Izvor: RuskaRec.ru, 24.Maj.2017, 21:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Svetski jezik“: Stručno mišljenje o sadašnjosti i budućnosti ruskog jezika
Može li se ruski jezik iskvariti?
Već su postale uobičajene priče o tome da se ruski jezik sada „kvari“ (usled obilja pozajmljenica, nepismenih govornika i drugih negativnih tendencija). Vladimir Plungjan se bavi lingvističkom tipologijom i korpusnom lingvistikom. On smatra da se jezik ne može iskvariti. Ruski akademik poredi jezik sa kaleidoskopom koji se okreće veoma sporo, i potrebni su vekovi da se promene šare u njemu. Plungjan kaže da čovek ne može uticati na taj razvoj. >> Pročitaj celu vest na sajtu RuskaRec.ru <<
„Lingviste to pitanje uglavnom ne brine. Mi znamo da se jezik stalno menja. Jezik je prirodna pojava koja se razvija u skladu sa sopstvenim zakonima. To nije razvoj od lošeg ka dobrom, nego od jednog stanja ka drugom“, kaže naučnik.
Kada nam se nešto ne dopada u jeziku, objašnjava Plungjan, nama se u stvari ne sviđa čovek koji to govori, ili sadržaj tih reči. To se, međutim, nikako ne odražava na razvoj jezika. „Ni najbolji ni najrđaviji čovek ne može ništa promeniti u mehanizmu jezika. Ne može izmisliti novi padež, na primer, ili novi glagolski oblik“, kaže Plungjan.
Da li je istina da je ruski jedan od najtežih jezika na svetu?
Ruski jezik se često karakteriše kao jedan od najtežih na svetu. Po mišljenju Vladimira Plungjana, to je vrlo naivna tvrdnja. „Obično tako govore ljudi koji loše znaju druge jezike. Naravno, mi naš maternji jezik znamo najbolje, i nama se čini da je on najlakši. Mogućnosti različitih jezika su približno iste, tako da su svi oni slične težine“, objašnjava on.
Specijalno za Srbe: Novi udžbenik ruskog jezika
U ruskom jeziku postoji mnogo specifične leksike koju je teško prevesti (na primer, „uюtnый“, „besšabašnый“, „nedotёpa“). Plungjan, međutim, kaže da takve reči postoje u svakom jeziku i za njih se uvek može pronaći ekvivalent koji nije loša varijanta.
Istina je da se ruska gramatika, po njegovom mišljenju, teško prevodi na pojedine jezike. Kao primer on navodi takozvane bezlične konstrukcije poput ove: „mne segodnя ne spitsя“ (u srpskom jeziku, doduše, takve konstrukcije postoje: „meni se danas ne spava“). Ili, recimo: „Ostapa neslo“. Ponekada je teško bez gubitka smisla prevesti i deminutive kao što je „saharok“ (i ovde u prevođenju na slovenske jezike ima manje problema, nego, recimo, u prevođenju na engleski).
Postoji li „svest govornika ruskog jezika“?
Postoji mišljenje da maternji jezik utiče na način doživljavanja sveta koji nas okružuje (Vorfova hipoteza). Plungjan kaže da je jezik svakako na neki način vezan za doživljaj sveta, ali većina stručnjaka sada smatra da ne treba preuveličavati tu vezu:
„Pogotovu ako je to plodno tlo za pseudonaučnu nacionalističku mitologiju u lingvističkom ruhu, sa kojom se, nažalost, često suočavamo. Ja ne mislim da postoji nešto što se može nazvati ’svest govornika ruskog jezika’. Svi govornici ruskog jezika su različiti i imaju različitu svest. To se, naravno, odnosi i na svaki drugi jezik“.
Čovek uspešno savlada maternji jezik u ranom detinjstvu, kada u mozgu funkcionišu posebni mehanizmi koji se zatim postepeno gase. Ono što je dobro za maternji jezik dobro je i za strani, kaže Plungjan. On ne vidi ništa loše u bilingvizmu.
Sa Rusijom u srcu: Priča o jednoj nastavnici
„Ponekad imam prilike da čujem nešto poput tvrdnje da se ruski jezik potiskuje, a da uvođenje stranih jezika menja našu svest. Sa naučnog gledišta je to notorna glupost. Međutim, jasno je odakle to potiče. Stvar je u tome što se psihološki stereotipi jednojezičkog društva sporo menjaju. U pitanju je svojevrsna zatvorenost, nepoverenje prema svemu što je tuđe i strah od tuđeg. Čini mi se da to treba prevladati“, kaže Plungjan.
