Izvor: Danas, 06.Maj.2016, 14:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemačka odlučila da reši makedonsku krizu
Skoplje - Ministarstvo inostranih poslova Nemačke saopštilo je u sredu uveče da je ministar Frank Valter Štajnmajer imenovao svog specijalnog izaslanika za Makedoniju i pozvao sadašnjeg nemačkog ambasadora u Austriji Johanesa Hajndla da preuzme tu funkciju. Portparol tog ministarstva Martin Šefer izjavio je da će se ambasador Hajndl pridružiti dosadašnjim
međunarodnim posrednicima u Makedoniji. Vest je u Makedoniji izazvala zbunjenost i preciziranje mandata ambasadora >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << Hajndla očekuje se narednih dana. Nemačka u Skoplju ima već ambasadorku, Kristina Althauzer je odmah po izbijanju krize zahtevala ostavku sada već bivšeg makedonskog premijera Nikole Gruevskog, te se tako odmah stavila na jednu stranu u sporu.
Profesorka na Institutu za bezbednost Filozofskog fakulteta u Skoplju Biljana Vankovska ne smatra da imenovanje specijalnog nemačkog izaslanika znači dalju internacionalizaciju makedonske političke krize "zato što je kriza već dovoljno internacionalizovana time što su SAD i EU od samog početka uključene, preko svojih ambasadora".
"Sada je to pomalo zbunjujuća situacija zato što se postavlja pitanje da li je ovo možda korak Nemačke u pravcu preuzimanja kontrole nad procesom zato što su institucije same EU očito neuspešne. Postavlja se pitanje da li je možda komesar Johanes Han podbacio, evroparlamentarci koji su bili, ono troje, članovi te grupe koja je pokušavala da pomogne u sprovođenju sporazuma iz Pržina, tako da Nemačka uzima stvar u svoje ruke", kaže profesorka Vanovska za Danas.
Po njenom mišljenju sve ostaje u EU porodici, ali imenovanje specijalnog izaslanika jedne zemlje u drugoj, koja joj nije uputila za to poziv upitno je.
"Sa gledišta diplomatskog prava, međunarodnih odnosa, ma kako gledali, ovo je nešto što se ne može naći nigde u svetu. Ovde je sasvim aktivna bila i nemačka ambasadorka, u svim ovim procesima, sada se postavlja pitanje koja je njena funkcija u izgradnji bilateralnih odnosa sa državom Makedonijom, a s druge strane, slanje specijalnog poverenika za Makedoniju je nešto što predstavlja nemoguć način, nema ga nigde u svetu. Zato što se radi o dve suverene države. Dakle, ovde Nemačka nastupa u svoje ime i ona ne kaže da postupa u ime EU zato što to i ne može institucionalno. Naša vlada je u ostavci, mi nemamo vladu, mi imamo tehničku vladu zato što su izbori raspisani. Sasvim je jasno da vlada suverene države Makedonije nije pozvala Nemačku da pomogne, nego da se ona sama pozvala, kaže profesorka Vankovska.
Pošto je vest o imenovanju Hajndla nova, kaže profesorka Vankovska, postoji još velika konfuzija u Makedoniji.
"S jedne strane je pomalo razočaranje da smo od poluprotektorata postali kolonija verovatno, zato što te niko ne pita, a šalje ti specijalnog poslanika, s druge strane se neki nadaju da su možda Nemci racionalni i da im je svega preko glave, zato što njihove brige, naravno nisu vezane za Makedoniju i njenu budućnost, ali je Makedonija važna kao deo ovog koridora, izbegličke krize, potrebe da bude ovaj deo regiona i Balkana stabilan ma šta se dešavalo u budućnosti. Tako da mislim da je njima prekipelo i da Angela Merkel želi da pokuša da ona, preko svoje diplomatije, na neki način natera makedonske političke lidere da sednu za sto i da se nekako dogovore, ma šta bio taj dogovor, kaže profesorka Vankovska.
Ona podseća da lideri makedonskih političkih stranaka u ovom trenutku uopšte ne razgovaraju jedni sa drugima, ništa se ne dešava formalno-pravno, Makedonija nema parlament, nema vladu, traži se ostavka predsednika, izbori su raspisani, traju protesti po ulicama, i verovatno je nužno, kaže profesorka Vankovska, da se uspostavi kakav takav poredak.
Što se tiče nivoa međunarodnog posredovanja u Makedoniji i učinka dosadašnjih posrednika trojica evroparlamentaraca na čelu sa komesarom Johanesom Hanom, profesorka Vankovska kaže da je svima od početka bilo jasno da "oni nisu neki faktori", a da su se oni na kraju u makedonskim političkim prilikama izgubili.
"Mislim da su došli sa najboljim namerama i pomalo idealistički očekujući da politički lideri ove zemlje postupaju onako kako postupaju politički akteri u svim normalnim demokratskim državama i da se ključni konflikti na političkom planu rešavaju kroz izbore. Oni su to pokušali i preko onog sporazuma iz Pržina, naravno tu su pogrešili zato što su u samom startu postavili datum za prevremene izbore i onda se ispostavilo da akteri naravno sapliću jedan drugog, uvek ukazuju da je onaj drugi kriv što proces ne ide kako treba. I oni su se tu izgubili. Evroparlamentarci ionako nemaju veliku političku moć, ljudi su bili dobre volje, mislim da je svima ovde bilo jasno da nisu faktori. A onda se oko komesara Hana počela plesti priča, koja je potekla iz opozicionih krugova, da je korumpiran, da ima neke svoje korporativne interese ili biznise u Makedoniji ili ih je nekada imao. To je narušilo njegov kredibilitet i, evo, tu smo gde jesmo", kaže profesorka Biljana Vankovska.
.jpg)
