Izvor: Deutsche Welle, 01.Jul.2016, 11:52   (ažurirano 02.Apr.2020.)

„Varšavski pakt slabiji nego što smo mislili“

Pre 25 godina prestao je da postoji Varšavski pakt. Kakva je bila nemačka uloga u tom procesu? Na to i druga pitanja odgovara pukovnik Vinfrid Hajneman iz Centra za vojnu istoriju Bundesvera u Potsdamu.

DW: Gospodine Hajneman, Varšavski pakt je raspušten 1. jula 1991. On je osnovan 1955, a NATO osnovan 1949. Da li je ispravno tumačenje da je Varšavski pakt koji je osnovan šest godina kasnije odgovor na osnivanje NATO?

Vinfrid Hajneman: >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << Ni u kom slučaju nije dokazano da je osnivanje Varšavskog pakta odgovor na osnivanje NATO. Protiv toga govori već i veliki vremenski razmak od pet do šest godina. Sovjetski Savez je do tada ionako imao mrežu bilateralnih sporazuma o bezbednosti s budućim članicama Varšavskog pakta, pa nije bilo potrebe za dodatnim ugovorom. Polazi se od toga da je pakt osnovan s ciljem da se prema spolja pokaže spremnost da se reaguje na ponovno naoružavanje Zapadne Nemačke i njeno uključivanje u NATO.

Pre svog osnivanja, NATO je ponudio članstvo i Sovjetskom Savezu. Da li je to tačno i da li je to bio ozbiljan predlog?

To je tačno, ali to nije bio ozbiljan predlog. NATO je služio pokazivanju sposobnosti delovanja prema Sovjetskom Savezu. Osnovna filozofija Severnoatlanskog pakta jeste jednoglasno donošenje odluka. Sovjetski Savez kao punopravni član mogao bi da blokira sve procese odlučivanja u zapadnom vojnom savezu, a to nije moglo biti u njegovom interesu.

Vinfrid Hajneman: Od prestanka važenja „Brežnjevljeve doktrine“ do raspuštanja Varšavskog pkta nije prošlo mnogo

Kasnije je Sovjetski Savez ponudio da raspusti Varšavski pakt ako NATO učini isto.

Cilj sovjetskog rukovodstva je tokom celog hladnog rata bio da odvoji Sjedinjene Američke Države od Evrope, kako bi razmekšao ili uklonio transatlansku solidarnost, i američku nuklearnu garanciju za Evropu. I jedna od uobičajenih tumačenja osnivanja Varšavskog pakta je to da je on stvoren kao moneta za potkusurivanje sa Zapadom, kako bi u sledećem koraku bilo postignuto ukidanje oba sistema bezbednosti.

Sovjetski Savez je upotrebljavao Varšavski pakt i za gušenje ustanaka u zemljama Istočne Evrope, recimo u Mađarskoj 1956. ili Čehoslovačkoj 1948. Da li je to od početka tako bilo zamišljeno?

Gušenje ustanka u Mađarskoj nije bila stvar Varšavskog pakta, već čisto sovjetska mera. Drukčije je bilo u Čehoslovačkoj. To je bila mera celog Varšavskog pakta, osim Istočne Nemačke koja je izuzeta. Takođe je i intervencija u Poljskoj o kojoj se razmišljalo između 1980. i 1982. bila bi stvar Varšavskog pakta. Ali ona se nije desila. U tom kontekstu bitna je takozvana „Brežnjevljeva doktrina“. Po njoj su zemlje socijalističkog lagera imale ograničenu suverenost. To je u vezi sa shvatanjem sovjetskog rukovodstva i njegovih satelita da su oni „vrh koplja“ socijalizma. Prema tom shvatanju bi svako unutrašnje ili spoljašnje ugrožavanje socijalizma bilo kontrarevolucija i time neprihvatljivo.

Spomenuli ste da Sovjetski Savez nije početkom osamdesetih intervenisao u Poljskoj. Da li je to bio početak kraja Varšavskog pakta?

Varšavski pakt je od početka bio slabiji nego što smo mi na Zapadu pretpostavljali. Kada sam bio mladi oficir Bundesvera, govorilo se da je Varšavski pakt potpuno monolitan i da Sovjetski Savez naređuje šta drugi da rade. Danas znamo da od početka nije bilo tako. Na primer, rumunsko rukovodstvo je 1968. donelo mere da osigura da Sovjetski Savez ne može da postupi u Rumuniji slično kao u Čehoslovačkoj. Početkom šezdesetih, DDR je sve stavio na kinesku kartu. Svaka zemlja-članica sledila je donekle svoje nacionalne interese u okviru pakta. No, svaki od tih režima bio je zainteresovan za očuvanje Varšavskog pakta jer je on bio garancija očuvanja socijalističkog sistema vladavine u svakoj zemlji.

Predsednik Čehoslovalke Vaclv Havel potpisuje 1991. dokument o raspuštanju Varšavskog pakta

Da li je onda raspad Varšavskog pakta počeo 1987. sa novom sovjetskom vojnom doktrinom?

Zaista je prestankom važenja „Brežnjevljeve doktrine“ i ograničenjem na ono što zaista piše u ugovoru, naime, na ugrožavanje spolja, Varšavski pakt izgubio jedan od bitnih razloga postojanja - obezbeđivanje protiv kontrarevolucionarnog delovanja u samim zemljama. Od tog trenutka do raspuštanja istočnog vojnog saveza nije prošlo mnogo vremena.

Da li je Nemačka igrala važnu ulogu za osnivanje Varšavskog pakta, ali i za njegovo raspuštanje – posle nemačkog ponovnog ujedinjenja?

Nemačko ponovno ujedinjenje zasniva se i na tome da je Sovjetski Savez odustao od vojnih garancija za istočnoberlinski režim. Građani Istočne Nemačke došli su do uverenja da bi možda mogli da obore režim, a da se na ulicama ne pojave sovjetski tenkovi kao 1953. Potom je u Istočnoj Nemačkoj formirana vlada koja je radila za ponovno ujedinjenje, a time i za izlazak DDR-a iz Varšavskog pakta.

Ruska strana stalno tvrdi da je polazila od toga da će NATO biti raspušten nakon kraja Varšavskog pakta. Zašto se to nije desilo?

Kažu da je prvi generalni sekretar Severnoatlanskog pakta Ismej opisao zadatke Severnoatlanskog pakta ovako: „To keep the Americans in. To keep the Russians out. To keep the Germans down.“ Dakle, držati Amerikance u Evropi, Ruse izvan Evrope, a Nemce pod kontrolom. Od tada se ništa nije promenilo. NATO je i uzajamna garancija bezbednosti za države-članice, ne samo prema spolja. Na području NATO, od njegovog osnivanja 1949, nije bilo rata. To je bitno dostignuće. Za evropske partnere NATO je garancija i u odnosu na Nemačku koja je postala veća i jača. Zato je za zemlje-članice NATO ostao važan, isto kao i nastavak američkog učešća u evropskoj bezbednosnoj politici.

Nastavak na Deutsche Welle...