Tadićeva inicijativa za nastavak pregovora  

Od našeg stalnog dopisnika

Njujork, 16. januara – Sednica Saveta bezbednosti o Kosmetu danas je protekla mahom u ponavljanju već poznatih stavova 15-članog sastava. Priliku da se dva puta obrati skupu dobio je, međutim, predsednik Srbije Boris Tadić. Bio je prvi i jedini govornik čiji je istup bio dostupan javnosti a na potonjem zatvorenom delu sednice je i replicirao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pojedinim stavovima, ponajviše osporivši, kako se saznaje, ocene šefa Unmika Joahima Rikera.

Srbija je za nastavak pregovora o budućem statusu Kosmeta i poziva Savet bezbednosti UN da podrži takav razvoj događaja, bila je, čini se, poenta Tadićevog početnog izlaganja.

Takva inicijativa sadrži, proizlazi iz njegovog govora, spremnost Beograda da odgovorno i konstruktivno učestvuje u nastavku pregovora koji bi „mogli da budu održani u Beogradu, Prištini ili bilo gde na svetu, u formi koju bi ovo telo ocenilo adekvatnom”.

Srbija je „potpuno spremna i ima dobru volju da, kao partner Saveta bezbednosti, učestvuje u pronalaženju kompromisnog i održivog rešenja koje će dugoročno obezbediti mir i stabilnost na Balkanu i bolji život njegovim žiteljima”, precizirao je Tadić.

Ponudu za nastavak pregovora propratio je nizom konstatacija. Da Srbija nikad neće priznati nezavisnost Kosova, da nije zaslužila da opet bude neopravdano kažnjena, da se potvrdila kao konstruktivni i demokratski faktor u međunarodnim odnosima, da je „zajednički cilj svih zemalja regiona pronalaženje rešenja koje će nas pripremiti za budućnost u EU”"

Posebno je upozorio da bi oduzimanje dela teritorije jednoj demokratiji, kao što je Srbija, dovelo „u pitanje kredibilitet UN i uzdrmalo temelje međunarodnog prava na kojima je ceo svet sazdan”. Ne pominjući poimence zapadne zemlje koje insistiraju na tezi o „jedinstvenosti kosovskog slučaja”, on je istakao da bi jednostrano priznavanje nezavisnosti pokrajine bilo presedan s „nepredvidivim posledicama i za druge regione s problemima etničkog separatizma”.

Prema diplomatskim izvorima, Tadićev predlog za nastavak pregovora o Kosmetu „podržao je popriličan broj govornika”. Među njima su bili predstavnici Rusije, Kine, Južnoafričke Republike, Indonezije,pa i Kostarike, Burkine Faso, Libije. Najoštrije u protivljenju su bile, kako se čuje, diplomate Britanije i Francuske.

U delu sednice zatvorenom za javnost reč je dobio i premijer privremenih kosovskih institucija Hašim Tači, po 39. članu poslovnika da se učešće dozvoli ličnostima „koje mogu da doprinesu razmatranju teme”.

Kako se saznaje, Tači je rekao da mu je jasno da u Savetu nema konsenzusa, ali da je „sprovođenje Ahtisarijevog plana, uz nadgledanu nezavisnost i prisustvo EU i NATO-a najbolji put napred” i da on „garantuje” za njegovo puno ostvarivanje. Priznao je da ima „još dosta posla” posebno u bezbednosti i sprovođenju standarda. Obećao je i da će „insistirati na poštovanju svih manjinskih zajednica, uključujući upotrebu njihovih jezika, učešće u policijskim snagama i pojedinim mestima u vladi, kao i zaštitu kulturne baštine”"

Dok ovo javljamo, još nisu poznati mnogi detalji zatvorenog dela sednice za koju je povod bio redovan tromesečni izveštaj Unmika. Taj raport podneo je njegov šef Joahim Riker a sastanku nije prisustvovao generalni sekretar UN Ban Ki Mun (zbog zauzetosti u inostranstvu) a koji je nedavno, posredstvom svoje portparolke, istakao nezaobilaznu ulogu Saveta u rešavanju „kosovskog pitanja”.

