Izvor: Kurir, 04.Dec.2016, 09:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

VLASTIMIR GOLUBOVIĆ: Srbija je PRVA u svetu sprečila diskriminaciju sportista sa invaliditetom

.

Popularni Golub, važi za jednog od najuspešnijih sportiskih  trenera na svetu, kada je u pitanju ovaj deo populacije

Kako ste se obreli u sportu osoba sa invaliditetom?

"Bio sam trener u Atletskom klubu Takovo i upravnik sportskog centra u Gornjem Milanovcu Nekoliko dana pre prvog maja 1985 godine u krugu za bacanje uz mog takmičara Dragana Vukasnovića video sam i devojku, koja se čudno ponašala Kada sam pitao ko je, rekao mi je: "To je moja >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << sestra, znate, ona je na granici slepila slabovida je  i sprema se za držani šampionat"

Pogledao sam je, posle nekog vremena, sa obzirom na to da o tome, nisam imao pojma pitao kakvi su rezultati u tom sportu? Odgovorila je da je ona najbolja u Jugoslaviji i višestruki šampion u bacanju kugle i diska Video sam da jedva baca kuglu 5 do 6 metara i rekao joj kakve su onda druge kada si ti najbolja? Pitao sam je kadi ima to Evropsko prvenstvo? Rekla je u septembru Sećam se bila je pomalo nadmena i uplašena zbog mojeg pitanja Ali video sam da ima talenta i rekao joj da može da ostvari znatno bolje rezultate, već na Evropskom prvenstvu da osvoji medalju i ako nemam pojma kakvi su rezultati Nada mi je tada rekla „ izvinite ali Vi onda nemate pojma!

Rekao sam da, u pravu si ali znam ako prihvatiš moj poziv i dođeš da se posvetiš pravom treningu postaćeš neko o kome će se pričati Nada Vuksanović je otišla kući i posle nekoliko dana tačnije 05051985 godine  došla na trening! Te godine na Evropskom prvenstvu održanom u Rimu osvojila je srebrnu medalju u disku i bronzanu u kugli

Epilog našeg rada su 23 medalje (3 zlatne i 1 srebrna paraolimpijska, 4 zlata sa svetskog i 6 sa evropskog prvenstva uz 7 svetskih rekorda u disku i kugli, ostalo se ne računa smeh)"

I sam sam 2000 godine povredio vratni pršljen  kada sam hteo da pomognem fudbaleru Bežanije Njih sam tada trenirao i bio izuzetno spreman jer sam sam trčao  30 do 40 kilometara dnevno, plivao i dodatno sa njima radio Pao mi je teg na vrat i odrubio pršljen Ranija iskustva su mi tada mnogo pomogla"

Kad već pominjemo nauku, imali li ona dokaz ili objašnjenja za pojedine rezultate, recimo, Oskara Pistorijusa?

"Ima i svežijih primera i Kurir je o tome pisao Na Paraolimpijskim igrama u Riju, na koje zbog nerazumnih odluka drugih nisam otišao, Agdi Bala je na 1500 metara u kategoriji T20  imao bolji rezultat nego Amerikanac na Olimpijskim  igrama To ne treba mešati niti upoređivati, jer je on, koji ima blagi mentalni hendikep  trčao svetski rekord u svojoj kategoriji, dok je Amerikanac trčao taktičku trku Tvrdim da paraolimpijac ne bi rezultatski mogao da uopšte učestvuje  na  olimpijskim igrama On je trčao 3:48 minuta a norma za OI na 1500 m je bila 3:35 minuta Namerno ne govorim rezultate sa stotinkama jer one u ovom poređenju nisu bitne

