Izvor: Blic, 24.Sep.2016, 19:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
OPERACIJA MOSUL Ovde se sprema najpreciznija vojna akcija u istoriji
Američki komandni centar u pustinjskom predgrađu Dohe u Kataru centar je u kom se sprema jedna od najvećih vojnih operacija u istoriji - napad na Islamsku državu u Mosulu.
Načelnik Generalštaba američke vojske američke vojske, general Džozef Danford, objavio je pre nekoliko dana da će iračka vojska ubrzo biti spremna za već dugo najavljivan napad na Mosul, drugi grad po veličini u toj zemlji, koji je pod kontrolom IS-a.
A za tu će operaciju biti ključan >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << centar u Dohi. To je impozantna, iako bezlična, siva betonska zgrada bez prozora, koju spolja nemilosrdno prži katarsko sunce. Pogled iznutra sasvim je drugačiji - dve velike prostorije ispunjene monitorima ni po čemu ne odaju da zaposleni nisu negde unutar Pentagona.
Nametljivi videoekrani, visoka tehnologija za nadziranje, radna mesta po tzv. kockama i ljudi u vojnim uniformama čine sedište rata, koji Amerika vodi protiv zloglasne terorističke organizacije Islamske države, stotinama i hiljadama kilometara udaljenim od bojnih polja Sirije i Iraka.
Američki list "USA Today" proveo je jedan dan s ljudima koji rade u toj zgradi. Brigadir Džej Silverija pregledava fotografije prostrte po stolu u konferencijskoj sobi. Fotografije su zrnaste, a prikazuju mali naftni izvor i niz bazena u kojima se prikuplja crno zlato. Tim naftnim izvorom upravljaju pripadnici terorističke skupine IS.
Nalazi se negde u sirijskoj pustinji. Vojnik za navođenje daje kratak izveštaj Silveriji: “Ovo je prilika za udarac jednom od IS-ovih izvora prihoda. U blizini nema civila. Dva američka lovca-bombardera A-10 začas bi mogla biti tamo”.
Brigadir se okreće vojnom advokatu i pita ga ima li pravnih zamerki. Nema ih. Silverija odobrava akciju i avioni kreću u misiju uništavanja naftnog izvora. To je samo jedan od primera američkih akcija protiv IS-a u Siriji i Iraku. Pokazuje kako je vazdušni rat protiv IS-a najstrože kontrolisana operacija u američkoj vojnoj istoriji. U slučaju akcija protiv IS-a svaki napad mora odobriti vojnik s najmanje činom brigadira.
Mete se pažljivo ispituju ne samo zbog potencijalne kolateralne štete, nego i zbog određivanja reciprociteta: je li meta vredna vremena i troška, pa koliko napad doprinosi cilju vazdušne akcije. Čini se da su Amerikanci naučili lekcije iz Iraka i Avganistana. Naime, velik broj kolateralnih civilnih žrtava u ratu protiv talibanskog režima i diktature Sadama Huseina na kraju je doveo do ogorčenja i otpora lokalnog stanovništva. Neki smatraju da je haos nastao nakon američkog stupanja na iračko tlo i doveo do uspona IS.
Osoblje je, navodi USA Today, razvilo stoga složenu formulu za procenu mogućnosti da dođe do civilnih žrtava, a imaju i posebnu metodu odabira konkretnog cilja.
Dobijanje dozvole za unapred planirane, odnosno namerne mete - a to mogu biti skladišta novca, radionice autobombi i postrojenja za vojnu komunikaciju - uglavnom traje od četiri do šest nedelja. Međutim, tzv. dinamične mete, poput naftnog izvora, čine 85 posto napada, a mogu biti odobrene za nekoliko minuta. Jedan od razloga što su pravila za izbegavanje civilnih meta tako stroga da čak, kako kažu kritičari, onemogućuju vođenje rata punom brzinom jest i to što živimo u vreme društvenih mreža, a pogrešni potezi se skupo plaćaju.
Rat iz vazduha
Potvrđeno je da je u 15.000 udara poginulo 55 civila. Ta se brojka odnosi na razdoblje od 2014. kad je rat iz vazduha počeo. Još se sedam optužbi ispituje, ali je broj poginulih sigurno mnogo veći jer brojka 55, kojom barata američka vojska, govori samo o slučajevima potvrđenima dugim procesom. No, neki smatraju da su kočnice postavljene pred američke vazdušne snage preterane.
Čak Horner, penzionisani general vazdušnih snaga koji je vodio napade u Zalivskom ratu početkom 90-ih godina, kaže da je to “kao da se borite s jednom rukom zavezanom iza leđa”.
Vojska tvrdi da je današnje oružje mnogo preciznije od bombi bačenih na Irak u vreme Zalivskog rata.
Uostalom, prizori iz zapovednog centra u Dohi nemaju veze s onima iz pređašnjih ratova kada su piloti odlazili s metama označenima na mapi i ispuštali “glupe” bombe, imajući pritom malo ili nimalo komunikacije s bazom. Bombe bi često sravnile sa zemljom cele ulice.
Danas se to radi drugačije. Analitičari procene metu uzimajući u obzir blizinu civila te odlučujući koliko se opasnost za njih može ograničiti. Ako postoji mogućnost da bomba pogodi obližnju zgradu, smanjuju rizik odabirući manje bombe ili fitilj koji može odgoditi eksploziju.
Meri se radijus eksplozije svake bombe jer se odabirom municije može precizirati šteta. Nedavno je, navodi USA Today, komunikacijski toranj pokraj škole pogođen tako da se srušio podalje od skupine obližnjih zgrada. Analitičari broj potencijalnih civilnih žrtava smanjuju i birajući vreme napada, na primer po noći kad u okolini nema civila. Međutim, čak i kada se preduzmu sve mere opreza, piloti će odustati od misije ako civili nepredviđeno priđu meti automobilom ili pešice pre početka bombardovanja.
.jpg)
