Izvor: Politika, 05.Mar.2012, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obama traži strpljenje
Ključni razgovori sa Netanijahuom o tome da li iransko nuklearno napredovanje zaustaviti bombama ili diplomatijom
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Veliki prijatelji i saveznici imaju isti cilj, ali različite strategije, najpreciznija je dijagnoza trenutnog stanja američko-izraelskih odnosa.
Predsednik Obama i premijer Netanjahu sastali su se juče u Beloj kući – to je bio njihov osmi susret u poslednje tri godine – da bi u četiri >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << oka precizirali ono o čemu su poslednjih dana obojica javno govorili: kako da Iran spreče da postane nuklearna sila – bmbama ili diplomatijomi sankcijama?
Na početku susreta, otvorenom za kamere, Obama je ponovio stav da njegova politike „nije obuzdavanje Irana” sa njegovom nuklearnim oružjem, već sprečavanje da to postane. Netanijahu je pak insistirao da „Izrael ostaje gospodar svoje sudbine” i da „zadržava suvereno pravo da samostalno donosi odluke u interesu svoje bezbednosti”.
Obama je američku perspektivu detaljno obrazložio u nedeljnom govoru pred Američko-izraelskim komitetom za javne poslove (AIPAK), glavnim lobijem jevrejske države u Americi.
Pred oko 13.000 ljudi u Vašingtonskom konferencijom centru, pozdravljan je ovacijama dok je obrazlagao postojanost američko-izraelskih odnosa i američku nepokolebljivu podršku glavnom bliskoistočnom savezniku, ali je skup bio mnogo manje oduševljen predsednikovim viđenjem problema iranske bombe.
Njegova glavna poruka je bila da je „voljan da upotrebi sve elemente američke vojne moći” kako bi se sprečilo da Iran stekne nuklearnu bombu, ali je i naglasio da bi prvo trebalo sačekati učinak diplomatije.
„Zbog bezbednosti Izraela, bezbednosti Amerike i mira i bezbednosti u svetu, nije vreme za prazne pretnje”, dodao je uz objašnjenje da je „vreme da se sačeka dejstvo povećanog pritiska i da se održava široka međunarodna koalicija koja je stvorena.”
Netanijahu, koji je je pred AIPAK izašao posle susreta sa Obamom, izjavio je da „veoma ceni” predsednikov stav da „Iranu ne sme da se dozvoli da dođe do nuklearnog oružja i da su sve opcije na stolu”.
U Obaminom govoru izraelskom premijeru najviše se dopao onaj deo gde je poručio da „Izrael mora da bude u stanju da se odbrani od svake pretnje”, što je protumačeno kao poruka da ne mora da traži američku dozvolu za eventualni napad na iranska nuklearna postrojenja.
Iz redova Obamine vlade i obaveštajnih službi, proteklih nedelja davane su izjave i iznošene procene da u Iranu još nije doneta odluka da se pravi bomba, već da se samo pribavlja tehnologija za to, što je povod za pokretanje mehanizma oštrih sankcija.
Glavno razmimoilaženje sa Izraelom je u stvari da li Iran treba sprečiti da stekne kapaciteta za proizvodnju bombe, ili ga samo zaustaviti od završnog čina.
Izrael smatra da treba delovati ako ne odmah, a ono veoma brzo, jer će Iran u dogledno vreme ući u „zonu imuniteta”, posle čega njegovo nuklearno napredovanje ne bi mogle da zaustave ni bombe.
Obamin stav je da „nijedna izraelska vlada ne može da toleriše nuklearno oružje u rukama režima koji opovrgava holokaust, preti da Izrael izbriše sa mape i sponzoriše terorističke grupe čiji je program uništenje jevrejske države”.
Njegovi apeli na strpljenje, praćeni zaoštravanjem retorike („Verujem da Izrael zna da, kao predsednik SAD, ja ne blefiram”), motivisani su i unutrašnjim političkim računicama u izbornoj godini, kada ga republikanski kandidati za predsedničku optužuju da je „mekan” sa jedne strane, dok su sa druge rizici od „nenameravanih posledica” vojne akcije iz perspektive Bele kuće veoma veliki.
Jedan od glavnih jeste poremećaj na tržištu nafte, što bi gurnulo uvis već politički neprijatne cene benzina na američkim pumpama, što je i pretnja oporavku ekonomije i započetom procesu smanjivanja nezaposlenosti.
Milan Mišić
objavljeno: 06.03.2012.
.jpg)
