Izvor: Vesti-online.com, 30.Mar.2015, 00:18   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Najpoznatiji snajperisti u istoriji

Snajperisti su istrenirani strelci kojima je glavna osobina odlično prikrivanje. Uz savršenu kamuflažu pripremljeni su za izviđanje i posmatranje, ubacivanje unutar neprijateljskih linija, osnovno preživljavanje i još mnogo tehnika, što ih čini jednim od najopasnijih delova vojske.

Tokom Drugog svetskog rata, sovjetski snajperisti odigrali su vrlo važnu ulogu na Istočnom frontu, a zanimljivo je da je 1943. godine bilo više od 2.000 žena snajperista. Dugotrajno osmatranje, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << dobra kamuflaža i prikrivanje, zahtevaju od svakog snajperiste visoke psihofizičke kvalitete, zbog čega se njihovom izboru i obuci posvećuje posebna pažnja, jer nije dovoljno da je vojnik samo dobar strelac da bi bio i dobar snajperista.

Simo Hajha bio je finski vojnik koji drži rekord po najvećem broju pogodaka u istoriji. U mladosti se bavio lovom i poljoprivredom, a u 17. godini se pridružio finskim odbrambenim snagama koje su do 1934. bile oblik dobrovoljne vojske.

Za vreme zimskog rata između Finske i Rusije (1939-1940) Simo se borio na temperaturama nižim od minus 40 i za manje od 100 dana ubio je 542 vojnika, i to dok je bio teško ranjen.

Područje koje je branio Simo s drugim vojnicima, Sovjeti nikada nisu osvojili. Pokušali su da ga zaustave i artiljerijom, ali bez uspeha. Koristio je kamuflažnu odeću i manju pušku bez optike, tako da nije morao da podiže glavu iz zaklona da gleda kroz nju.

Slučajnim metkom pogođen je u glavu. Posle rata postao je uzgajivač pasa i irvasa i umro je 2002. u 92. godini.

Karlosa Hatkoka smatraju jednim od najvećih snajperista američkih marinaca. Nagrada za njegovu glavu bila je 30.000 dolara.

On je snajperista s najpoznatijim pogotkom u istoriji. S velike udaljenosti pogodio je neprijateljskog snajperistu kroz optiku direktno u oko. Kada su Hatkok i njegov osmatrač Roland Burke uočili snajperistu poslatog da ih ubije, Amerikanac je ispalio metak nekoliko trenutaka pre od svog protivnika.

U jednoj dobrovoljnoj misiji, Hatkok je morao da puzi više od kilometra do svoje pozicije. Za to mu je bilo potrebno četiri dana i tri noći uz stalne neprijateljske patrole. Jednom su skoro nagazili na njega. Kada je stigao na predviđeno mesto, ubio je vijetnamskog generala i istim putem nazad dopuzao na sigurno. Umro je 1999. godine.

Adelbert drži rekord kao snajperista s najviše potvrđenih pogodaka u američkoj istoriji. Uz veliki broj pogodaka, njegova specijalnost je bila i neverovatna tačnost.

Valdron odnosi nagradu za najbolji snajperski pogodak u istoriji. Njegov hitac opisao je jedan njegov saborac u knjizi o svom ratovanju u Vijetnamu: "Jedno popodne vozili smo se niz reku Mekong na brodu kada je neprijateljski snajperista sa vrha palme počeo da puca po nama. Poručnik Valdron je uzeo svoj snajper i pogodio Vijetnamca koji se skrivao na vrhu stabla jednim jedinim metkom. Pogodak je bio sa 900 metara iz broda koji se kreće."

Adelbert je umro 1995. godine.

U vreme kada je Nemačka napala Sovjetski Savez Ljudmila Pavličenko bila je među dobrovoljcima i postala je jedna od 2.000 sovjetskih žena snajperista. Na kraju rata priznato joj je 309 pogodaka.

Sovjetska poručnica stigla je u Vašington krajem 1942. kako bi uticala na američke vlasti da se uključe u rat protiv Nemačke na drugom frontu. Sastala se sa predsednikom Frenklinom Ruzveltom i tako postala prvi sovjetski građanin koji je posetio Belu kuću.

Nemci su znali za nju i pokušavali su na razne načine da je podmite kako bi prešla na njihovu stranu, ali bez uspeha. Na povratku kući sa ovog puta unapređena je u majora i proglašena herojem. Pošto je ranjena šrapnelom u lice povučena je sa ratišta da bi obučavala buduće snajperiste.

