkvenih ljudi iz Johanesburga (koji nikada i ničim nisu učestvovali u crkvenom životu niti su i najmanje doprineli napretku naše svetinje) kojima misija, preobražaj i vaskrsenje srpske svetinje nije bio po volji, ali su u Patrijaršiji i patrijarhu pronašli kooperativne saradnike u realizaciji svog lukavog i suptilnog štetočinskog plana da se zaustavi i prekine procvat i misija jedine srpske svetinje na afričkom kontinentu. Kao šef kabineta, Vi ste bili jedan od glavnih koordinatora i veza na relaciji: anticrkvena južnoafrička grupa - Patrijaršija i patrijarh.
Potpuno ste ignorisali mnogobrojna pisma članova Crkvenog odbora i sve moje vapaje da se zaštiti i sačuva blagosloveni i kanonski poredak u našoj Crkvenoj opštini i da nedvosmisleno dobijemo podršku i duhovnu pomoć, mi koji smo više od decenije sa ljubavlju, velikom posvećenošću i žrtvom ulagali sve svoje snage za dobro i napredak Crkvene opštine i srpske pravoslavne zajednice u tom delu sveta. Umesto razumevanja i podrške - dobili smo na klevetama zasnovana, surova, nepravedna i bezdušna Akta i po Crkvu i iskrene vernike štetne odluke koje su sablaznile mnoge čestite i verujuće ljude, a tu našu svetinju predale u ruke potpuno necrkvenim ljudima i svešteniku koji je u prethodnoj svojoj parohiji ostavio veoma loš trag i bukvalno i doslovno pobegao od svog nadležnog Episkopa kako bi izbegao odgovornost i zasluženu kaznu - to upravo i jeste profil sveštenika koji je potreban necrkvenim ljudima i ovo je zaista bila verna slika atmosfere koja danas vlada u našoj svetoj Crkvi: duhovni nemar, robovanje materijalnom, spletkarenja, negativna selekcija i što gore - to bolje....
U svakom slučaju, Vladiko, lično sam Vam istinski i najiskrenije blagodaran zbog toga što ste mi i nehotice pomogli, kroz ovu svojevrsnu golgotu u malom kroz koju sam između ostalog i Vašom direktnom zaslugom i (ne)delanjem prošao, da odagnam i ono malo dileme i neodlučnosti ako ih je uopšte i bilo, i da se posle jedanaestogodišnje afričke misije vratim svom duhovnom ocu Episkopu Artemiju - čuvaru crkvenog i kanonskog poretka u SPC (i svedoku i čuvaru Svetosavskog blagoslovenog puta i duhovne tradicije svetih Nikolaja i Justina), koji me je duhovno rukovodio, učio prvim monaškim koracima i manastirskom opštežiteljnom životu, a zatim i zamonašio i rukopolagao, da bi zatim zajedno sa blaženoupokojenim Patrijarhom Pavlom blagoslovio i moj odlazak u Afriku. "Spuštavah se ja na vaše uže, umalo se uže ne pretrže. Pamet mi u glavu ućeraste, od tad smo veći prijatelji" (Njegoš).
Vaš prijatelj i dobroželatelj,
Arhimandrit Pantelejmon
Eparhija Raško-prizrenska
I Kosovsko-metohijska u egzilu"
Pisma objavljujemo sa blagoslovom Arhimandrita Pantelejmona Jovanovića
Pripremile:KM Novine
Pogledaj vesti o: Sveti Sava
.jpg)
