Izvor: Večernje novosti, 04.Sep.2015, 08:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

KOMENTAR: Užas

Kažu, fotografija je šokirala svet. Opominju televizije na uznemirujući sadržaj. Pišu novine o evropskoj savesti. Mrtvo telo trogodišnjeg dečaka sa glavom uronjenom u morski plićak negde u Turskoj. Još jedan leš sa nekog imigrantskog čamca. Nema, bar zasada, jasnijeg prikaza užasa i strašnijeg odraza našeg vremena u ogledalu sopstvenog cinizma. Sa ovom slikom ugašenog života od koje zastaje dah, izbrisana je ona prethodna, ona sa raspadajućim, istrulilim leševima u zatvorenom prostoru >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << kamiona na zaustavnoj traci auto-puta u austrijskoj provinciji. I tako sve dok se za neki dan ne pojavi još nešto šokantnije, još morbidnije, još potresnije. Nijednog od onih koji se spremaju na sličan put sve ovo neće odvratiti od želje da pođe. Kakva im je to strašna svakodnevica tamo ako im i rizik gubljenja sopstvenog ili života svoje dece ne predstavlja razlog za odustajanje, ako im narandžaste vreće u koje trpaju leševe njihovih saputnika ne uteruju strah? Izbeglice, azilanti, migranti... sinonimi velike bede i male, obične želje da pobegnu od haosa i žive kao sav običan svet, tamo negde u bogatom, uređenom delu zajedničke planete gde ima svega čega kod njih nema. A što se tiče nas srećnih, bar iz ugla tih nevoljnika, za mnoge će to biti samo još jedna vest u moru sličnih. Pa jedva bi iko i zabeležio da se 11 izbeglica udavilo da među njima nije bio trogodišnji dečak sa fotografije. Na neki uvrnuti način imamo nešto zajedničko, "mi" i "oni": kao da život vredi tako malo i njima, koji mogu da ga izgube, i nama, koji o gubitku čitamo u novinama. Zidovi, žičane ograde, rovovi... da li je to sve što znamo, mi iz ovog vrlog, srećnog sveta?

Nastavak na Večernje novosti...