Praznično pražnjenje  

Opuštanje je ravno preokretu koji bi se negde zvao – vanredno stanje

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, decembra – Nekoliko bračnih parova, finih i iznutra koliko i spolja, izašlo je na ovdašnje Badnje veče, da se počasti, bez novca. U životu su sve stekli svojim talentom i trudom, pomagali i onima koji nisu u iznudici, a te noći su osetili neodoljivu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << potrebu da im – bar nešto "padne s neba".Kako ovde "sve ima svoju cenu", smatra se da nagon za "džabe", sebi ili drugome, obuzima samo pripadnike društvenih manjina kao što su nerazdvojni prijatelji, lopovi, humanitarci, lezilebovići, vrlo mala deca, prosjaci i još neki odmetnici od poretka konkurencije, budnosti, stresa, prodaje, kupovine... Ništa od toga nisu bili pomenuti parovi.

Kolima su išetali do pijaca prazničnih simbola. Uzeli su po jednu jelku a da im niko nije tražio da je plate. Nakupci, koji su već profitirali prodajom zimzelenog drveća (100-200 i više dolara za raskošnije primerke) ravnodušnim izrazom lica su prikrivali zadovoljstvo što im namernici odnose "restlove".

Sezonsko ustrojstvo

Sve se odigravalo po formuli – "svi dobijaju". Prodavcima je olakšano raščišćavanje prostora kojem je isticalo zakupljeno vreme, a pridošlice su besplatno dobile jelke koje će kititi za Novu godinu i dolazeće praznike ili prigode, kao pripadnici ovdašnjih verskih i običajnih izuzetaka od većinskih proslava i ukrašavanja.

Scena je svedočila o masovnom opuštanju koje krajem godine sebi priušte Amerikanci. Praznično pražnjenje, sa oslobađanjem od rutine svakodnevice, za njih – koji rade duže i spavaju manje nego savremenici im u drugim zapadnim zemljama – ravno je preokretu koji bi se negde zvao vanredno stanje. Nepromenljivi sistem se, naime, privremeno "suspenduje" – zarad uspostavljanja sezonskog ustrojstva u kome davanja izgledaju važnija od sticanja.

Upadljivi preokret izoštrava karakterne crte, mahom prikrivene izvršavanjem svakodnevnih poslova. Došljacima se čini da im se tako pruža prilika za jedinstven doživljaj: da vide "izmenjene" Amerikance. Domaći analitičari smatraju pak da ovdašnji živalj o praznicima samo pojačava hroničnu opredeljenost za dva presudna im, privatna i javna, svojstva – vernika i konzumenta.

To dvojstvo nije baš skladno. Pojedini hroničari čak tvrde da je ovde poodavno u toku specifičan dvoboj – nešto kao "božićni rat" – unutar nacionalnog bića.

Materijalistička jagma nije u skladu, čuje se, s propovedanom duhovnom smernošću. Drugi dokazuju da su događaji harmonizovani – da "masovnom nabavkom poklona bližnjima, ljudi oponašaju postupke Svevišnjeg koji nam je darovao život".

Za sveštenika harizmatske struje Džoela Ostina takva nedoumica ne postoji. "Bog nagrađuje ljude koji za njim tragaju" – poručuje, podstičući vernike da se obogate. Ne obazire se na primedbe da "takoreći, Bibliju koristi kao čekovnu knjižicu a Isusa Hrista kao finansijskog savetnika".

Vera i imućnost idu, po njemu, ruku podruku. "Bog želi da imate dovoljno da platite svoje račune", objašnjava.

Njegova crkva, u teksaskom Hjustonu, važi za instituciju s najbržim rastom broja vernika. Propovedi drži na lokalnom stadionu pred više od 30.000 ljudi. Milioni ovde i u inostranstvu primaju njegove poruke posredstvom televizije, a njegova knjiga "Vaš najbolji život sada" je među bestselerima, s prodatih četiri miliona primeraka.

Njega i slične mnogi kritikuju kao propagatore "svetogrđa" i "trulog materijalizma". Njujorški sveštenik Džejms Forbs je posredstvom televizije upozorio da "prekomerni luksuz počinje da podriva autentičnu Božju poruku brige za sve nas". U nedavnoj anketi "Tajma", 61 odsto ispitanika je reklo da veruje da "Bog želi da budemo finansijski prosperitetni".

Globalna istraživanja pokazuju da Amerikanci zauzimaju svetski vrh u oba svoja mentalitetna prioriteta. Bez premca su po svekolikoj potrošnji, a i po religioznosti su prvi, među velikim i srednjim, tehnološki razvijenim zemljama.

Raspaljena polemika

Obe osobine doživele su vrhunac u božićnoj "sezoni", koja je znatno duža od proslave dana Hristovog rođenja. Nedeljama se pune i crkve i prodavnice. Uz raspaljivanje polemike: da li je to praznik samo hrišćana ili svih građana, koje najviše veže – strast za rekordnom kupovinom, podstaknuta i sniženjem cena kako bi se većim prometom popravio godišnji završni račun trgovaca.

Oličenje te razapetosti je verzija Božić Bate, ovde zvanog Santa Kloz, skraćeno – "Santa". Podgreva veru u pojavu opšteg dobrotvora, ali se najčešće sreće u – tržnim centrima, kao stimulator kupoprodaje, u obličju i bojama kakve mu je, kažu, dao ovdašnji dizajner giganta osvežavajućih pića. "Sante" nisu jednoglasne u pristupu misiji – gde neki za šest nedelja zarade i do 20.000 dolara – čak i kad se zajednički istreniraju za nju. Književnica Loren Vilkoks, iz Nju Džersija, posetila je trodnevni kurs za njih u Mičigenu, i u "Vašington postu" zabeležila kako jedni uveravaju da im je glavni motiv – popravljanje raspoloženja masa, dok drugi kažu da tako samo zadovoljavaju sopstveni prohtev – "da se sve vrti oko mene".

Takav nesklad pobuda među "Santama" odudara od njihove uniformnosti, dok pojedinim posmatračima liči na repliku strategije Vašingtona, koja takođe teži da ugađa – u unutrašnjoj politici, a da se u spoljnoj – "sve vrti oko mene". Ali, i u tom poređenju bi mogla da važi izreka: "Nije svaki dan – Badnji dan".

Momčilo Pantelić

[objavljeno: 31.12.2006.]

0 0

Dodajte komentar