Izvor: Deutsche Welle, 13.Avg.2016, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Glajhšaltung u režiji premijera
Italijanska vlada je smenila najvažnije ljude državne televizije i na njihova mesta postavila one koji su manje kritični prema vlasti. Nepodobni novinari dobijaju otkaze: informisanje je na liniji vlade Matea Rencija.
Bjanki Berlinguer je očito teško pao odlazak sa funkcije glavne voditeljke udarnog televizijskog dnevnika na trećem programu italijanske radiotelevizije RAI. Najveća zvezda informativnog programa državne televizije nije štedela oštre reči: „U poslednje >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << vreme se vrši nenormalan pritisak odozgo, u pitanju su grubi i vulgarni napadi iz najviših političkih krugova. Ali, naš TV-dnevnik im je odoleo i nadam se da će tako i ostati.“ To će, doduše, biti teško bez popularne šefice. Ni drugim kolegama koji nisu „na liniji“ nije lako. Kritičari su promene koje je vlada uvela u RAI nazvali „rencizmom“.
Renci želi da jakom propagandom izdejstvuje održavanje referenduma o ustavnim reformama planiranog za jesen. Vlada tvrdi da su te reforme neophodne za modernizaciju Italije. Deo parlamenta bi trebalo da bude ukinut, čime bi bilo olakšano donošenje zakona i ušteđeno mnogo novca. Kritičari strahuju da će to oslabiti parlament i da će ubuduće sva moć biti u rukama premijera. Čistka u javnim medijima je, prema optužbama Rencijevih protivnika, sredstvo za postizanje tog cilja, ali i slika budućih odnosa u državi.
„Diktatura“
U Italiji su građani odavno naviknuti na direktan uticaj stranaka i vlada na državne medije. Desničari, centar i levica su uvek određivali političku liniju tri najveće TV-stanice. Umesto novinarske nezavisnosti, postojala je bar politička uravnoteženost a broj gledalaca programa je bio slika odnosa moći u parlamentu. Kada kod bi se ti odnosi menjali, kotrljale su se i glave u RAI.
Karlo Frečero smatra se genijalnim televizijskim autorom. Počeo je karijeru na privatnim televizijama Silvija Berluskonija, a onda je otišao na RAI, gde je revolucionisao program novim emisijama, kritičkim i modernim. Kada je Silvio Berluskoni došao na vlast, Frečero je morao da prepusti svoju fotelju drugima. Ali, nikada nije prestao da se bori protiv televizija na kojoj vlada samo jedno mišljenje. Pogotovo ne danas: „Renci sprovodi glajhšaltung u čitavoj RAI. Tako nešto nije bilo ni za vreme Beluskonija.“
Pala u nemilost: Bjanka Berlinguer
Frečero se žali na permanentno pozitivno izveštavanje o navodno veoma uspešnoj politici vlade kao i na sistematsko uklanjanje kritičnih glasova iz javnih medija, glasova koji su veoma važni za formiranje javnog mnjenja. Kaže da bi i manjine trebalo da dobiju prostor u programu. „Vreme je da se ode na barikade i kaže kakva je zaista situacija u medijima. Rencizam se pretvara u diktaturu“, rekao je Frečero za jedinu nezavisnu televizijsku stanicu LA 7. RAI već odavno cenzuriše takve reči.
Vratiće se kao bumerang?
Novinari RAI su postali podanici vlade. Oni ne smeju samostalno da biraju sagovornike za političke diskusije, a pitanja koja žele da postave moraju prethodno da pošalju političarima u pisanoj formi, kaže nam u poverenju jedan od rukovodilaca informativnog programa RAI koji je želeo da ostane anoniman. Mlada generacija novinara radi u tako lošim socijalnim uslovima da im je praktično onemogućeno da izraze bilo kakav kritički stav.
Politički motivisane promene personala u pravilu dovode do pogoršanja programa. Pravi primer za to je novi umetnički direktor radio-programa RAI, inače osrednji šoumen. Taj, po zanimanju bankarski službenik, očigledno po instrukciji sa višeg mesta, ukinuo je sve zabavne programe satiričnog karaktera. Zbog televizijskih dnevnika koji liče jedan na drugi, te redukovanja programa na jevtinu zabavu i isprazne šou-programe sa gostima u studiju, smanjen je broj gledalaca i to je dovelo do slabljenja javnog servisa.
Već dan nakon svog odlaska iz TV-dnevnika, Bjanka Berlinguer je postala tema diskusija, ali ne zbog problema na televiziji, već kao moguća protivkandidatkinja Renciju na sledećim parlamentarnim izborima. S jedne strane, politika joj je u krvi. Ona je kćerka legendarnog i još uvek poštovanog lidera komunista Enrika Berlinguera, i za mnoge levičare je kredibilnija od vlašću opsednutog Matea Rencija.
.jpg)
