Izvor: Politika, 24.Apr.2014, 11:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko može političarima da zabrani da lažu
Tumači američkog ustava imaju novu priliku da kažu da li sloboda govora znači i slobodu da se u političkoj borbi iznose neistine
Dokle seže sloboda govora u SAD i da li ona obuhvata i pravo političara da slažu, pitanje je na koje će Vrhovni sud još jednom morati da odgovora. Pred sudijama u Vašingtonu se ove nedelje našao novi slučaj koji pokreće upravo ove dileme. Jedna organizacija zatražila je od njih da neustavnim proglase zakon iz savezne države Ohajo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koji političarima zabranjuje da iznose neistine tokom kampanje.
Zakon iz Ohaja je, prema oceni većine američkih medija, protivan slovu Prvog amandmana koji Amerikancima garantuje neograničenu slobodu govora. Prema izveštajima sa prvog dana suđenja, sa ovom ocenom se, izgleda, slažu i sudije Vrhovnog suda. Neki mediji čak pišu da su tumači američkog ustava jedva čekali da obore ovaj i slične zakone u ukupno 15 američkih država i da je samo trebalo da neko iznese prvi slučaj.
A kako je ovaj predmet, uopšte, stigao dao Vašingtona? Za sve je „kriva” organizacija „Suzan B. Antoni” koja je tokom izbora za Kongres 2010. plasirala lažan podatak o kongresmenu iz Ohaja Stivu Drihausu. Grupa je tvrdila da je kongresmen glasao za novi zakon o zdravstvenom osiguranju koji omogućava abortus finansiran iz budžeta. Istina je da je Drihaus, član Demokratske stranke, ali protivnik namernih pobačaja, glasao za „Obamaker” tek kada je postalo jasno da osiguranje neće pokrivati abortuse izuzev u slučajevima silovanja, incesta ili komplikacijama opasnim po život majke. Kongresmen se pozvao na zakon svoje savezne države pa je grupa morala da odustane od kampanje.
Stvar se tako završila pre četiri godine, ali novi izbori za Kongres održavaju se koliko već sledećeg novembra, što je organizaciju „Suzan B. Antoni” navelo da deluju i preduprede eventualne nove tužbe. Izgleda da je u ovom slučaju na strani države Ohajo samo – država Ohajo.
Zahtev za ukidanje zakona potpisale su mnogobrojne javne i uticajne ličnosti koje se ideološki razlikuju – od ekstremnih konzervativaca do krajnjih liberala. Ono što ih spaja jeste stav da Prvi amandman garantuje pravo građanima da iznose svoje mišljenje, čak i ako je ono pogrešno i čak iako je zasnovano na netačnim podacima.
Vrhovni sud je više puta ponovio da je sloboda govora neprikosnovena – ako država krene da određuje šta je istina i kažnjava za svaki netačan podatak iznesen u javnoj sferi, na kraju može da otvori i neko Orvelovo ministarstvo istine koje određuje šta je zvanično tačno. Ako političari ne mogu da tuže novinare za uvredu i klevetu, još jedan je argument protiv ovog zakona, onda ni političari ne mogu da tuže druge političare za istu stvar.
„Ovde nije reč o tome da li treba lagati u kampanji. Naravno da ne treba. Reč je o tome ko odlučuje o tome da li je reklama tokom političke kampanje istinita – sudovi, koji imaju moć da odrede novčane ili zatvorske kazne, ili američki narod, koji ima moć da izabere ili ukloni kandidata”, argumenti su grupe koja traži ukidanje spornog zakona.
Ipak, bila je ovo idealna prilika i za mnogobrojne sarkastične komentare poput onog da se ovde brani pravo političara da lažu. Endi Borovic, satiričar „Njujorkera”, našalio se da je Vrhovni sud presudio da su laži političarima zajemčene Prvim amandmanom jer je to izražavanje njihovih verskih osećanja.
Pi Džej O’Rork, satiričar, novinar i autor, ocenio je da nikako ne treba braniti političarima da izmišljaju jer su lažne izjave „temelji američke demokratije”. Na primer, predsednik Barak Obama poručivao je da će svi građani zadovoljni svojim starim zdravstvenim osiguranjem moći to osiguranje i da zadrže, što se pokazalo netačnim.
Njegov prethodnik Džordž Buš je 2003, govoreći o ratu u Iraku, saopštio da je „misija završena”, dok su više od deset godina posle toga američke trupe još u Iraku. Njegov otac, Džordž Buš stariji, obećao je na izborima 1988: „Čitajte mi sa usana: Neće biti novih poreza.”
Da li treba podsetiti da je Buš, ipak, podigao dažbine kada je ušao u Belu kuću? Za ovu njegovu laž baš se bio uhvatio njegov izazivač na izborima 1992, Bil Klinton, koji je stalno podsećao na predsednikove izmišljotine. Kada je Klinton postao predsednik, i kada je odgovarao na optužbe da je varao ženu sa Monikom Levinski, i sam je uhvaćen u najpoznatijoj laži sa američke političke scene: „Nisam imao seks sa tom ženom”.
J. Stevanović
objavljeno: 24.04.2014.
.jpg)
