Sirija na raskršću: Rusija nudi rešenje, Zapad sumnja u Asada  

09.02.2012. -

Eksperti razmatraju moguće perspektive razvoja situacije u Siriji posle susreta Bašara Asada sa ministrom inostranih poslova Rusije Sergejom Lavrovom. Na Zapadu su uvereni da sirijski predsednik još jednom daje obećanja koja neće ispuniti. Eksperti takođe smatraju da je Bašar Asad razorio sistem etinčke i konfesionalne ravnoteže koji je stvorio njegov otac.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs <<
Blic-turneja ministra inostranih poslova Rusije Sergeja Lavrova i šefa Spoljne obaveštajne službe Mihaila Fradkova u Damask provocirala je buru reakcija među ekspertima i politikolozima. U toku pregovora Bašar Asad je uverio da će uskoro u Siriji biti održan referendum o novom ustavu i da je spreman na dijalog sa svim političkim snagama zemlje. Predstavnici Stejtdepartmenta SAD požurili su da podsete da je Bašar Asad već više puta obećavao da će sprovesti političke reforme, a u praksi sve ostaje kao i ranije. Oponenti ipak napominju: predsednik Sirije ukinuo je vanredno stanje u zemlji, koje je delovalo niz godina, promenio zakon o strankama, dozvolivši formiranje novih političkih pokreta i ukinuo cenzuru.

Reakcija opozicije koja skoro godinu dana mitinguje i priređuje protestne akcije bila je munjevita. Jedan od njenih lidera, Kamal al Labvani, izjavio je za Bi-bi-si da je vreme za kompromise sa Asadom prošlo.

A eksperti koje je anketirao Glas Rusije skreću pažnju na to da Sirija sve dublje ulazi u dugotrajnu političku krizu: u zemlji je narušen balans snaga i konfesionalni mir.

Tu je umesno setiti se istorije Sirije koja je posednje 42 godine vezana za porodicu Asad. Otac aktualnog predsednika Hafez Asad došao je na vlast u novembru 1970. godine posle prevrata. I vladao je do svoje smrti 2000. godine. Fakički to je bila diktatura. Ali skoro svi istoričari priznaju — Hafezu Asadu je pošlo za rukom da stabilizuje politički sistem i uvede red u zemlji. Sve te godine Asad stariji je imenovao svoje pristalice alavite na glavne dužnosti u armiji i drugim bezbednosnim strukturama. Sada 70% sirijskih oficira čine alaviti. I to uz činjenicu da pripadnici ove struje islama čine najviše 3% stanovništva Sirije.

A u ekonomskoj sferi za vreme Asada starijeg dominantan položaj zauzimali su suniti. To je najveći deo stanovnika države, njih 87%. Hafez Asad se trudio da ujedini oko sebe lidere svih religioznih grupa, sprovodeći politiku verske tolerancije. A Asad mlađi je poljuljao politički sistem koji je stvori otac, govori ekspert Instituta za strateške ocene i analize Sergej Demidenko.

Tragedija Bašara Asada sastoji se u tome što su sve njegove aktualne reforme zakasnile. Desilo se to iz objektivnih razloga. Zato što kada je došao na vlast, bio je slab političar i mogao je da se oslanja samo na staru gardu predstavnika lojalnih njegovomocu. Sprovođenje reformi zahtevalo je radikalnu izmenu državne strukture, izvođenje stare garde iz sastava državne uprave, Bašar Asad je počeo da ih zamenjuje tehnokratama, ne obraćajući pažnju na etnički i konfesionalni balans unutar rukovodstva zemlje.

A etnički konflikt se produbljuje religioznim — alavite ortodoksalni suniti smatraju mal te ne neprijateljima. Uz to suniti ne mogu da oproste Asadu starijem što je 1982. godine u gradu Hama žestoko ugušio istupanja islamskih fundamentalista. Dvadesetak godina kasnije Hama je postala jedan od centara najaktivnijih sukoba opozicije sa snagama Asada mlađeg.

U nastaloj situaciji mnogi politikolozi ističu da se neobično mirno ponaša Izrael. Po nekim podacima, Tel-Aviv ne želi svrgavanje Bašara Asada, pošto će to destabilizovati situaciju u regionu u kontekstu krajnje visoke verovatnoće rata sa Iranom, govori zamenik glavnog urednika internet-izdanja Izrus u Izraelu Aleks Kogan.

To što će se desiti u Siriji kada vlast Bašara Asada padne, vrlo je teško predskazati. Postoje različite varijante događaja. I tamo je ostalo dovoljno bojevih glava i aviona koji bi mogli da nanesu veliku štetu Izraelu. Zato je poželjno imati jednog velikog oponenta, koji kontroliše situaciju, nego na desetine, a možda i stotine grupacija, od kojih ni jedna ni za šta ne odgovara. Izrael ne želi da se njegova severna granica pretvori u nešto slično Sektoru Gaza.

Ništa manje pitanja ne izaziva ni stav Francuske. Pariz, kao u slučaju Libije, zalaže se za vojnu varijantu. Već su bili predlozi da se zatvori nebo nad Sirijom. Nikola Sarkozi gura sroge sankcije protiv Damaska i propagira antisirijske rezolucije u SB UN. Politikolozi ne isključuju da Pariz pokušava da povrati status uticajne države i zainteresovan je za dobijanje dostupa naftnoj industriji Sirije. Uz to Sarkoziju predstoje predsednički izbori.

Izvor: Golos Rossii, foto: EPA

| Pročitaj ovu vest iz drugih izvora 0 0

Dodajte komentar