Izvor: Blic, 09.Feb.2016, 07:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
STVARA ISTORIJU Ovu naučnicu zovu MODERNI DOKTOR FRANKENŠTAJN
Keti Najakan je mlada naučnica koja je dobila zadatak da stvara istoriju - ona je prva koja ima dozvolu da vrši eksperimente na ljudskim embrionima.
Keti Najakan uzima oplođene jajne ćelije, zamenjuje određeni gen, pušta ih da se razvijaju da bi nakon dve nedelje posmatrala šta se događa. Nakon toga "ubija" ćelije i ponavlja eksperiment, zamenjuje drugi gen, posmatra. Potom zamenjuje treći gen, četvrti i tako dalje.
Njeni eksperimenti možda deluju jednostavno, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ali oni predstavljaju kršenje tabua, jednog od najvećih koji postoje u naučnom svetu, jer ova mlada naučnica ne radi sa oplođenim jajnim ćelijama miševa, već ljudi.
Ona eksperimentiše sa embrionima, menja naslednu supstancu ćelijske mase iz koje bi mogla da se razvije beba i time zadire u knjigu ljudskog života.
Britanska naučnica zaposlena na Institutu Frensis Krik u Londonu, ove nedelje postala je prvi naučnik na svetu koji je ovlašćen da menja genetski materijal u ljudskim embionima.
Koristeći tehniku "Crispr/Cas9" ona zamenjuje pojedinačne gene, za šta je prošlog ponedeljka dobila odobrenje od nadležnog Instituta za ljudsku oplodnju i embriologiju.
Kritičari je osuđuju: "Ona će stvarati bebe po narudžbini"
Kritičari kažu da je time prekoračena etička granica i da su sada otvorena vrata za stvaranje beba po narudžbini, a pristalice kažu da ova tehnika krije ogroman potencijal, budući da se na taj način lako može ispitati koji su geni odgovorni za koje ljudske osobine.
Taj podatak je za naučnike jako važan jer kažu da ako otkrijemo koji geni su odgovorni za koje bolesti uz pomoć ove metode moći ćemo da ih zamenimo.
Metoda "Crispr/Cas9" mogla bi da pruži nadu mnogim ljudima koji se boje da će deci preneti gene odgovorne za teške bolesti.
Keti Najakan, međutim, nešto drugo zaokuplja pažnju. Ona ne želi da stvori genetski izmenjene ljude, već da otkrije koji su geni neophodni za razvoj embriona.
- Ljudska stopa reprodukcije je ispod proseka u poređenju sa stopom reprodukcije miševa i drugih životinja. Od stotinu oplođenih jajnih ćelija, samo 13 preživi odlučujuću fazu prva tri meseca trudnoće. Cilj mi je da shvatim koji su geni neophodni da bi se embrion razvio u zdravu bebu - kaže ova naučnica i dodaje:
PRVI PUT U ISTORIJI Britanski naučnici dobili dozvolu da rade na ljudskim embrionima
"To je važno zbog toga što su pobačaji i neplodnost široko rasprostranjeni, ali razlozi za to nisu dovoljno ispitani."
Ona se nada da će saznanja doprineti da veštačka oplodnja bude uspešna u što većem broju slučajeva. To joj je, kaže, jedini cilj.
Embrioni nakon eksperimenta moraju biti ubijeni
Ona naglašava da izmenjeni embrioni ne treba da se razviju do kraja. Prema britanskom zakonu to je i dalje strogo zabranjeno!
Keti Najakan dužna je da uništi genetski izmenjene embrione najkasnije posle dve nedelje. Njeni eksperimenti se koncentrišu na ćelijsku deobu u prvim danima nakon oplodnje, a cilj joj je da identifikuje do četiri gena, između ostalog i gen Oct4, nadležan za stvaranje placente.
Za svaki gen potrebno joj je 20-30 embriona, dakle do 120 embriona koje bi roditelji dobrovoljno stavili na raspolaganje.
Najakanova je svesna da njeni protivnici ovaj postupak vide kao uništavanje ljudskih života, zbog čega uporno ističe preciznost metode "Crispr/Cas9". Druge metode zahtevaju znatno više embriona da bi se utvrdilo ono što ona želi da ispita.
- Ako bismo zamislili da je naš DNK enciklopedija, onda "Crispr/Cas9" može da izmeni samo jedno slovo na određenoj stranici - kaže ona.
.jpg)
