Izvor: Blic, 02.Dec.2016, 07:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ZOMBI VOJNIK Bio u ratu u Bosni, pa oboleo od retkog premećaja i umislio da je HODAJUĆI LEŠ

Britanski vojnik Voren Mekinli (45) proveo je 18 meseci života kao "hodajući leš", jer je bio ubeđen da je mrtav, a za sve je krivo izuzetno retko oboljenje, tzv. Kotarov sindrom.

On nije video razlog zašto bi jeo kad je ionako mrtav i živeo je u bizarnom "drugom svetu" u kome se osećao kao "duh".

Preživeo je nekim čudom, delom zahvaljujući susretu s drugim vojnikom koji pati od iste bolesti, a koja se javlja u jednom od milijardu slučajeva. Njih dvojica su >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pomagali jedan drugom da se oporave dok su se lečili u rehabilitacionom centru "Hedli kort", u Sariju.

Ljudi koji pate od ove bolesti, koja je prvi put opisana u 17. veku, veruju da su pokojnici, ili da delovi njihovog tela više ne postoje. Pošto ništa ne jedu, ponekad umiru od gladi.

- Ubedio sam sebe da sam mrtav. Imao sam osećaj da sam mrtvac koji hoda. Kao da sam bio duh - kaže čovek iz Brejntrija, u Eseksu.

Voren je bio u bolnici kada su se mnogi vojnici vratili iz Avganistana, gde su ostali bez udova.

- Bio sam okružen pričama o smrti, kao da sam živeo u košmaru. Odbijao sam da jedem jer sam mislio da nema svrhe kada sam već mrtav.

Simptomi su se pojavili nakon što je posle teške nesreće na motociklu 2005. završio u Hedli kortu. Sedam godina je bio u sastavu britanskog korpusa električara i mehaničara i služio je u Bosni.

U nesreći je slomio karlicu i kičmu i oba plućna krila su mu kolabirala. Međutim, izvukao se i četiri meseca kasnije bio je ponovo zajedno sa suprugom Sarom, kada im se rodila i ćerka Keti.

Međutim, porodica je primetila da se čudno ponaša i da ne mogu da mu se približe.

- To više nisam bio ja i nisam to mogao da shvatim. Svaki put kada je bila buka, ili kada je Keti plakala, ja bih pobesneo - kaže on.

- Voleo sam je od trenutka kada se rodila, ali morao sam da izađem iz kuće zato što mi je buka stvarala ubitačnu glavobolju. Bio sam svestan da nešto nije u redu, ali nisam znao šta, jer nikada pre nesreće nisam bio takav.

Voren je posle nesreće mesecima bio u invalidskim kolicima i često se događalo da krene iz jedne u drugu sobu i zaboravi šta je hteo.

- Jednog dana sam se odvezao kolima do prodavnice i vratio sam se kući taksijem. Tek kada sam video da moja kola nisu ispred kuće, shvatio sam šta sam uradio - priča Voren. Često bi zastao usred rečenice, jer nije mogao da se seti nekih reči.

Primljen je u vojnu bolnicu Hedli Kort, u Sariju. Dok je provodio dan okružen ranjenim vojnicima, bio je ubeđen da je mrtav.

- Kada sam tamo primljen, počeo sam da verujem da sam zapravo mrtav. Znam da zvuči bizarno, ali ja sam iskreno verovao da sam poginuo u nesreći, a da je moj duh iz nekog razloga nastavio da živi.

Poverio se terapeutu, koji mu je dijagnostifikovao Kotarov sindrom. Bolest, nazvana po francuskom neurologu Žilu Kotaru 1880. godine, vrsta je psihoze izazvana poremećajem u funkciji dela mozga zaduženog za prepoznavanje lica i obradu osećanja.

- U prvom trenutku sam bio šokiran. Nisam hteo da poverujem i nisam mogao da se pomirim s tim da imam teško oštećenje mozga - kaže on.

Vojnik, koga je upoznao na klinici, patio je od iste bolesti, što je pravo čudo, s obzirom na to koliko je ona retka. Razgovori s njim su mu pomogli da se izvuče. Uz pomoć terapeuta nastavio je normalno da živi. Sada više ne misli da je mrtav, mada priznaje da mu i dalje smetaju buka i gužva, ali da ih se više ne plaši.

- Teram sebe da se suočim s izazovima, jer ako to ne uradim, znači da je oštećenje u mom mozgu pobedilo. Osoba koja sam bio pre nesreće više ne postoji i sada sam neko drugi.

Nastavak na Blic...