Vasilij Grigorjevič Zajcev je bio sovjetski snajperista koji je tokom Velikog otadžbinskog rata, za vreme Staljingradske bitke, a od 10. novembra do 17. decembra 1942, ubio 225 nemačkih vojnika, uključujući i 11 neprijateljskih snajperista.

Odrastao je na Uralu, a otac ga je podučavao da lovi divljač. Ovaj Rus čije prezime znači "zec" imao je pet godina kad je navodno ubio vuka.

Kada je čuo za opsadu Staljingrada, prijavio se kao dobrovoljac. Za vreme rata imao je čak i svoju snajpersku školu u kojoj je pripremao takozvane zečeve.

Bio je heroj demoralisanih sovjetskih vojnika.

Umro je 1991. godine i ispunjena mu je želja da počiva u Volgogradu (Staljingradu).

Čarls Čak Mavinej već je bio iskusni lovac kada se 1967. pridružio američkim marincima. Služio je vojsku za vreme Vijetnamskog rata.

Za samo 16 meseci ubio je 103 neprijatelja, uz 216 nepotvrđenih. Tek 20 godina kasnije napisana je prva knjiga o njegovim postignućima.

Posle rata Čak je postao vojni instruktor za snajperiste. Jednom je izjavio: "Bio je to savršen lov, čovek lovi drugog čoveka. Nemojte mi pričati o lovu na lavove ili slonove. Oni ne uzvraćaju puškama."

Najčešće je gađao s udaljenosti od oko 300 do 700 metara, uz nekoliko pogodaka iznad 900 metara, što ga svrstava u jednog od najboljih snajperista Vijetnamskog rata.

Narednik Grejs je 1864. godine pogodio jedan od najneverovatnijih pogodaka tog vremena. Pripadao je vojsci Konfederacije.

Za vreme bitke kod Spotsilvanije, Grejs je puškom vitvort pogodio generala Unije Džona Sedvika s udaljenosti od 700 metara.

Da ovaj pogodak bude savršen pobrinuo se sam general Sedvik, koji je baš tada objašnjavao svojim vojnicima da ne treba ničeg da se boje, govoreći: "Oni ne bi mogli pogoditi ni slona s te udaljenosti..." Metak ga je pogodio ispod levog oka.

General Sedvik bio je najviše rangirani oficir koji je poginuo u građanskom ratu.

Tomas Planket bio je irski vojnik u britanskoj vojsci, a poznat je po tome što je snajperom ubio francuskog generala Kolberta.

Za vreme bitke kod Kakabelosa u Španiji 1809. godine, Planket je ustrelio francuskog generala s udaljenosti od oko 600 metara. Početkom 19. veka takav poduhvat bio je za divljenje, a Planket se dokazao tako što je nanišanio i generalovog ađutanta koji mu je priskočio u pomoć.

Upucavši i drugu metu, Planket je ušao u legendu. Imao je pušku beker, koja je bila mnogo efikasnija od pušaka britanske vojske, koje su imale domet 50 metara.

U Prvom svetskom ratu Frensis Pegahmagabou tri puta je odlikovan i dva puta teško ranjen. Ovaj Kanađanin indijanskog porekla smatra se najuspešnijim snajperistom Prvog svetskog rata.

Ratovao je u rovovima i ubio najmanje 378 Nemaca. Zarobio je više od 300 nemačkih vojnika. Ovaj vojnik je i raznosio poruke ili trčao po municiju, dok su okolo pljuštali neprijateljski meci.

Iako je bio heroj, po povratku u Kanadu nestao je s naslovnica časopisa, ali se i dalje smatra jednim od najboljih snajperista Prvog svetskog rata.

Bivši narednik kanadskih vojnih snaga Rob Furlong drži rekord za najduži pogodak u istoriji, s udaljenošću od 2.430 metara. Ovaj neverovatan pogodak postigao je 2002. godine za vreme operacije Anakonda.

Njegov tim je ugledao tri talibanska vojnika, od kojih je prvi nosio mitraljez. Furlong je s udaljenosti od 2.430 metara naciljao prvog vojnika, i pošto je prvim hicem promašio, drugim ga je oborio pogodivši ga u ruksak, dok ga je trećim i ubio. Druga dvojica Talibana su pobegla.

Od 2004. godine radio je u policiji u Alberti, ali je otpušten 2012. zbog sramotnog ponašanja.

Nastavak na Vesti-online.com...