Izvor: Politika, 16.Apr.2014, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Usloviti Srbiju povratkom kulturnog blaga
Hrvatski poslanici u Evropskom parlamentu insistirali da vraćanje umetnina bude deo pregovaračkog paketa za ulazak Srbije u EU
Specijalno za „Politiku”
Strazbur – Evropski parlament (EP) usvojio je juče predlog nove direktive o povratku kulturnih dobara nezakonito iznetih iz zemalja članica Evropske unije u kojoj je navedeno da se oko 40.000 umetničkih dela svake godine nezakonito >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iznese iz zemalja članica EU, dok se samo polovina vrati državama vlasnicama.
Predlog da se donese nova, oštrija regulativa koja bi zaštitila države članice EU od nezakonite krađe umetničkih dela i obezbedila njihovo brže vraćanje zemljama vlasnicama izazvala je veliko interesovanje hrvatskih poslanika u EP. Oni smatraju da Srbija mora da ubrza vraćanje umetnina koje su odnete sa teritorije Hrvatske u toku rata početkom devedesetih godina.
Štaviše, hrvatski poslanici Tonino Picula i Dubravka Šuica tražili su na plenarnoj sednici EP u Strazburu da povraćaj kulturnog blaga bude deo pregovaračkog paketa za ulazak Srbije u EU i da postojeća direktiva o tome treba da se odnosi i na slučajeve nakon 1993. godine.
„U toku rata više od četrdeset šest hiljada umetničkih dela izneto je iz Hrvatske, do sada je samo jedna polovina vraćena”, izjavila je Dubravka Šuica iz Hrvatske demokratske zajednice.
U tome ju je podržao i Picula, poslanik vladajuće Socijaldemokratske partije, koji je istakao da je Hrvatskoj, kao najnovijoj članici EU, izuzetno stalo da se primena direktive produži na slučajeve otuđenja kulturnih dobara počinjene pre 1993. godine. Kako je kazao, „dok su se u Evropskoj uniji ukidale tržišne granice, što je jedan od motiva usvajanja prve direktive, Hrvatska je morala da odbrani nacionalne granice”.
„U tom razdoblju, iz Hrvatske je otuđeno 22.829 muzejskih predmeta i 3.097 kulturnih dobara. Dobar deo je vraćen do 2008. godine, ali od tada do danas vraćeno ih je svega nešto više od stotinu”, naglasio je Picula.
Srbija i Hrvatska su, inače, protokolom potpisanim marta 2012. dogovorili povraćaj 1.065 predmeta koji se nalaze u vlasništvu Srpske pravoslavne crkve. Ovakva odluka je tada naišla na osudu, kako stručne javnosti u Srbiji tako i SPC.
Evangelos Venizelos, ministar spoljnih poslova Grčke i predsedavajući Saveta EU, rekao je da je za njegovu zemlju izuzetno važno da učestvuje u ovakvoj raspravi.
„Moramo se boriti protiv krađe i nezakonite trgovine umetničkim delima”, istakao je Venizelos, a kao primer pljačke naveo je Partenon. „Delovi ovog veoma važnog spomenika rasuti su po celom svetu, još od vremena kada ih je lord Elgin odneo iz Grčke. Vraćanje mramornih stubova Grčkoj i njihovo smeštanje u novi muzej na Akropolju bio bi važan korak u rešavanju ovog problema.”
Evropski poslanici ukazali su na činjenicu da su od 1993. zabeleženi najdrastičniji primeri krađe umetnina u Francuskoj, Nemačkoj, Italiji i Poljskoj. Jedan od najšokantnijih primera odnosa prema delima koja imaju neprocenjivu istorijsku ili umetničku vrednost bila je krađa gvozdenog natpisa „Rad oslobađa” sa glavne kapije koncentracionog logora Aušvic u Poljskoj 2009. godine.
Barozo: EU mora očuva mir
Strazbur – Evropski parlament na svom poslednjem zasedanju u ovom sazivu obeležio je stogodišnjicu od izbijanja Prvog svetskog rata. Tom prilikom, predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo istakao je da je Prvi svetski rat bio veliki poraz diplomatskih mehanizama. „Ovaj sukob podelio je do tada mirnu Evropu, ali pouke i iskustva iz tog, kao i iz Drugog svetskog rata doveli su do stvaranja Evropske unije”, rekao je on i zaključio da se takvi sukobi više nikada ne smeju ponoviti, ukazujući da upravo EU svojim mehanizmima mora da očuva mir u Evropi.
A. Milikić
objavljeno: 17.04.2014.
Pogledaj vesti o: Nova godina
.jpg)
