Izvor: Blic, 30.Sep.2016, 11:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta čeka novu hrvatsku vladu?
U očekivanju formiranja hrvatske vlade hrvatski mediji ističu prioritete među kojima kao prvi navode povratak optimizma na, kako se navodi, izmučenu hrvatsku političku scenu, a Andreja Plenkovića, gotovo izvesnog mandatara, smatraju "nepotrešenim političarem" koji je "nešto novo" i kao nekog koji je više nego dobrodošao.
Optimizam
"Vratiti optimizam u zemlju u kojoj ga već dugo nema nije ni lako ni jednostavno. Hrvati obećanjima više ne veruju, a >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << iskustvo ih uči da su političari najsimpatičniji na početku svog mandata. Sreća je za Plenkovića što nije obećavao nerealno, a ono što je obećao, pre svega da će zemlji vratiti mir i dostojanstvo, onda je lakše i realizovati", navodi zagrebački Jutarnji list.
Dobra vest za novu hrvatsku vladu, navodi ovaj zagrebački dnevnik, je i odlazak Zorana Milanovića, ne zato što je kao šef SDP-a bio politički konkurent HDZ-u, već zbog toga što će se njegova stranka takođe promeniti i naterati buduću vladu da ispunjava obećano.
Jer, dodaje se, aktualna petomesečna cirkuzijada sa odlazećom vladom pokazala je da više nema čvrstih četverogodišnjih mandata, da neuspešne vlade padaju i dolaze nove. Tek sada, kada dođe do promene u SDP-u, stvoriće se uslovi za pravu političku utakmicu vlasti i opozicije.
Ekonomija
Drugi značajan prioritet je ekonomija, a novi budžet je prvi test.
"Koliko god će saradnja s Mostom za HDZ biti komplikovana, a ponekad i krajnje teška, osnovi su ipak bolji nego pre, a to znači da se mogu očekivati i neki bitni pomaci kada je reč o projekcijama za sledeću godinu. Ako je kod prošlih pregovora HDZ-a i Mosta u prvom planu bio MUP i ko će ga kontrolisati, ovaj put to je priča oko INA-e", navodi list.
Most grčevito želi resor ekonomije i da se sve u vezi s naftnom kompanijom razgrne do kraja, a HDZ s druge strane želi taj resor kako bi mogao da gura reforme koje proevropska struja Andreja Plenkovića smatra nužnima i idealnu za vođenje tog resora smatra Ivanu Maletić, pa se iza zatvorenih vrata, tvrde izvori lista, vode teši razgovori upravo o tom osetljivom resoru.
Bez obzira na Mostove uslove i garancije koje Božo Petrov očekuje, čak bez obzira na finalni dogovor s HDZ-om, Hrvatsku čekaju reforme, pa i one koje idu u red nepopularnih mera.
"Slomi li se sve na malom čoveku, što je na kraju uvek bilo sprovođenje reformi na hrvatski način, ni vladu Andreja Plenkovića ne čeka svetla budućnost", navodi list i dodaje da je toga on verovatno svestan,.
Plenković je, podsećaju, dugo živeo u Evropi, zna kako to tamo funkcioniše, te se može pretpostaviti da će nova vlada pokušati naći balans između nužnih promena i ukidanja prava onima koji ih nisu zaslužili te neophodnih reformi koje jedino mogu stvoriti osnov da Hrvatska ubuduće može da vraća kredite i kamate.
Izbeglice
Kao treći prioritet nove vlade biće formiranje jasne strategije ako novi izbeglički talas preplavi Evropu.
To, tumači list, nije nemoguć scenarijo i Hrvatska bi se našla u teškoj situaciji, jer su Slovenci i Austrijanci jasno dali do znanja da će striktno braniti šengensku granicu.
Hrvatska je, piše Jutarnji, još daleko od Šengena, rokovi su probijeni, politički konsenzus u Evropi o pristupanju Hrvatske u šengenski prostor ne postoji, tako da će nova vlada morati da iznađe pametnu taktiku kako bi postigla da Hrvatska ne postane žrtva izbegličke krize.
Postoji više scenarija, mnogi su do najsitnijih detalja razrađeni, ali planovi su uvek jedno, a život drugo.
Koliko god se čini da Hrvatska nije pripremljena, da se ne razmišlja o ogradama i žici, to zapravo nije tako, ali se rešenja ne stavljaju na velika zvona, navodi ovaj dnevnik.
Evropa
Četvrti prioritet ne samo za Plenkovićevu vladu nego i za Hrvatsku ostaje Evropa.
List konstatuje da iako je Hrvatska ušla u EU, čini se kao da je Evropa zanemarena i stavljena u drugi plan.
"Evropske vrednosti se sve manje spominju u Hrvatskoj, a sama EU zamorena je vlastitom krizom postaje manje atraktivna njenim članicama. Ali, kada je Hrvatska postala deo evropske porodice, njoj je bila namenjena i posebna uloga da svojim primerom ukaže drugima u regionu da se reforme isplate. Sve ovo što se u zadnje vrijeme događalo nije moglo poslužiti za primer", navodi list.
Kao peti korak Plenkovićev je zadatak da njegov tim dorinese stabilizaciji stanja na jugoistoku Evroe i da se sa susedima normalizuju, a to se, kako se navodi, pre svega odnosi na hrvatsko-srpske odnose koji su na granici pucanja.
Idila nije ni sa Slovencima, s Mađarima takođe treba definisati odnose kada je reč o INA-i i MOL-u, a BiH sve više ponovno postaje mesto opasnog življenja. Održivost Hrvata u BiH sada se postavlja kao prioritet hrvatske spoljne politike, te se može očekivati da će Plenković izabrati BiH za jednu od prvih zemalja koje će posetiti nakon ulaska u Banske dvore.
.jpg)
