Očekuju nas velike suše, oluje i poplave  

Očekuju nas velike suše, oluje i poplave

Novi izveštaj Ujedinjenih nacija koji je predstavljen juče u Parizu samo je potvrdio ono na šta mnoge druge analize i izveštaji već godinama upozoravaju - planeta će, pod teretom globalnog zagrevanja postati značajno toplija, nivo mora će do 2100. godine porasti za nekoliko desetina centimetara, a jake kiše, sve toplije vreme i >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << češće oluje su, prema zaključku preko 2.500 svetskih naučnika, nešto na šta pod hitno moramo da se naviknemo.

U izveštaju se navodi da se do kraja veka na Zemlji očekuje porast prosečne temperature od 1,8 do čak 6,4 stepena Celzijusa, što će značiti - širenje sušnih oblasti i smanjenje površina obradivog zemljišta. To će dovesti i do migracije stanovništva. U istom periodu, nivo mora će se povećati između 28 i 59 centimetara, što će izazvati plavljenje nižih priobalnih područja. U drugoj polovini ovog veka istopiće se ledena ploča na Arktiku i doći će do usporavanja Golfske struje, koja je ključna za život u Atlantskom okeanu. Zbog toga preti izumiranje brojnih morskih vrsta. Uz to, ono što već sada osećamo kao promenu klime, a to su tople i blage zime, postaće još izraženije. Velika opasnost preti i od oluja, koje će biti mnogo jače i učestalije, a koje bi mogle da usmrte na desetine hiljada osoba u priobalnim područjima Azije.

Najveći uzrok svih navedenih klimatskih promena su ljudske aktivnosti poslednjih godina, navodi se u novom izveštaju Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC) koji radi pod patronatom UN. Od svih mogućih uticaja na promenu klime, ljudski udeo je čak 90 odsto i to pre svega zahvaljujući sagorevanju fosilnih goriva, kaže se u izveštaju UN.

Temperature su u prošlom veku porasle za 0,7 stepeni, a od 1850. godine, od kada se beleže temperaturne promene, deset najtoplijih godina bile su u periodu od 1994. do 2007. godine.

Izveštaj IPCC, koji okuplja 2.500 naučnika iz 130 zemalja, prvi je od četiri planirana za ovu godinu. U preostala tri izveštaja biće navedeni konkretniji detalji mogućnih pretnji i načini borbe protiv promene klime. Zvaničnici UN nadaju se da će izveštaj dovesti da hitnih akcija vlada i kompanija da učine daleko više u smanjenju emisije gasova staklene bašte. - Javnost posle ovoga ne bi smela da se povuče i kaže: 'Pa, mi tu ništa ne možemo da uradimo'. Svako ko posle ovakvih rezultata ne preduzme ništa, biće jednog dana u istoriji zabeležen kao neodgovoran - rekao je Ahim Štajner, izvršni direktor programa UN za životnu okolinu.

Ukupno 35 bogatih država potpisalo je Protokol iz Kjota, kojim se ograničava emisija štetnih gasova. Ali, Protokol ističe 2012. a veliki svetski emiteri gasova - SAD, Kina i Indija, nisu ispoštovale sporazum. Predsednik SAD Džordž Buš povukao je SAD iz Protokola 2001. uz obrazloženje da su odredbe tog dokumenta 'ekonomska ludačka košulja'.

A Petrović Ekološke muke komesara

Stavros Dimas, evropski komesar za zaštitu životne sredine, razljutio je evropske proizvođače automobila naručivši 'ekološki' automobil na gas japanskog proizvođača 'Tojote'. Komesar EU iz Grčke trenutno vodi veliku bitku da se na nivou EU ograniči emisija ugljen-dioksida iz novih automobila. EU namerava da za nove automobile uvede kvotu od 120 grama ugljen-dioksida po kilometru do 2012. Na meti ekologa se nedavno se našao i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo koji poseduje 'tuareg' nemačkog proizvođača VW, koji na kilometar izbaci čak 265 grama ugljen-dioksida. Ekstremno visoke temperature u Srbiji

'Temperature u Srbiji su u januaru bile ekstremno visoke i značajno su premašile prosek uobičajen za to doba godine', izjavila je klimatolog Hidrometeološkog zavoda Srbije Jasminka Smailagić. Ona je kazala da su u januaru na sedam mernih stanica u Srbiji prevaziđeni apsolutni ekstremi do sada, a temperature su od prosečnih odstupale od četiri do sedam stepeni.

(Beta) Obojeni sneg u Sibiru

Pripadnici ruske službe za vanredne situacije stigli su u Omsk, oblast Sibira gde je obojeni sneg neprijatnog mirisa pao tokom ove nedelje na oko sto kvadratnih kilometara. Sneg, koji je pao u sredu popodne, obojen je žuto, zeleno i narandžasto. Naknadno je saopšteno da sneg nije otrovan i da ne potiče od hemijskog zagađenja, već je 'verovatno' posledica prašine koju je vetar podigao u vazduh iz susednog Kazahstana.

0 0

Dodajte komentar