Pohod Rusije na Severni pol  

Politički komentator RIA Novosti, piše za "Politiku" o velikoj istraživačkoj akciji ruskih naučnika

Iz Murmanska je u četvrtak startovala naučna ekspedicija na Severni pol, koja će, svakako, biti senzacionalna. Po rečima njenog rukovodioca, poznatog polarnog istraživača Artura Čilingarova, reč je o jednom od najvećih pomorskih pohoda u čitavoj istoriji osvajanja Arktika. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << U pratnji broda na atomski pogon "Rusija" na put kreće i ponos flotile Ruske hidrometeorološke službe "Akademik Fjodorov", na kojem se nalazi stotinak naučnika koji će izvršiti unikatna istraživanja granica u višim geografskim širinama ruskog kopna.

Kulminacija operacije "Arktik–2007" biće spuštanje dva batiskafa "mir" na dno u najsevernijoj tački planete. Prvi put u istoriji oni će se spustiti na dubinu od preko četiri kilometra. U prvoj posadi dubokovodnog aparata nalaziće se i jedan potpredsednik Državne dume Rusije.

Međutim, atraktivnost najnovijeg "velikog severnog pohoda" je u nečem drugom. Po priznanju Čilingarova, ekspedicija ima ne samo naučni, već i geopolitički cilj. "Želimo da dokažemo da je Rusija velika polarna država", izjavio je on. I kao dokaz toga na dno će biti spuštena kapsula od titana sa ruskom zastavom. Ako bismo tu operaciju sa u poslednje vreme popularnog "jezika gestova" preveli, smisao bi bio ovakav: Rusija javno izražava pretenzije na Severni pol. Preciznije rečeno, na trougao u čijoj osnovi je ruska obalska linija od Kolskog poluostrva do periferije Čukotke. A to je teritorija od 1,2 miliona kvadratnih kilometara – što je ekvivalentno površini Italije, Nemačke i Francuske zajedno.

Uopšte uzev, i ranije smo je smatrali svojom. Počev od dvadesetih godina prošlog veka taj sektor je na svim domaćim geografskim mapama označavan kao sovjetski, a zatim ruski. Tako je bilo sve dok se nije pojavila Konvencija OUN o pomorskom pravu, kojom je naša spoljna granica smanjena do 200 milja ekonomske zone. Ratifikovavši 1997. godine tu konvenciju, mi smo istovremeno izgubili pravo na ostali deo Ledenog okeana, pa i svoj komad Severnog pola. Ali su zato na te teritorije odmah počele da pretenduju druge zemlje, i to ne samo arktičke. Jasno je i zašto. Ovde, na okeanskom dnu, po nekim ocenama, leži na stotine milijardi tona nafte. Plus riblja bogatstva. A severni pomorski put je i najkraća trasa iz Evrope u Ameriku, pored ostalog za transport nafte i gasa sa arktičkih nalazišta. Prema tome, ukupna cena je ogromna. Doduše, šansa da se povrati izgubljeno je mala, baš zbog usvojene Konvencije. Ako mi dokažemo da je kopno – u konkretnom slučaju okeanski venac Lomonosova – neposredni nastavak Sibirske kontinentalne platforme, onda će nam to omogućiti da "prigrabimo" praktično celokupni "komad".

Pre pet godina Rusija je prva od arktičkih zemalja zatražila od specijalne komisije OUN tu teritoriju, ali naša argumentacija nije bila dovoljno ubedljiva. Ponovni pokušaj će biti učinjen 2009. godine, i mi se za to pripremamo.

U maju je na tom istom ledolomcu "Rusija" na istočni Arktik upućena ekspedicija naučnika iz peterburškog naučnog instituta okeanologije. Za mesec i po rada pedesetak geologa, geofizičara i avijatičara detaljno je istraživalo okeansko dno i, po rečima rukovodioca ekspedicije, direktora Instituta Valerija Kaminskog, prikupila unikatne podatke koji omogućavaju da se ubedljivo argumentuju teritorijalne pretenzije Rusije.

Najnovija ekspedicija Artura Čilingarova trebalo bi da verifikuje taj uspeh i dokaže svetu da ne sumnjamo u uspeh.

Takva aktivnost na Arktiku, prirodno, ne može a da ne brine ostale pretendente na arktička bogatstva. Naročito Amerikance. Na primer, ovih dana je časopis "Tajm" objavio članak u kome je optužio Rusiju "za nameru da anektira celokupni Severni pol". A nešto ranije zamenik predsednika Komiteta za inostrane poslove Ričard Lugar zahtevao je da se Amerika hitno priključi Konvenciji o pomorskom pravu, kako Moskva ne bi "prigrabila" za sebe regione bogate naftom i gasom.

Zabrinutost Amerikanaca je opravdana: jer pored generalne ofanzive na sever, Rusija vodi bitku i na krilima. Na primer, nedavno je predsednik Putin odobrio predlog vlade da se sklopi sporazum sa Norveškom o razgraničenju kopna Barencovog mora. Na taj način će biti stavljena tačka u sporu koji traje već četiri decenije oko "sive zone" od 150.000 kvadratnih kilometara gde se, kako se pretpostavlja, nalazi preko 3.000 milijardi kubika gasa, što je, uzgred rečeno, uporedivo sa štokmanovskim rezervama (veliko naftno nalazište). I ako se konflikt ovde reši, nije isključeno da će sve snage biti uključene na istočnom krilu. Jer Rusija i nije ratifikovala sporazum sa SAD o Beringovom akvatorijumu.

Eduard Ševardnadze, tadašnji ministar inostranih poslova SSSR-a, koji je potpisao taj sporazum 1990. godine, poklonio je skoro dve trećine zaliva i mora susedima. Takvim gestom je Rusija želela da iskaže SAD i celom svetu svoju spremnost na kompromis. Sada su, izgleda, nastala drugačija vremena.
Maksim Krans

--------------------------------------------------------------------------

Amerikanci špijuniraju "Akademika Fjodorova"

Moskva – Rusku naučnu ekspediciju "Arktik–2007" prati američki špijunski avion, javila je u četvrtak televizija Rusija u emisiji vesti.

Dopisnik te televizije javio je da ekspediciju, u kojoj su se brodom Arktičko-antarktičkog instituta "Akademik Fjodorov" federalnog Hidrometeorološkog zavoda u pratnji atomskog ledolomca "Rusija" iz Peterburga pre dve nedelje na Severni pol uputili ruski naučnici, pažljivo prate "sa one strane Arktika, između ostalog i sa špijunskih aviona NATO-a". "Informacija da SAD prate rusku ekspediciju ka Severnom polu pojavljivala se i ranije, ali nije bilo potvrde – sada je avion fotografisan", javio je novinar ruske televizije.
Tanjug

[objavljeno: 28.07.2007.]

0 0

Dodajte komentar