Izvor: Večernje novosti, 23.Nov.2014, 09:54   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Patriotska euforija trese Rusiju, Srbi nisu na „prioritetnoj listi“ prijatelja

MOSKVAOD STALNOG DOPISNIKAŽestoki medijski rat koji se na Zapadu vodi mesecima protiv predsednika Putina i Rusije imao je kontraefekt u Ruskoj Federaciji. Režiseri tih napada očito nisu uzeli u obzir specifičnost ruskog čoveka koji ima, kao svi veliki narodi, „alergiju“ kad mu sufliraju stranci i žele da nametnu nešto protiv njihove volje. Zapadne sankcije su samo homogenizirale Ruse, pa su popularnost Putina i patriotizam građana rapidno porasli. Povratkom Krima Putin je ne samo dobio >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << u popularnosti među svojim građanima, već im je vratio veru u moć svoje armije, koja je u vreme Jeljcina preživljavala teške dane zbog haosa u zemlji i hronične besparice. Sankcije su u Rusiji uplašile samo parajlije koji imaju novac na računima zapadnih banaka kao i nekretnine širom sveta. Velika većina Rusa koja nikada nije putovala u inostranstvo i dalje se oseća kao „slobodni ljudi“ i uopšte i ne razmišlja hoće li SAD i druge zapadne zemlje pooštriti proceduru dobijanja viza. Onaj deo Rusa koji nikako ne može da prežali raspad sovjetske imperije i moćne armije sada se ponovo ponosi time što se na Zapadu plaše ruske vojne moći. Ta patriotska euformira u Rusiji može trajati još dugo, smatraju sociolozi i jedino bi eventualno rapidno pogoršanje ekonomske situacije moglo da je zaustavi i promeni atmosferu u društvu. I jedan od vodećih ruskih sociologa Leontij Bizov iz Instituta sociologije pri Ruskoj akademiji nauka, kaže da sadašnja nacionalna euforija u Rusiji može da ima dugi rok trajanja. Bizov objašnjava da je kod mnogih građana Rusije još iz sovjetskih vremena ostala spoznaja kakva treba da bude država. - Mnogi u Rusiji su spremni da trpe ekonomske nedaće, ali zauzvrat hoće da budu ponosni na svoju zemlju. Ali ako dođe do promena vrednosti u ruskom društvu, to može biti jako bolno - objašnjava Bizov. Krajem oktobra moskovski „Levada centar“ sproveo je istraživanje koje je pokazalo da se 86 odsto žitelja Rusije ponosi što živi u toj zemlji. Takav stepen patriotizma bio je zabeležen 2007. godine, godine kada su svi privredni pokazatelji rasli jer se cena nafte i gasa kretala ka istorijskom maksimumu. Pre sedam godina osnova za gordost Rusa je bio ekonomski rast, a sadašnja nacionalna euforija je plod pripajanja Krima i brige za zemljake koji žive u inostranstvu.SRBI I RUSI OVO istraživanje još jednom je pokazalo da Srbi nisu na „prioritetnoj listi“ prijatelja Rusije. Srbe vole najviše u provinciji, i to onaj pravoslavno-religiozni deo Rusa, kao i siromašna inteligencija. Oni bogatiji građani, baš kao i oni njima slični u Srbiji, više gledaju na svoje račune na Zapadu nego na siromašnu braću. Onaj ko želi da oseti bratsku ljubav u Rusiji, treba da ide u provinciju i druži se sa obrazovanijim siromašnijim slojem. Što se tiče činovnika, oni ne vole ni svoj narod, a kamoli Srbe. Građani Rusije smatraju da na Zapadu zlonamerno komentarišu događaje na Krimu pa zato upotrebljavaju termin „aneksija“ mada su stanovnici tog poluostrva na referendumu jasno rekli sa kim žele da budu. Interesantno je da oko 30 odsto građana RF misli da se sada na Zapadu više nego ranije plaše Rusije. Istovremeno 24 posto njih smatra da je u svetu porasla mržnja prema njihovoj zemlji. Samo deset procenata smatra da Rusiju sada više uvažavaju, dok 11 posto misli da je bolje razumeju. Za rukovodstvo u Kremlju je melem za dušu to što se čak 69 odsto građana „oseća kao slobodni ljudi živeći u Rusiji“. Do sada je rekordan broj „slobodnih ljudi“ bio 2007. i 2011. kada se tako osećalo 58 odsto građana. Jasno je da i u Rusiji ima nezadovoljnih kao i u drugim zemljama, ali je neosporno da mitinzi opozicije okupljaju sve manje ljudi. Eksperti