Severni pol bez ledene kape  

Severni pol bez ledene kape

Ledena kapa na Arktiku istopiće se do kraja ovog veka ukoliko se ne smanji emisija štetnih gasova u atmosferu. Kao posledica toga prvo će nestati polarni medvedi, nivo mora će porasti i biće ugrožena priobalna područja, što bi moglo da dovede do nestanka nekih kultura.

Usled globalnog zagrevanja led na Arktiku topi se dvostruko brže >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nego u ostatku sveta, što direktno ugrožava živote miliona ljudi i životinjskih vrsta, rezultat je do sada najvećeg istraživanja koje je sprovelo 250 naučnika iz osam arktičkih zemalja (SAD, Rusija, Kanada, Island, Švedska, Norveška, Danska i Finska).

Iz te grupe zemalja samo je Amerika, koja je odgovorna za emisiju četvrtine štetnih gasova na planeti, odbila da potpiše sporazum iz Kjota, kojim se redukuje količina štetnih gasova odgovornih za efekat staklene bašte.

Temperatura na Arktiku se povećava gotovo dvostruko brže nego na globalnom nivou i do 2100. godine njen prosek bi mogao da bude viši za četiri do sedam stepeni Celzijusa. Od kraja pedesetih godina prosečna temperatura na Aljasci i u Sibiru porasla je za tri Celzijusova stepena.

Primera radi, do 2100. godine nestaće ledena kapa na Severnom polu, a samo u poslednje tri decenije ona se smanjila za 20 procenata.

Kao posledica toga prvi će sa lica zemlje nestati polarni medvedi, za njima irvasi i snežne sove. Najveći problem predstavljaju sagorevanje fosilnih goriva i izduvni gasovi iz automobila i fabrika. Zbog toga se kopno i voda na Arktiku mnogo sporije hlade pod uticajem snega i leda.

Klaus Tepfer, šef programa UN za prirodno okruženje, ističe da je reč o globalnom problemu:

'Posledice zagrevanja Arktika osetiće cela planeta i zbog toga je potrebna hitna akcija na globalnom nivou.'

Zbog topljenja glečera nivo mora u svetu će porasti najmanje deset, a najviše 90 centimetara, što će ugroziti države sa niskim priobaljem, a četiri miliona ljudi, koliko ih živi na Arktiku, naći će se u potpuno novom prirodnom okruženju. U proteklom periodu zabeleženo je više rušenja zgrada od Kanade do Rusije zbog ulegnuća tla koje je izazvano topljenjem ledene kape na Arktiku. Ugroženi su i putevi, aerodromi i naftovodi. Povećanje nivoa ultraljubičastog zračenja dovešće do porasta broja obolelih od raka. Lovci na Grenlandu već sada prelaze mnogo veće razdaljine kako bi pronašli foke i kitove od kojih žive.

Promena klime na Arktiku dovešće do poremećaja u lancu ishrane, zdravlje ljudi biće ugroženo, kao i neke od kultura.

Šefovi diplomatija osam arktičkih zemalja sastaće se u Rejkjaviku 24. novembra kako bi razmatrali dalje akcije na sprečavanju katastrofe. Međutim, zvanični Vašington nije zaintresovan za donošenje drastičnih odluka niti potpiše sporazum iz Kjota, jer bi to bio veliki finansijski udar na ekonomiju.

A. Petrović

0 0

Dodajte komentar