Izvor: Politika, 23.Maj.2015, 15:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šef BND: Zavisimo od NSA
Gerhard Šindler priznao greške nemačke Savezne obaveštajne službe
Od našeg dopisnika
Frankfurt, Hajdelberg – Pred specijalnom komisijom nemačkog parlamenta šef nemačke Savezne obaveštajne službe (BND) Gerhard Šindler branio je špijunsku saradnju svoje službe sa američkom Nacionalnom bezbednosnom agencijom (NSA), istakavši da BND zavisi od NSA.
„NSA je naš partner, a ne protivnik. Američka tajna služba ne šteti bezbednosti Nemačke >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << već nam pomaže da se zaštitimo. Minulih godina NSA nam je dala ključne informacije i upozorenja o (mogućem) terorizmu, a i dala nam je tehnologiju i nouhau”, rekao je Šindler strastveno nastojeći da pred članovima Bundestagove komisije odbrani saradnju dve obaveštajne službe, kao i značaj koji NSA ima za BND. „Mi smo zavisni od NSA, a ne obrnuto.”
Međutim, nije mogao da negira da je bilo grešaka u ovoj špijunskoj saradnji o kojoj su uticajni nemački mediji otkrili da je bila poneka i protivna evropskim i nemačkim interesima. Od izbijanja ove afere otkriveno je da je BND za račun NSA špijunirao evropske političare i firme a među njima Jelisejsku palatu, francusku diplomatiju, Evropsku komisiju, austrijske političare, kao i zaposlene u kompanijama namenske industrije EADS i „Evrokopter” koji su sada deo „Erbas grupe”. Prema rečima Šindlera, BND je činio greške jer nije proveravao američke zahteve da Nemci za njih iz prislušnog centra u Bad Ajblingu nadziru određene „selektore”, to jest aj-pi adrese kompjutera određenih ljudi, njihove imejl adrese, brojeve mobilnih telefona, kretanje i sveukupnu komunikaciju. Ova saradnja BND-a i NSA počela je 2002. radi borbe protiv terorizma i organizovanog kriminala. Prema otkrićima magazin „Špigl”, u okviru američko-nemačke saradnje nadzirano je bar 40.000 „meta” koje nisu bile ni u kakvoj vezi sa borbom protiv terorizma. „Špigl” je juče u svom internet izdanju objavio novo otkriće koje ukazuje da su od 2005. do 2008. od Amerikanaca stigli zahtevi za nadziranje meta od kojih je čak 459.000 bilo povezano sa evropskim institucijama i visokorangiranim političkim vođama i kompanijama. Kako tvrdi magazin, samo 400 njih je i zaista nadzirano.
Kako tvrdi Šindler, prvi put su Nemci proverili koga zapravo BND nadzire za račun NSA tek u avgustu 2013. kada je uzbunjivač Edvard Snouden otkrio razgranati sistem kako NSA prisluškuje ceo svet, pa i Nemačku i njene političare. Prema njegovim rečima, službenici BND-a tada su utvrdili da su pojedine mete špijuniranja protivne nemačkim interesima, ali o tome nisu informisali direktore BND-a.
„Ja sam za to odgovoran bez obzira na to da li sam za to znao”, rekao je Šindler, koji tvrdi da do marta ove godine nije znao o spornom prisluškivanju.
To je u svedočenju pred Bundestagovom komisijom rekao i Hartmut Pauland, šef tehničkog odeljenja u BND-u, zadužen za elektronsko nadziranje.
Šindler je kazao da je i 2010. i 2011. bilo naznaka da postoje sporne mete špijuniranja, ali da informacija o tome nikad nije stigla do direktora. Za te „greške” BND-a on je okrivio manjak komunikacije između centrale BND-a u Pulahu kod Minhena i njegovih ispostava širom Nemačke.
„Ovaj razvoj događaja (skandal koji je izazvalo otkriće da su prisluškivani evropski partneri) veoma me brine jer suštinski dovodi u pitanje sposobnost službe da radi u budućnosti”, rekao je Šindler i dodao da oni „ne mogu da rade svoj posao bez međunarodne saradnje”, a da se sada dovodi u pitanje i uključenost BND-a u evropsku obaveštajnu saradnju. „Signali koje čujemo jesu sve samo ne pozitivni.”
Ova afera je, međutim, poprilično dovela u pitanje i opstanak nemačke vlade budući da socijaldemokrate vicekancelara Zigmara Gabrijela zahtevaju od kancelarke Angele Merkel da otkrije listu svih špijuniranih meta. Iako ankete pokazuju da Nemci nisu previše zainteresovani za aferu sa BND-om, koja je puna često konfuznih detalja, činjenica da mediji sumnjiče kancelarku i njenu službu da su znali za špijunažu dovela je do pada popularnosti vladajućih stranaka.
Prema prekjuče objavljenim rezultatima ankete magazina „Štern”, da su izbori održani ove nedelje za demohrišćanski blok Merkelove glasalo bi 40 odsto Nemaca, a za Gabrijelove socijaldemokrate 22 odsto, što su za ove stranke najlošiji rezultati u ovoj godini.
.jpg)
