Izvor: Blic, 27.Nov.2015, 13:13   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Makedonija: Napeto na granici, izazov za humanitarce

Velika napetost vlada na južnoj makedonskoj granici od kako se dozvoljava prijem samo migranata koji dolaze sa ratnih područja, a svaki dan predstavlja izazov za za humanitarce koji rade na terenu, piše makedonski portal Faktor.

Dodatnu tenziju su ovih dana stvorili i mnogi evropski mediji koji su otvorili pitanje koliko su sigurni i zaštićeni oni koji nude zaštitu i humanitarnu pomoć i koliko je za njih teško da se izbore sa izazovom koji se zove izbeglička kriza. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<

Suzana Tuneva-Paunovska, generalni sekretar Crvenog krsta je rekla da je deo migranata ovih dana često u znak protesta odbijao humanitarnu pomoć u hrani i u ćebadima, sve osim medicinske pomoći neophodne za hitne slučajeve.

Iza svakog od 188 volontera i tridesetak profesionalno angažovanih lica u Crvenom krstu, po rečima Tuneve-Paunovske, stoji profesionalna obuka kojom su pripremljeni za ovakve oblike kriznih situacija koje se menjaju svakog trenutka.

"Možda je za nas malo drugačije jer radimo pod amblemom Crvenog krsta koji predstavlja značajno ime u celom svetu, a isto tako i lica koja mi angažujemo su prošla obuku i spremna su za rad na terenu. Do sada nismo imali većih problema", rekla je Tuneva-Paunovska.

Stanje je, međutim, dodatno usložnjeno kada su stotine Marokanaca, Alžiraca i Pakistanaca koji su ekonomski migranti pokušali da pređe grčko-makedonsku granicu uklanjajući bodljikavu žicu u pokušaju da nastave svoj puta ka severnoj Evropi. Oko 1.500 migranata koji su zaglavljeni na granici posle odluke evropskih političara da se migranti "filtriraju" i da se prolaz dozvoli samo onima koji dolaze sa ratom zahvaćenih područja.

"Migranti ovih dana odbijaju svaku pomoć u hrani i ćebadi, sve osim medicinske pomoći", rekla je generalna sekretarka Crvenog krsta.

Ipak, oko 4200 osoba dnevno dobija usluge od strane volontera Crvenog krsta.

Evropski predstavnici svakodnevno šalju poruke o zajedničkom nastupu, tehničkoj i operativnoj koordinaciji za izlaženje na kraj sa migrantskom krizom pošto se ne očekuje smanjenje talasa izbeglica.

Jedna od poruka je i da treba sprovesti Evropski akcioni plan za reviziju kontrolnih mehanizama za prihvat u zejdnički evropski prostor sa svime balkanskim zemljama obuhvaćenim migrantskom krizom.

Posle Pariza je otvoreno pitanje o potrebi veće policijske i vojne koordinacije za obezbedjivanje granica duž cele migrantske rute.

Nastavak na Blic...