Izvor: Blic, 16.Maj.2017, 00:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MMF poziva Nemačku da više investira
Međunarodni monetarni fond (MMF) ponovo je juče ukazao da je budžetski suficit Nemačke suviše visok i pozvao je da smanji poreze i poveća investicije da bi stimulisala istovremeno domaću tražnju i ekonomije svojih trgovinskih partnera.
Nemačka je stalno na meti kritika međunarodnih institucija ili svojih trgovinskih partnera koji je optužuju da ne uvozi i ne investira dovoljno da bi od toga mogle da imaju koristi i druge zemlje, posebno evropske.
Nemački budžetski >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << viškovi treba da se koriste za inicijative koji jačaju potencijal rasta, kao što su investicije u infrastrukturu, pomoć deci, integraciju izbeglica i olakšanje fiskalnog tereta na tržištu rada, naveo je MMF u svom redovnom izveštaju o nemačkoj privredi.
Fond takođe predlaže politiku koja bi podstakla Nemce da rade duže, što bi moglo da ohrabri stanovništvo koje stari da više troši umesto što štedi za penziju.
Nemačka treba da iskoristi svoje povećane poreske prihode da investira u infrastrukturne projekte koji će podstaći potencijal za rast, i da ohrabri poslodavce da povećaju plate i pomogne da se podigne inflacija u evrozoni, saopštio je juče MMF.
Nemačka je imala rekordni budžetski suficit prošle godine, gotovo 24 milijardi evra, odnosno 0,8 odsto BDP, dok se većina njenih evropskih suseda, uključujući Francusku, bori s deficitom.
Nemački ministar finansija Volfgang Šojble, koji se zalaže za budžetsku disciplinu, govorio je o mogućnosti smanjenja poreza, ali tek posle opštih izbora predviđenih na jesen i ukoliko na njima pobedi partija Angele Merkel.
U svom izveštaju MMF predlaže progresivno povećanje plata i inflaciju u zemlji da bi se "povećala inflacija u zemljama koje koriste evro kao valutu i olakšala normalizacija monetarne politike". Šojble je prošle nedelje objavio da se očekuje veći poreski prihodi ove godine i odbacio kritiku da Nemačka ne investira dovoljno.
Evropska centralna banka već dve godine sprovodi politiku velike podrške privredi, sa istorijski niskim kamatnim stopama, iz koje treba postepeno da izađe obzirom na oporavak privrede u evrozoni. Međutim, stručnjaci centralnih banaka smatraju da je porast cena i dalje vrlo slab da bi se promenila politika.
.jpg)
