Izvor: Telegraf.rs, 25.Okt.2014, 14:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PUTIN IZMEĐU ČEKIĆA I NAKOVNJA: Da li je Rusija u najgoroj situaciji ikad? (FOTO)
Poslednji put kad je ruski narod i na istoku i na zapadu imao velesile bili su mu potrebni vekovi da se oslobodi i uzdigne
Rusija je prešla Ural krajem 16. i dovršila osvajanje Sibira i centralne Azije tokom 17. veka, iskoristivši rasulo među turkijskim plemenima, veliko slabljenje moći Mongola i mandžursku okupaciju Kine, te tako prisvojivši sebi bespuća koja i dan danas drži pod kontrolom, kao integralni deo svoje teritorije. Nikada nije uspela da naseli >> Pročitaj celu vest na sajtu Telegraf.rs << te predele, koji praktično i dalje zvrje prazni, ali to je drugi tip problema.
Glavni problem je što se danas Rusija nalazi u situaciji u kojoj se nije nalazila još od srednjeg veka, neposredno pre nego što je udarila na Aziju, i kada se nije najbolje provela.
Naime, od početka modernog doba do danas, jedina opasnost koja je Rusiji ikada pretila dolazila je sa njenih zapadnih granica, dok su istočne uglavnom bile mirne. Kada je Napoleon krenuo na svoje poslednje osvajačko putovanje i doživeo kolaps, ruski imperator Aleksandar nije morao da strepi od toga šta će se dešavati iza njegovih leđa.
Foto-arhiva: rafbombercommand.com
Nije morao ni Staljin tokom Drugog svetskog rata, kada je istom napoleonovskom samrtnom stazom pošao i Adolf Hitler; istina, u tom trenutku Sovjetski Savez jeste imao na istoku Japan koji je držao Mandžuriju, ali je svima bilo jasno da Zemlja izlazećeg sunca nije u stanju da izvrši invaziju golemo prostranstvo SSSR (čak i njima, zbog čega su ignorisali Hitlerove zahteve). Uostalom, bili su previše involvirani u ratu sa Amerikom i u osvajanju jugoistočne Azije. Staljin je mirno spavao u Kremlju, znajući da ima samo jedan jedini front o kome mora da vodi računa.
To nije bio slučaj sa Hitlerom, zbog čijih se postupaka Nemačka našla između čekića i nakovnja, sa Britanijom i Amerikom na jednoj strani i Sovjetskim Savezom na drugoj. Bez i najmanje želje da poistovećujemo nacističkog firera i Vladimira Vladimiroviča Putina (jer, ne radi se o sličnosti njih kao ljudi već o okolnostima) ovaj drugi bi se nažalost vrlo lako mogao naći u sličnom nezavidnom položaju, ako ne daj bože dođe do velikog zla u svetu.
Foto: Arhivske fotografije
NATO na zapadnim granicama Ruske Federacije ozbiljno preti i nastavlja da se širi (dokaz: Ukrajina) iako je postojao džentlmenski dogovor da to više neće raditi, dok se na istočnim njenim granicama nalazi najmnogoljudnija zemlja sveta, koja uskoro postaje najsnažnija ekonomija planete, sa moćnom armijom, u kojoj verovatno mnogi gramzivo gledaju nenaseljena i bogata ruska sibirska prostranstva.
Kina i Rusija su danas prijatelji, ali u geopolitici ne postoji moral i ne postoje trajna savezništva, posebno ne ako jedna strana više ne vidi zbog čega savezništvo uopšte i postoji, te ako može sebi da prigrabi nešto što joj treba i što želi.
Jermakovo osvajanje Sibira, slika Vasilija Ivanoviča Surikova. Foto: Wikipedia Commons/Siberiano
Hitler i Staljin su imali sporazumom o nenapadanju, pa to Hitlera nije sprečilo da pokrene svoju ubilačku mašineriju koja se posle šest meseci sudarila sa zidovima Kremlja a posle četiri godine izdahnula na berlinskim ulicama.
Kada se ruski narod poslednji put nalazio u ovakvoj poziciji? Za vreme srednjeg veka. Tada su sa istoka počeli u talasima da nadiru Mongoli, ponajviše Zlatna horda, koji su bacili Ruse u ropstvo i od njih u najboljem slučaju napravili rascepkane vazale, dok su sa zapada udarale rimokatoličke države i tevtonski vitezovi kao najčuveniji primer.
Rusima su trebali vekovi da se oslobode od tatarskog jarma i katoličkog pritiska. Koliko su jaki danas, pokazaće vreme.
(S. P.)
.jpg)