Do novinara je, međutim, doprla verzija o govoru ruskog ambasadora Vitalija Čurkina. Ako se proglasi nezavisnost Kosova, Riker – čiji je (ranije objavljeni) izveštaj kritikovao – mora da je poništi, naglasio je i podsetio da „ostaje na stolu” ruski predlog za maksimalnu autonomiju. Re šenje se može naći, ponovio je, samo u skladu s međunarodnim pravom. Bez odluke u Savetu bezbednosti niko ne može da promeni sastav i mandat Unmika, dodao je Čurkin.

Pri kraju današnjeg dana (po evropskom vremenu) okupljenim novinarima pred salom Saveta obratio se američki ambasador Zalmaj Halilzad. Po nje mu je „Savet bezbednosti blokiran” u statusnom pitanju Kosova. „Ahtisarijev plan je jedina opcija”, ponovio je.

Dodao je, ipak, da je bila „korisna” debata o stanju na Kosovu i da je govor predsednika Srbije Borisa Tadića saslušao „sa uvažavanjem, iako se ne slažemo”. Kako se doznaje, Tadić je u replici pri kraju sednice (koja je potrajala oko tri i po sata) ponajviše osporio tvrdnje Rikera, koji je dao uglavnom pozitivnu sliku stanja na Kosmetu. Predsednik Srbije je, međutim, naveo niz primera neispunjavanja standarda na Kosmetu"

---------------------------------------------------------------------

Čurkin: Jednostranost bez priznavanja

Od našeg stalnog dopisnika

Njujork, 16. januara – Ako jednostrano proglasi nezavisnost, Kosovo nikada neće postati punopravni član međunarodnih političkih organizacija pa ni UN, izjavio je večeras novinarima ruski ambasador Vitalij Čurkin. Nije se složio s konstatacijom američkog ambasadora Halilzada da je Savet bezbednosti blokiran u slučaju Kosova.

Naprotiv, dodao je, Rusija se zalaže za dalje razgovore u Savetu bezbednosti o toj pokrajini. Za ozbiljne političke odluke potrebno je mnogo više strpljenja, rekao je i kosovskim Albancima preporučio da „pitaju Palestince – šta je to strpljenje”. Očigledna je potreba za

nastavkom dijaloga, zaključio je Čurkin. M. P.

--------------------------------------------------------------------------------

Predsednik Srbije pročitao pismo devojčice sa Kosova

Njujork – Predsednik Srbije Boris Tadić pročitao je sinoć na sednici Saveta bezbednosti UN u Njujorku pismo koje mu je uputila devojčica sa Kosova i Metohije Slobodanka Tasić iz sela Bostane kod Gnjilana, u kojem ona moli za srećnije detinjstvo, pravo na slobodu i da ne dozvoli da joj se oduzme pravo da živi u svojoj zemlji.

Devojčica je pismo pisala u mrklom mraku, bez struje, naveo je predsednik Tadić na kraju svog obraćanja ambasadorima zemalja članica Saveta bezbednosti, prenoseći i delove pisma u kojem Slobodanka govori o životu na Kosovu i Metohiji, strahujući za svoju budućnost.

„Dok vam pišem osećam se kao list na vetru, koji ne zna na koje će strane vetar da ga ponese, jer nikakve zaštite nemam. Oca nemam, nestao je 1999. godine. Imam 15 godina, rođena sam na Kosovu i Metohiji i još živim na Kosovu, ali ne u kući u kojoj sam rođena, jer je ona do temelja porušena i spaljena”, stoji u pismu Slobodanke Tasić.

„Moje detinjstvo se razlikuje od detinjstva dece u slobodnim zemljama. Sva deca na svetu imaju svoje drugove, a meni je strah postao nerazdvojni drug.

Strah od ranog jutra, strah od prvog sumraka”, preneo je Tadić reči 15-godišnje devojčice.

„Zbog svih dečjih suza, zbog svih patnji, zbog rano otvorenih rana koje nikako da zarastu”, predsednik Tadić je preneo sledeću poruku Slobodanke Tasić:

„Oduzeto nam je pravo na bezbrižno detinjstvo, pravo na slobodu, pravo na sreću, oduzeta nam je toplina porodičnog života. Neka nam ne oduzmu pravo da živimo i ovakav život makar na svojoj zemlji”, napisala je devojčica u pismu koje je Tadić pročitao na sednici SB UN i time završio svoje izlaganje.Tanjug

[objavljeno: ]

0 0

Dodajte komentar