“Posle Olimpijakih igara u Atalanti Amerikanci su pričali da ih svako zlato košta po 2,5 miliona dolara, dok je u naše medalje uloženo oko 120000 maraka po medalji U sportu opšte populacije Kod Paraolimppijaca je to drugačije i teško je precizno proceniti Ali za medalju godišnje treba između 15 i 30 hiljada evra po sportisti Govorim o sportovima i disciplinama u kojima naši paraolimpijci osvajaju medalje Mi nismo u prilici da upražnjavamo i razvijamo sportove za koje treba imati specifična pomagala i opremu Jer tu je i rad i oprema, kolica i  proteze znatno skuplja, primera radi proteze i trkačka kolica  se kreću od devet do 25000 evra

Evo primera Nemica bez obe noge, je svetska rekorderka u atletici na 100 i 200 m i dalju Ona je od jedne kompanije dobija kompjuterizovane proteze, koje vrede 50000 evra a mora da ima tri para znači 150000 evra To je poslednji krik tehnike i nije zabranjeno A mene pitaju, zašto mi  nemamo trkača u kolicima? Zato što jedna takmičarska kolica koštaju od 12 do 25 hiljada evra Jedna, a treba vam najmanje troje po jednom trkaču pa Vi vidite koliko je to Plus trening, pripreme, ishrana oprema nas limitira

Činjenica da nemamo bazu podataka osoba sa invaliditetom nas dosta ometa ne znamo gde su te osobe kojeg su stepena i koje vrste invaliditeta"

Ipak, čini se da se stvari pomeraju na bolje?

"U poslednje vreme država radi mnogo na razvoju sporta ovih osoba Srbija je prva zemlja u svetu, koja je izjednačila osobe sa invalididetom sa sportistima opšte populacije U smislu nacionalnih priznanja i nagrada To je izuzetno civilizacijsko dostignuće za nas, koje se nažalost zloupotrebljava pre svega od strane sportista, ali o tome, ne bih da pričam sada

Važno je naglasiti jedno Uredbe o nacionalnim priznanjima je osvojila vlada Republike Srbije 2006 godine Sadašnja vlada Uredbu korigovala i uspešno  je sprovodi i to na dobar način Ministar Udovičić se kao vrhunski sportista, koji neke stvari prepoznaje kroz  lično iskustvo  se  mnogo trudi da poboljša uslove Ali osnovni problem je naći osobe sa invaliditetom i uvući ih u sport, bilo kao takmičare ili rekreativce To je posao za stručne osobe a njih ima malo u ovom sportu

Jer, sada mnogi kažu, hoću u sport da zaradim priznanje i da osvojim nagradu To ne može da bude motiv i cilj već posledica bavljenja sportom  POKS mora da odredi stručnjaka koji će da krene po lokalnim srdinama - samoupravama i da znajući šta i kako traži, pronađe te osobe i približi im sve specifičnosti sporta osoba sa invaliditetom Nama cilj ne treba da budu medalje, već masovnost koja će iznedriti kvalitet"

Šta je sledeći cilj Vlastimira Golubovića?

"Želim da u naredne dve godine nađemo 50 novih takmičara Ja ih već imam troje i pozivam i njih i kolege da nam se priključe Da vide kako se to kod nas radi i kako osvajamo paraolimpijske medalje

Znanje mora da se nadgrađuje

Kada pričamo o trenerima i njihovom neznanju o sportu OSI Vlastimir Golubović, kaže da ima sijaset primera

"Da, evo jednog Jovica Brkić se spremao za POI u Pekingu 2008 godine i tadašnjiu trener, inače rekorder u bacačkim disciplinama u  atletici opšte populacije mu je tražio i savetovao da pre izbačaja diska natisene levu  nogu Skrenuo sam mu pažnju da to što priča nije dobro, da je to nebuloza jer je Joca osoba sa stanjem paraplegije  Nije se obazirao  na moje upozorenje, dok i sam takmičar nije rekao kako da može da natisne nogu, ne bi bio ovde i ne bi se takmičio sa invalidima Trener se okrenuo i otišao “glavom bez obzira”, jer je uvideo svoju glupost i ne znanje Zato tvrdim da znanje posebno u ovoj oblasti mora da se nadgrađuje"

Autor: Nenad Kiš,Kurir sport

Nastavak na Kurir...