Izvor: RuskaRec.ru, 23.Mar.2017, 16:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trifković: Ogromna većina stanovnika Krima vidi svoju budućnost u okviru RF
Ruska reč: Kakvi su vaši utisci nakon ova dva dana konferencije? Srđa Trifković: Generalno ne mogu biti bitno drukčiji od prethodne dve posete. Prvi put sam bio ovde u martu 2014. u vreme referenduma, koji je prošao u savršenom redu i miru, i gde sam već imao prilike da se uverim u raskorak između zapadne medijske prezentacije stanja na Krimu i realnosti. Ali, naravno, sa iskustvom ratova na području bivše Jugoslavije za takav tretman zapadnih medija sam bio spreman. Nisam bio iznenađen. Srđa >> Pročitaj celu vest na sajtu RuskaRec.ru << Trifković posavetovao krimske vlasti kako da promene mišljenje Zapada Drugi put, u februaru 2015. godine već sam video da je proces integracije dobro poodmakao, da su institucije već postale funkcionalne i za manje od godinu dana posle referenduma. I taj je utisak sada dodatno potvrđen. Mislim da još uvek preostaje mnogo posla na polju obnove infrastrukture. Jer očigledno je da je u vreme ukrajinske vlasti Krim bio zapušten, da nije ulagano i da predstoji još veliki posao dostizanja ekonomskog i infrastrukturnog nivoa razvoja sa ostatkom Ruske Federacije. Ali to je samo pitanje vremena. Srđa Trifković u sastavu delegacije evropskih političara kod spomenika Staljinu, Ruzveltu i Čerčilu na Jalati, 19.03.2017. / RIA Novosti Ruska reč: Prilazili su vam ljudi na šetalištu u Jalti i imali ste priliku da razgovarate sa njima. Da li su se možda žalili na neke probleme? Srđa Trifković: Ne, naprotiv. Ja, ponavljam, nisam ovde prvi put. Ja sam sa običnim svetom razgovarao i prethodno. Ja sam, recimo, 16. marta 2014. bio na pet glasačkih mesta u Simferopolju i imao sam prilike čak i bez prisustva naših domaćina da razgovaram sa ljudima. Utisak je uniformno isti bio sva tri puta, a to je da ogromna većina ljudi vidi svoju budućnost u okviru Ruske Federacije. Isprva je to možda bio više emotivni impuls, koji je bio pothranjen i haosom u Ukrajini. Suviše se olako ponekad koristi pridev „fašistički“, međutim u slučaju Ukrajine to je vrlo adekvatan pridev. Dakle, isprva je taj impuls za ponovnim ujedinjenjem s Rusijom možda bio više emotivan i zbog straha od haosa u Ukrajini. Sada to ima i svoju savršeno racionalnu komponentu. Oni žele da budu ne samo deo države kojoj kulturno, jezički i identitetski pripadaju, već i državi koja je jedna savremena, pluralistička i u svakom pogledu u vrhu svetske rang liste sila. A ne jedna disfunkcionalna i pritom atavističkom mržnjom zadojena država kao što je to Ukrajina. Milovan Bojić: Verujem da će Krim doživeti svoje zvezdane trenutke u RF Ruska reč: Da li mislite da postoje šanse da se taj sukob između Zapada i Rusije oko Krima i Donbasa reši u najbližoj perspektivi? Srđa Trifković: Ne. Iz prostog razloga što zapadna rusofobija nije plod postupaka Rusije, već je plod kombinacije geopolitičkih i kulturoloških animoziteta. Pre svega, rekao bih da zapadna elitna klasa ne može da prihvati činjenicu da Rusija odbija da izmeni svoj identitet u duhu zapadne postmoderne i oni doživljavaju rusku reafirmaciju osećaja nacionalnog, duhovnog, verskog i svakog drugog identiteta u tradicionalnom ruhu kao pretnju, kao oblik negacije sopstvenog posla uništavanja sopstvenih naroda , sopstvenog identiteta i čak demografske slike, kao što vidimo u slučaju Zapadne Evrope. Rukovodilac Krima pozvao srpske preduzetnike na Jaltinski ekonomski forum
.jpg)