Po njegovom mišljenju, bilingvizam je prirodno stanje svakog čoveka. Niko ne menja svest detetu koje govori dva jezika. U njemu su jednostavno dobro aktivirane sposobnosti koje ima svako od nas. Prema tome, naučnik naglašava da je savremeni svet, u celini gledano, višejezičan, jer na većem delu Zemlje ljudi slobodno prelaze sa jednog jezika na drugi. Mišljenje bilingva je upravo mišljenje normalnog čoveka.
Šta nije kako treba u nastavi ruskog jezika?
Vladimir Plungjan tvrdi da u nastavi ruskog jezika u školama mnogo toga nije kako treba. „Pre svega, ona nauka koja je u određenom obliku prisutna u udžbenicima ruskog jezika zapravo je veoma zastarela lingvistika. To faktički nije lingvistika 20, nego 19. veka. Tu je potrebna radikalna obnova. Može se reći da sve ostalo iz toga proističe“, smatra naučnik. Po njegovim rečima, ruski lingvisti rade na udžbenicima nove generacije.
Plungjan smatra da uopšte nije čudno što decu ne zanima učenje ruskog jezika u školi, jer podaci koje nude školski udžbenici ne odražavaju savremenu naučnu predstavu o svetu. Deci može biti dosadno i to što je nastava uglavnom orijentisana na praktične ciljeve, tj. na učenje ortografije i punktuacije. Akademik, međutim, kaže da se bez toga ne može.
„U usvajanju ruske ortografije najčešće nije cilj da se usvoje racionalna pravila (nažalost, ona često i nisu racionalna) nego da se vežba memorija. Daleko je lakše zapamtiti ortografski izgled „teških“ reči nego se svaki put prisećati paragrafa i pravila u kojima se govori o tim rečima“, objašnjava Plungjan. Onima koji žele da brže usvoje rusku ortografiju i bolje zapamte izgled ruskih reči naučnik savetuje da mnogo čitaju.
Više od običnog razgovora: Klub srpskog jezika u Moskvi
Ponekad se priča da su današnja deca „nepismena“ zbog kompjutera i interneta. Plungjan smatra da je u pitanju nešto drugo. Svakako je u savremenoj „umreženoj“ sredini prag dozvoljenih odstupanja od normi književnog jezika primetno niži.
„Ne treba, međutim, zaboravljati da ljudi još nikada u istoriji čovečanstva nisu tako mnogo i tako masovno pisali! Zahvaljujući internetu mi jednostavno bolje sagledavamo pravu sliku našeg društva, i ona zaista prikazuje celo društvo, a ne uzak sloj obrazovane elite koja se profesionalno bavi pisanjem“, tvrdi akademik.
Zašto se smanjuje broj govornika ruskog jezika?
Ruski jezik spada u takozvane svetske jezike (jezici sa tim statusom treba da imaju preko 100 miliona govornika). Takvih jezika u svetu ima desetak, a ruski je među njima jedini čiji se broj govornika postepeno smanjuje. Po Plungjanovom mišljenju, to je vezano za negativne demografske tendencije, kao i za činjenicu da sovjetski model već pripada prošlosti.
„Ruski jezik plaća veliku cenu za to što je u prethodnoj istorijskoj fazi stavljen u službu sovjetske ideologije“, kaže akademik. „Meni se čini da je u interesu ruskog jezika da se ta veza što je moguće pre raskine i da se ne vraćamo u prošlost. Tada se možemo nadati da će posle neizbežnog slabljenja uslediti novo jačanje uticaja ruskog jezika, ali na potpuno drugim osnovama. Tu mnogo toga zavisi od nas“.
Čak i pored sveobuhvatne ekspanzije engleskog jezika malo je verovatno da će ruski jezik nestati u bližoj budućnosti, smatra Plungjan. Uostalom, to je po njegovom mišljenju socijalni, a ne jezički problem, jer ekspanzija jezika prati kulturno-političku ekspanziju.
Postoji jedan drugi, ruski svet...
Plungjan takođe ističe da su strani jezici sada za većinu građana Rusije „s one strane psihološke barijere“. Pre revolucije je bilo uobičajeno da obrazovani ljudi slobodno govore nekoliko jezika (pa ipak, to je bio uzak sloj društva), a posle revolucije je taj običaj gotovo nestao usled sovjetskih realija – nije bilo otvorenosti društva i masovnih kontakata sa drugim zemljama, pa nije bilo ni mnogo onih koji znaju strane jezike. Sada rusko društvo sve više shvata da je neophodno proučavati strane jezike, kaže akademik.
„Koliko god da je Rusija velika, svet je još veći, a savremeni svet je jedinstven i veoma tesan. Zbog toga potreba za poznavanjem jezika već postoji, ali još uvek ne postoji odgovarajuća praksa i navika“, zaključuje Plungjan.
.jpg)
