Izvor: Deutsche Welle, 05.Mar.2015, 16:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

„Perm-36“ pred zatvaranjem

To je jedino spomen-obeležje te vrste u Rusiji. „Perm-36“ – radni logor za političke zatvorenike, podseća na crnu stranu Sovjetskog Saveza. Muzeju sada preti zatvaranje.

Vest koju ruske novinske agencije ignorišu. Samo putem interneta može da se sazna da je nevladina organizacija „Perm-36“ - koja je osnovala Muzej političke represije u Sovjetskom Savezu - u ponedeljak, posle dve decenija postojanja muzeja, najavila njegovo zatvaranje. Pregovori o “očuvanju tog >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << jedinstvenog spomen-obeležja” sa okružnom upravom u Permu su propali, navodi se u saopštenju za medije. Nevladinoj organizaciji su praktično oduzeta prava nad muzejom.

Jensa Zigerta to ne iznenađuje. „To se već dugo najavljivalo“, kaže šef moskovskog ogranka fondacije Hajnrih-Bel u razgovoru za Dojče vele. „Već prošle godine je bilo masovnih napada na muzej od strane uprave u Permu“. Šef Saveta za ljudska prava Mihail Fedotov založio se za muzej i formirao jednu komisiju, ali ni uplitanje iz Moskve nije ništa pomoglo, smatra Zigert.

Ukrajinski pesnik najpoznatiji zatvorenik

"Perm-36", oko 1100 kilometara istočno od Moskve jedini je muzej tog tipa u Rusiji. Otvoren je 1992. godine na mestu nekadašnjeg logora za političke zatvorenike. Bivši zatvorenici i aktivisti za zaštitu ljudskih prava uspeli su da restauriraju čitavo područje sa barakama, osmatračnicama, ogradom i bodljikavom žicom. Prvi posetioci počeli su da dolaze 1996. godine.

U zloglasnom gulag-sistemu sa kaznenim i radnim logorima, milioni ljudi su u Sovjetskom Savezu izgubili život. „Perm-36“ u njemu ima posebno mesto. Njegova istorija je počela 1946. godine, kada je na čelu države bio Josif Staljin. Kod sela Kučino, koje je udaljeno oko 120 kilometara od grada Perma, nastala je kaznena kolonija najpre za zaposlenike različitih državnih službi, koji su pali u nemilost, potom su počeli da dolaze i kriminalci.

Od 1972. godine tamo su počeli da dolaze i politički zatvorenici. Većina njih bili su disidenti iz baltičkih republika Estonije, Letonije, Litvanije, kao i iz Ukrajine. Među najpoznatije spadaju borci za ljudska prava Sergej Kovaljov i Natan Šaranski, kao i ukrajinski pesnik i prevodilac Vasil Stus. Na predlog nemačkog pisca Hajnriha Bela, Stus je bio nominovan za Nobelovu nagradu za književnost. Međutim, Ukrajinac je preminuo 1985. godine u logoru "Perm-36", kada je imao 47 godina. Tri godine kasnije, 1988., odlukom tadašnjeg sovjetskog predsednika Mihaila Gorbačova, logor je zatvoren, a zavorenici su bili pomilovani.

Senka rata u istočnoj Ukrajini

Tri decenije kasnije deluje kao da su današnja dešavanja u Ukrajini obeležila sudbinu ruskog spomen obeležja. Nakon izbijanja ukrajinske krize u ruskim medijima su mogle da se čuju oštre optužbe na račun muzeja, kako on veliča „ukrajinske fašiste“. U Rusiji se oštro optužuju proukrajinski aktivisti koji se bore protiv proruskih separatista u istočnoj Ukrajini. Dok u Donbasu besni „krvava bitka“ i dok „fašisti marširaju“, nedopustivo je podržavati jednu organizaciju koja ih glorifikuje, kazao je jedan lokalni političar Komunističke stranke u Permu. I bivši stražari logora negoduju što se u muzeju neguje sećanje na „ukrajinske nacionaliste“ kao što je pesnik Stus.

Problema sa muzejom bilo je u pre rata u Ukrajini. „Od 2012. godine odnos lokalne vlade prema muzeju se radikalno izmenio“, naovodi se u sopštenju za medije organizacije "Perm-36". To je godina u kojoj je Vladimir Putin po treći put izabran za ruskog predsednika. Finansiranje mnogih projekata je od tada obustavljeno. 2014. godine promenjena je uprava muzeja, i rad nevladine organizacija je time završen. Pojedini kritičari govorili su o “neprijateljskom preuzimanju”.

Muzej koji nije pogodan

Arseni Roginski, predsedbnik nevladine organizacije „Memorial“, koja podseća na zločine staljinizma vidi sukob između koncepta muzeja i novog raspoloženja u Rusiji. Već godinama šef Kremlja Putin, bivši oficir KGB, nastoji da predstavi Sovjetski Savez kao uspešnu državu. U takvo tumačenje istorije muzej se ne uklapa. „To nije muzej o slavnoj prošlosti, već o stranama istorije na koje se danas sa sramom priseća“, kaže Roginski za Dojče vele. „Muzej govori o ljudima koji su se suprotstavili sovjetskoj moći.“ U tom smislu je to „muzej otpora“.

Slično misli i Jens Zigert iz fondacije Hajnrih Bel. Muzej je žrtva rata koji Kremlj vodi za tumačenje istorije. „To je istorija u kojoj nema mesta za strahote gulaga i represije Sovjetskog Saveza“, ocenjuje Zigert. To bi sada trebalo „očistiti“.

Još uvek je nejasno šta će dalje biti sa muzejom „Perm-36“. Područje na kome se on nalazi do sada je pripadalo državi, dok su muzejski eksponati u vlasništvu nevladinih organizacija. Zigert se pribojava da će muzej sada praktično biti uništen. Već prošlih godina bilo je pokušaja da se uklone muzejski eksponati. Delovi bivšeg logora, kao što je ulazna kapija već su uništeni. „Mora da se računa sa tim da će se to nastaviti“, kaže Zigert. Osnivači i zaposleni muzeja "Perm-36" najavili su da će nastaviti da rade. Taj rad će međutim biti više „akademskog karaktera.“

Nastavak na Deutsche Welle...