Norveška, Evropa i svet oplakuju žrtve masakra  

Dvostruki napad u Norveškoj, u kome su poginule najmanje 92 osobe, izaziva i danas širom Evrope i sveta saosećanje za žrtve, praćeno pozivima na borbu protiv krajnje desničarske netolerancije koja je najverovatnije motivisala napadača ili napadače.

U eksploziji bombe u petak u centru Osla i napadu koji je nekoliko sati kasnije usledio na ostrvu Utoja, nedaleko od prestonice, >> Pročitaj celu vest na sajtu e-Novine << u kampu podmlatka Laburističke partije premijera Jensa Stoltenberga, poginule su najmanje 92 osobe.

Raste broj žrtava

Norveška policija saopštila je u subotu da je osumnjičeni koji je uhapšen juče u vezi sa smrtonosnim napadima u Oslu i na ostrvu Utoja, u kojima je, prema poslednjim podacima, ubijeno 92 ljudi, priznao da je pucao iz vatrenog oružja. Policija je saopštila i da se strahuje da bi broj žrtava jučerašnjih napada u Oslu i na ostrvu Utoja mogao da iznosi 98, ističući da u okviru istrage o ovim tragičnim događajima nastoji da utvrdi da li je napadač delovao samostalno ili je imao pomagače, javio je Reuters.

Norvežanin (32) čiji identitet zvanično nije saopšten a mediji navode da je to Anders Bering Brejvik, koji je juče uhapšen na Utoji, nije pružao otpor policiji prilikom hapšenja posle masakra koji je trajao oko sat i po, navela je policija, ističući da osumnjičeni vodi "dijalog" sa policijom, ali da se salušanje teško odvija.

Isti čovek, Norvežanin za koga je policija navela da je hrišćanski fundamentalista sa antimuslimanskim pogledima, osumnjičen je za oba napada, mada se istražuje moguća umešanost još jednog napadača, prema izjavama očevidaca sa ostrva Utoja.

Norveški mediji su, iako policija nije navela njegovo ime, objavili da je glavni osumnjičeni 32-ogodišnji Anders Behring Brejvik (Breivik). Mediji su objavili slike plavokosog i plavookog Norvežanina. Mada još uvek nije poznata pozadina napada, norveški ministar inostranih poslova je rekao da su u pitanju " politički motivi" ali svoju tezu nije dalje objašnjavao.

"Motiv je mržnja", rekla je u subotu nemačka kancelarka Angela Merkel novinarima u Berlinu. "Mržnja prema drugima, mržnja prema onima koji izgledaju drukčije, koji su po svoj prilici stranci, ta mržnja je naš zajednički neprijatelj. Svi mi koji verujemo u slobodu, poštovanje i mirnu koegzistenciju, svi mi moramo da se borimo protiv ove mržnje", poručila je Merkel.

Generalni sekretar Saveta Evrope Torbjorn Jagland, koji je i predsedavajući Nobelovog komiteta za mir sa sedištem u Oslu, rekao je da je namera prilikom napada na kamp mladih najverovatnije bila "da se povrede mladi ljudi koji aktivno učestvuju u našem demokratskom i političkom društvu".

"Ali ne smemo da dozovlimo da budemo zastrašeni. Moramo svakodnevno da radimo na slobodi i demokratiji", naveo je Jagland.

Nemačka opoziciona stranka Zeleni naveli su u saopštenju da činjenica da napadač najverovatnije dolazi iz miljea krajnje desnice "pokazuje još jednom kako su opasne rasističke i antiimigracione ideologije".

"Ne smemo im dozvoliti ni milimetar prostora u našim društvima", poručuju Zeleni.

Evropol je, nakon masakra u Norveškoj, poručio da će formirati radnu grupu koju će činiti 50 stručnjaka kako bi se pomoglo severnoevropskim zemljama da istraže opasnost od terorizma. Portparol Evropola rekao je da će ova grupa, sa sedištem u Hagu, pomoći istražiteljima u narednim nedeljama, ističući da desničarske grupe "postaju sve profesionalnije, agresivnije u načinu na koji privlače pristalice".

Izaslanik rimokatoličkog poglavara, pape Benedikta Šesnaestog, nadbiskup Pol Čerih nazvao je u izjavi Vatikanskom radiju napade "ludilom".

"Sve ove akcije su iracionalne i teške za shvatiti, bez obzira da li iza njih stoje lični ili politički razlozi", rekao je Čerih i dodao da se katolička crkva moli za žrtve, kojih će se setiti i tokom mise u nedelju.

Predsednik Evropskog parlamenta Ježi Buzek rekao je da je "šokiran činjenicom da su na meti napada bili mladi iz političkog kampa jedne partije".

"Ovo je nezamisliva tragedija za porodice koje su izgubile voljene, mlade ljude na početku svog odraslog zivota, fascinirane javnom službom. Šokantno je kako neko može da načini toliko zla", naveo je Buzek.

Predsednik i premijer Pakistana, koji je često na meti napada islamskih ekstremista, "snažno su osudili" napade.

"Sam Pakistan je mnogo propatio zbog terorističkih napada i u potpunosti saoseća sa vladom i ljudima Norveške", navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova.

Ministar za evropska pitanja Finske, suseda Norveške, Aleksandar Stub rekao je da je "kada je video ono što se desilo u Norveškoj, samo poželeo da zaplače".

"Osećam se tako loše. Voleo bih kad bih mogao snažno da zagrlim Norvešku", napisao je Stub na Tviteru.

Američka državna sekretarka Hilari Klinton poručila je da napadi u Norveškoj "gađaju pravo u srce i dušu mirnih ljudi". Ona je na skupu indonezijskih preduzetnika na Baliju podsetila da je Norveška dobro poznata u svetu po naporima za rešavanje konflikata i spajanju ljudi.

Engleska kraljica Elizabeta Druga u pismu norveškom kralju Haraldu Petom napade je nazvala "zverstvom".

Osumnjičeni se nalazi u pritvoru i sarađuje sa istražiteljima koji ga ispituju o oba napada. "Jasno je stavio do znanja da želi da objasni svoje postupke", rekao je zvaničnik norveške policije Roger Andresen.

| Pročitaj ovu vest iz drugih izvora 0 0