Mesić i Tirk mire Hrvatsku i Sloveniju  

Hrvatski i slovenački predsednici Stjepan Mesić i Danilo Tirk poslali su juče pomirljive poruke iz Otočca na Krki posle najnovijeg sukoba između te dve zemlje, rekavši da „u hrvatsko-slovenačkim odnosima ima otvorenih pitanja, ali se ona mogu rešiti dijalogom uz međusobno poštovanje".



Mesić i Tirk su poručili da dve zemlje i dalje gaje prijateljske odnose, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sa sastanka koji se smatra ključnim za smirivanje uzavrele situacije, koja je kulminirala čak najavama da bi odnosi između suseda mogli da budu zauvek prekinuti.

„Ovo je prilika da javnosti pokažemo da imamo dobre odnose i da nisu mogući apokaliptični scenariji", rekao je Tirk posle susreta s Mesićem, a hrvatski predsednik je replicirao da se nada da će „premijeri i ministri ići u istom smeru".

Skandal je izbio nakon što je Dmitrij Rupel, slovenački ministar spoljnih poslova, izjavio da će Slovenija blokirati pregovore Zagreba sa Briselom ukoliko Zagreb ne odustane od ZERP-a (Zaštićenog ekološko-ribolovnog pojasa) i njegove primene na Sloveniju i Italiju.

Zbog toga je Mesić samo dan pre susreta sa Tirkom Slovencima poslao najoštriju poruku do sada:

„Ako nam Slovenija upornim insistiranjem na svojim stavovima onemogući ulazak u EU, može se reći da je zauvek gotovo sa hrvatsko-slovenačkim prijateljstvom".

Poslednje izjave slovenačkog ministra spoljnih poslova Dmitrija Rupela nazvao je ratobornim i poručio da „treba da prestane da pokazuje mišiće i počne sa razumom rešavati probleme".

Povrh izjava o prekidu pregovora, Rupel je u Evropskom parlamentu rekao da je Hrvatska prekinula sve odnose sa Slovenijom, i kao primer naveo činjenicu da se sa bivšom hrvatskom šeficom diplomatije Kolindom Grabar Kitarović u celoj prošloj godini sreo samo jednom. Novi hrvatski ministar spoljnih poslova Gordan Jandroković odmah je uputio poziv Rupelu za sastanak, što je on prihvatio, uz napomenu: „Kada za to nađe vremena".

Od svojih stavova izrečenih na račun Hrvatske u Evropskom parlamentu u međuvremenu Rupel nije odustao, i dalje insistira na odustajanju Hrvatske od ZERP-a i poštovanju dokumenta koji je u Briselu potpisala 2004. godine. Radi se o dokumentu koji je potpisao državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Hrvatske Hido Biščević, po kome se Hrvatska obavezala da ZERP neće primenjivati na članice EU, odnosno na Sloveniju i Italiju. Ali taj dokument nikada nije verifikovan u Saboru.

S druge strane, prema odluci Sabora, ZERP je stupio na snagu od 1. januara 2008. od čega nisu izuzete Slovenija i Italija. Njime je Hrvatska proglasila deo Jadrana „gospodarskim pojasom, nad kojim ima isključivo pravo iskorišćavanja, očuvanja i raspolaganja prirodnim bogatstvom".

Iako Italija ima mnogo jaču ribarsku flotu i njeni ribari love mnogo više ribe u zaštićenom pojasu, Slovenija vrši jači pritisak zbog nerešenog problema granice na moru i straha da bi ZERP mogao da prejudicira nepovoljno rešenje po Ljubljanu.

Hrvatska odgovara da neće odustati od ribolovnog pojasa, upozoravajući da su nakon potpisa državnog sekretara Biščevića u Briselu da neće primenjivati ZERP na Sloveniju i Italiju te dve zemlje donele svoje sopstvene propise, što je razlog više da Hrvatska ne odustane od ZERP.

Oštra upozorenja Brisela

EU je u poslednja dva dana, preko Vinsenta Degerta, šefa Evropskog saveta u Zagrebu, poslala najoštrija upozorenja Hrvatskoj do sada. Degert je imao razgovore i sa premijerom Ivom Sanaderom i sa predsednikom Mesićem. Mesić je u četvrtak izdao saopštenje u kome je upozorio na ozbiljnost situacije u kojoj se našla Hrvatska. Preneo je poruku Brisela da se poslednjih nekoliko meseci nad pregovorima sa Hrvatskom „skupljaju zabrinjavajući oblaci", što bi moglo usporiti pregovore, a i dovesti do njihovog zamrzavanja. Iz Mesićevog kabineta je saopšteno da je kao glavni razlog za sadašnju situaciju Degert naveo proglašenje ZERP-a.

Nerešeni problemi

Glavni razlog čestih verbalnih sukobljavanja, a povremeno i incidenata između Hrvatske i Slovenije leži u prvom redu u nerešenom pitanju granice, nastale raspadom Jugoslavije. Glavne sporne tačke između dve zemlje su - granica na moru, delom i na kopnu, problem velikog duga „Ljubljanske banke" hrvatskim štedišama, bivša kasarna JNA na Svetoj gori koja se nalazi na hrvatskoj teritoriji, a koju Slovenija nije vratila, kao i problem u vezi sa Nuklearnom elektranom Krško.

0 0

Tirk i Mesić pozvali na dijalog  

Otočec -- Slovenački i hrvatski predsednici Danilo Tirk i Stjepan Mesić, pozvali su vlade svojih zemalja na nastavak dijaloga.
Prema njihovim rečima, vlade bi trebalo dijalogom da rešavaju otvorena pitanja između dve zemlje. Dva predsednika sastala su se u dvorcu Otočec nedaleko od granice, koja deli dve države, na neformalnom susretu povodom petnaestogodišnjice osnivanja...

Nastavak na B92... 0 0

Dodajte komentar