objašnjavaju da su događaji u Kijevu koji su režirani u inostranstvu, uticali na to da mnogi u Rusiji sada smatraju da se ne sme dopustiti nikakvo mešanje sa strane koje se inače „pakuje“ kao pomaganje demokratizacije zemlje, a zapravo je stvaranje haosa i rušenje legitimnih vlasti. Sva istraživanja sprovedena u Rusiji u poslednje vreme pokazuju da ljudi u velikoj većini podržavaju svoju vlast kako na domaćoj, tako i na inostranoj političkoj sceni. Koliko se promenilo političko raspoloženje Rusa, pokazuje činjenica da sada samo 20 odsto ispitanika ne podržava stavove i akcije Kremlja. Poređenja radi u leto 2003. čak 80 odsto ispitanika je govorilo da „to što se događa u zemlji je sramotno“. Kasnije se broj tih žestokih kritičara smanjivao i sada dostiže tek 20 odsto. Interesantno je da rast patriotizma nije povećao angažovanost građana. I dalje je veliki procenat onih koji kažu da je njihov uticaj na politički i ekononomski život minimalan. Sociolog Aleksej Graždankin objašnjava da Putinovi glasači nemaju ambicija da oni učestvuju u rukovođenju političkim procesima već veruju da on to može dobro da radi. Bivši polittehnolog Kremlja, a sada oštar kritičar Putina, Gleb Pavlovski smatra da sociološka istraživanja u Rusiji ipak ne daju objektivnu sliku. - Ako se moj politički život sveo na gledanje TV i mislim da od mene ništa ne zavisi, ako ja davno nisam učestvovao u političkom životu, pošto izbori i nemaju element izbora, onda moji odgovori nemaju vrednost - kaže Gleb Pavlovski. Neosporno je da na rast patriotske euforije u Rusiji bitno utiču najmoćniji mediji a to su vodeći državni TV kanali. Čak 46 odsto građana Rusije svoje slobodno vreme provodi uz televizor. Što se tiče socijalne strukture najviše gledaju, pa i veruju, onome što na televiziji vide i čuju, siromašniji slojevi. Mnogo manje je onih koji u svojim slobodnim satima biraju da budu sa prijateljima, da se bave nekim hobijem ili nešto čitaju. Čak i internet nije dovoljan mamac, da bi se na njega trošilo slobodno vreme, jer je tek na petom mestu aktivnosti tokom časova dokolice. To sve ipak jasno pokazuje da onaj ko vlada najmoćnijim medijima bitno može da utiče na političku svest svojih građana. PRIJATELjI, SIMPATIJE, NEPRIJATELjI... Kao i u predtodnom istraživanju građani smatraju da je Kina glavni prijatelj Rusije, pa tek onda Belorusija i Kazahstan koji su sa Moskvom u carinskoj uniji. Takav redosled se može razumeti ako se zna koliko se o Kini govori i piše u najmoćnijim ruskim medijima. Da bi dokazali svom narodu da Rusija nije u izolaciji celog sveta često se priča o velikom prijateljstvu i poslovnim projektima sa istočnim susedom - Kinom! Dok su 2008. godine 23 posto Rusa smatrali Kinu najprijateljskijom zemljom, danas tako misli mnogo više, 51 posto. Na drugom mestu je Belorusija sa 32 posto, dok je na trećem Kazahstan sa 20 posto. Zbog toga što se o zemljama BRIKS-a sve više i govori i piše u Moskvi, sada devet posto Rusa Indiju smatra prijateljskom zemljom, a Brazil četiri posto. Toliko simpatizera u Rusiji ima i Kuba. Što se tiče neprijatelja, Rusi i dalje misle da je to SAD, a zatim do juče „bratska Ukrajina“. Čak 73 posto Rusa tvrdi da ima antipatije prema SAD. Tokom 2008. godine Amerikance je simpatiziralo devet posto Rusa, sada samo jedan posto. I Nemačka je sada jedan od glavnih neprijatelja pa je pretekla tradicionalno nedruželjubivu Veliku Britaniju. Nemačka se 2008. u Rusiji smatrala jednom od glavnih saveznika i imala je podršku 17 posto građana. Sada je ta podrška zanemarljivih dva posto Rusa. Pao je i broj simpatizera Francuske sa šest na jedan posto. Odnos prema zemljama EU se bitno promenio kad su one pod pritiskom Vašingtona uvele sankcije Rusiji. Interesantno je da su pre šest godina 25 posto Rusa smatrali Gruziju neprijateljskom zemljom, dok sada tako misli samo jedan posto, a ostali su prema njoj ravnodušni.

Nastavak na Večernje novosti...