Izvor: Blic, 28.Avg.2015, 16:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PUT SMRTI Na putu ka Evropi stotine mrtvih za samo DVA DANA
Izbeglice iz arapskih zemalja, koje balkanskom rutom pokušavaju da se domognu Zapadne Evrope i "boljeg sutra" ostavljaju svoje živote na tom putu, a samo ove nedelje, crne za migrante, u kamionu nadomak Beča ugušilo se sedamdesetoro, dok je još nekoliko stotina nestalo u vodama Sredozemnog mora.
Od početaka ove godine, i onoga što se u svetskim političkim i medijskim krugovima naziva "migranstskom krizom", više od 300.000 ljudi je morskim putem, rizikujući svoje živote >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << stiglo do Evrope, dok je oko 2.500, među kojima i veliki broj dece, na tom putu stradalo, beleže Ujedinjene nacije.
Poslednja dva dana, dok su evropski i lideri zapadnog Balkana u Beču razgovarali, između ostalog, i o rešavanju izbegličke krize obeležila su nova stradanja - 71 osoba, među kojima i četvoro dece, pronađena je mrtva u kamionu hladnjači na autoputu kod austrijskog mesta Parndorf, najverovatnije od posledica gušenja, dok se nekoliko stotina vodi kao nestalo posle brodoloma u Sredozemnom moru nedaleko od libijskog obalskog grada Zuvare.
Približno 200 migranata je tom prilikom spašeno, ali se strahuje da se isto toliki broj izbeglica udavio, jer su u trenutku potonuća bili blokirani u potpalublju.
Migranti su, prema izveštajima, bili iz podsaharske Afrike, Pakistana, Sirije, Maroka i Bangladeša.
I mada policije zemalja, pogotovo evropskih, reaguju u slučajevima ilegalnog prebacivanja migranata preko granica koje je neretko kobno po izbeglice, to ne staje na put ilegalnom transportu i profitiranju na tudjoj nesreći niti daje odgovor na pitanje kako sprečiti tragedije.
Mađarska policija je, naime, uhapsila i pritvorila troje ljudi pod sumnjom u krijumčarenje, a prema rezultatima istrage, hladnjača od 7,5 tona koja je u ranim jutarnjim satima u sredu krenula iz Budimpešte u četvrtak rano ujutro ostavljena je u zaustavnoj traci na autoputu A4 kod mesta Parndorf, gde su stradali i pronađeni.
Tragovi unutrašnjosti kamiona pokazuju da su žrtve pokušavale da otvore vrata, ali da im to nije uspelo, a u kabini, na strani suvozača, pronadjena je pukotina, koju su izbeglice napravile u pokušaju da se izbave iz kamiona.
Pretpostavlja se, na osnovu pronadjenih putnih isprava, da je reč o državljanima Sirije, zemlje iz koje dolazi najveći broj izbeglica.
Deset Sirijaca povređeno je i rano jutros kada se kombi kojim je upravljao rumunski državljanin prevrnuo na autoputu M5 u Madjarskoj.
Svetski zvaničnici se slažu da je neophodan sveobuhvatan pristup u rešavanju izbegličke krize, ali relanost pokazuje da to u najvećem broju slučajeva ostaje samo "mrtvo slovo na papiru".
O tome je juče bilo reč i na Bečkom samitu, kome su, uz lidere regiona, prisustvovali i nemačka kancelarka Angela Merkel, austrijski kancelar Verner Fajman, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini, evropski komesar za susedsku politiku i proširenje Johanes Han.
Makedonija i Srbija jasno su tom prilikom poručile Evropskoj uniji da milion evra, koliko je izdvojeno za pomoć u rešavanju izbegličke krize u te dve zemlje, nije dovoljno.
Ministar inostranih poslova Srbije Ivica Dačić podsetio je da je Evropa suočena sa najvećom izbegličkom krizom od Drugog svetskog rata, i da je reč o seobi naroda, na čijem putu se nalazi Srbija kao zemlja tranzita.
"Godinama ste govorili da azilanti dolaze iz Srbije i Makedonije u EU, mi možemo sada da kažemo da nama migranti dolaze iz EU. Pitamo vas kada ćete da uspostavite jasne konkrtole i kako ćete da sprečite da dolaze. Nećete to sprečiti sa milion evra koje nameravate da date", podvukao je Dačić i poručio da EU, koja traži od Srbije i zemalja regiona da naprave akcioni plan u vezi imigranata, treba najpre da naprave svoje akcione planove.
Pošto ga vi u Evropi nemate najveći teret ćemo platiti mi, i toga smo svesni, ocenio je Dačić konstatujući istovremeno da je EU zakasnila s konferencijom o azilantima, koju je zakazala za oktobar.
"Lako je praviti probleme u drugim delovima sveta, a da cenu plaćamo mi. Mi sigurno nismo krivi za probleme u zemljama porekla, a dnevno našu granicu prelazi 2.000 migranata", primetio je šef srpske diplomatije skrenuvši pažnju da u Srbiji boravi još 44.000 izbeglica iz prošlih ratova, i 220.000 interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije.
