Irački novac stiže u ponedeljak  

Vest o otpisu 2,48 milijardi dolara, odnosno 90 odsto duga Iraku juče je izazvala seriju saopštenja iz ministarstva u kojima se objašnjava da država Srbija nije oprostila nikakva dugovanja, odnosno da otpisani dug nije državni, već komercijalni. Međutim, kako „Politika” saznaje, državni funkcioneri su veoma dobro obavešteni o ovom poslu koji obavlja „Jugoimport SDPR”, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << štaviše, oni očekuju da u ponedeljak na srpske račune „legne” novac iz Iraka kao rezultat pregovora Iračana i rukovodstva ovog javnog preduzeća.

Prema rečima Dragana Šutanovca, ministra odbrane, otpis dugova nema nikakve veze sa državom već je to aranžman o kojem je u ime komercijalnih poverilaca pregovarao „Jugoimport SDPR”.

– Irački dug je servisirao „Jugoimport”, a u toku pregovora sa iračkom stranom apsolutno svi poverioci, odnosno preduzeća čija su to dugovanja, saglasili su se o otpisu potraživanja od Iraka. To je jedan komercijalni aranžman, ali ne smem ništa više da pričam o tome dok u ponedeljak ne legne novac koji očekujemo – rekao je Šutanovac za „Politiku”, objašnjavajući da iz istih razloga ni Stevan Nikčević, direktor „Jugoimporta”, ne sme da daje izjave na ovu temu.

Ministar odbrane nije želeo da objasni o kolikoj sumi je reč, da li je to novac od posla o izvozu oružja i vojne opreme Iraku u vrednosti od 230 miliona dolara ili možda o uplati preostalih 10 odsto neotpisanog iračkog duga. Prema njegovim rečima, više o ovome moći će da priča sledećeg ponedeljka.

Da je scenario o uplati 10 odsto iračkog duga na srpski račun moguć, svedoči primer Bugarske koja će na osnovu oprosta većine duga do juna ove godine od Iraka dobiti 360 miliona dolara. Naime, prema izjavi bugarskog ministra finansija Plamena Oresharskog, Irak se složio da plati ovaj iznos, ukoliko Sofija otpiše ostatak od ukupno 1,86 milijardi dolara iračkog duga Bugarskoj. Deo ovog novca bugarska vlast namerava da utroši za izgradnju autoputa „Hemus”.

Inače, SAD su Iraku otpisale celokupan dug, a ostale države članice Pariskog kluba kreditora 80 odsto dugovanja. Većina ostalih država je pristala na otplatu u vladinim obveznicama na 23 godine, uz šestogodišnji grejs period, ali nijedna nije bila u stanju da naplati više od 20 odsto duga od Iraka.

Predrag Bubalo, ministar privrede, juče je na konferenciji izjavio da Vlada Srbije nije raspravljala o otpisu iračkog duga jer su to komercijalni dugovi za koje je angažovan „Jugoimport”. Bubalo je dodao da je to stvar tog preduzeća, ali da otpis dugova nije veliko iznenađenje budući da je i Srbiji otpisano 66 odsto duga kod Pariskog kluba poverilaca.

Izjava iračkog ministra finansija da je Srbija Iraku oprostila 2,48 milijardi dolara zbunila je sve koji su upućeni u potraživanja srpskih preduzeća. Naime, poznavaoci prilika smatraju da je pominjanjem ove sume u stvari reč o dugu koji, sa kamatama, Irak ima prema preduzećima iz cele bivše Jugoslavije, a da je tu udeo srpskih firmi oko milijardu dolara.

Goran Rodić, sekretar za građevinarstvo u Privrednoj komori Srbije, takođe pretpostavlja da se 2,5 milijarde otpisa duga prema Iraku odnosi na celu bivšu Jugoslaviju.

– Izgradnja vojnih objekata, odnosno sklapanje međudržavnih ugovora uglavnom je išlo preko Vojske, tako da jedino oni znaju kolika je zaista vrednost tih radova i jedino oni znaju kolika su ukupna potraživanja domaćih firmi koje su tamo gradile. Tu su pre svega „Energoprojekt”, „Mostogradnja”, „Planum”, „Ratko Mitrović”, „Hidrotehnika–Hidrograđevina”, „Rad”, „Komgrap” i drugi – kaže Rodić.

Premda su 2003. godine funkcioneri Državne zajednice Srbija i Crna Gora najavljivali da će irački dug srpskim preduzećima biti njihov ulog za dobijanje poslova u obnovi Iraka, to se nikad nije ostvarilo.

Osim toga, neimari uglavnom veruju da bi srpski radnici bili ugroženi kada bi pod patronatom Amerikanaca nastupili u obnovi Iraka. To potvrđuje i Goran Rodić, koji kaže da se niko od ovdašnjih neimara ne bi latio tog posla prvenstveno iz bezbednosnih razloga.

– Iz istih razloga naši građevinci oklevaju da prihvate poziv alžirske vlade koja im nudi da učestvuju u izgradnji milion stanova i infrastrukture – brana i mostova – objašnjava Rodić.

„Energoprojekt”, koji je gradio vojne objekte, ali i termoelektrane, radove je uglavnom naplatio od Iračana kroz program „Nafta za hranu”. U vreme početka Zalivskog rata na gradilištima su im, na primer, ostale mašine u vrednosti od 500 miliona dolara. Bez obzira na to što je ova kompanija svojevremeno bila cenjena na iračkom tržištu, oni ne veruju da bi njihovi radnici u ovom momentu bili bezbedni u toj zemlji, tako da čelnici „Energoprojekta” generalno nemaju nikakve primedbe na otpis duga.

„Mostogradnja” nije naplatila dugovanja, a direktor Branko Knežević nije želeo da govori o iznosima. Na naše pitanje šta misli o otpisu duga, samo je rekao: „Nemam komentar”.

Tek kada sporazum sa Iračanima stupi na snagu javnost će najverovatnije moći da sazna koja preduzeća su preko „Jugoimporta” pregovarala i da li će naplatiti deo dugovanja.

[objavljeno: ]

1 0

Dodajte komentar