Sa Samita u Beču, evropski zvaničnici još jednom su poslali poruku da Evropa mora da nadje zajedničko rešenje za problem azilanata i sve njene članice moraju da preuzmu svoj deo odgovornosti.
Nemačka kancelarka Angela Merkel poručila je u završnom obraćanju da je vest o smrti izbeglica u kamionu kod austrijskog grada Pandorf "veoma potresla" i istakla da je to opomena da se tema migracije mora rešiti "brzo i duhu evropske solidarnosti".
Ona je najavila da su Nemačka, Austrija, Francuska, ali i Italija i Grčka saglasne da treba pokrenuti pitanje fer raspodele tereta izbeglica, i da će podneti predlog za kvote, kao i da će se tada jasno videti ko je protiv.
Zemlje koje se nalaze na migrantskoj ruti na različite način tretiraju izbeglice, a priliv takozvanih ekonomskih migranata, koji dolaze u potrazi za bolje plaćenim poslovima, kao i sve veći broj izbeglica uopšte doveo je do eskaliranja ksenofobičnih reakcija u Evropi.
Pojedina zemlje podižu zidove i postavljaju bodljikave žice na granicama. Srbija je, medjutim, i u svetaskim krugovima ocenjena kao jedna od retkih zemalja koja izbeglice tretira ljudski, a predstavnik je UNHCR-a u Srbiji nedavno izjavio da dravni organi i narod Srbije iskazuju solidarnost i potvrđuju ponosnu tradiciju gostoprimljivosti prema izbeglicama.
"Humanitarni pristup Srbije trebalo bi da slui kao primer drugim zemljama u Evropi koje jo uvek pogreno postupaju sa izbeglicama kao sa iregularnim migrantima", naveo je on.
Inače, prema današnjem saopštenju UN od početka godine više od 300.000 izbeglica je preko Mediterana došli do Evrope - oko 200.000 osoba stiglo je u Grčku, a 110.000 došlo je do Italije u poredjenju sa 219.000 migranata koliko ih je bilo prošle godine.
Za sada, medjutim, nema objedinjenih i preciznih podataka o broju migranata koji su stigli u Evropu do ovog trenutka, kao ni to kojim putem su se kretalni, ali raspoložive brojke ukazuju da migranti više ne dolaze prvenstveno brodovima preko Španije i Italije kao ranijih godina već sve više "Balkanskom rutom" koja ih vodi kroz Grčku preko Makedonije i Srbije do Madjarske.
Visoki komesarijat UN za izbeglice (UNHCR) je saopštio da je od početka 2015. godine u Evropu je preko Mediterana stiglo 264.500, migranata od čega 158.456 u Grčku, oko 104.000 u Italiju, 1.953 u Španiju i 94 na Maltu.
U Grčku je preko kopnene granice sa Turskom stiglo još 1.716 izbeglica čime je ukupan broj migranata koji su došli u tu zemlju dostigao 160.172 izjavio je portparol UNHCR-a Vilijam Špindler na pres brifingu u Ženevi.
Većina izbeglica su Sirijci, 82 procenta, potom slede Avganistanci 14 odsto i Iračani tri odsto, što potvrdjuje da će se najveći broj njih kvalifikovati za status izbeglice.
Samo tokom proteklog meseca u EU je ušlo više od 107.500 migranta a pozivi na nalaženje zajedničkog odgovora za krizu su sve glasniji.
Nemački vicekancelar Zigmar Gabrijel rekao je da je broj zahteva za azil učetvorostručen i da bi do kraja godine mogao dostići broj od 800.000, što je kako je ocenio, "najveći izazov od ponovnog ujedinjenja Nemačke 1990.godine.
U Makedoniju i Srbiju danima pristižu hiljade migranata koji nastoje da dodju do Evrope preko Grčke i Balkana a samo tokom vikenda iz Makedonije je u južnu Srbiju ušlo više od 7.000 ljudi, saopštio je UNHCR.
Ne računajući ove nove podatke, prema rečima šef misije UNHCR-a u Srbiji Hansa Šodera, u našoj zemlji je do pre nedelju dana evidentirano ukupno 83.000 tražilaca azila, od kojih je 500 podnelo zahtev za azil.
Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Djurović ocenio je nedavno u izjavi Tanjugu da je potrebno da država migraciju ozbiljno shvati i pristupi joj proaktivno, da prati azilante, asistira im na svakom koraku.
"Država mora da se uhvati u koštac sa ovim problemom, jer samo ona može da ga ublaži. U protivnom rizikujemo da se stvari otmu kontroli i da sve više ljudi u zimskim mesecima imae sve veće potrebe. Na ozbiljnom smo talasu migracija, a nismo ga izazvali, niti možemo da ga sprečimo", ukazao je Djurović.
.jpg)
