Izvor: Vostok.rs, 07.Feb.2016, 10:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Formirana Prva gardijska tenkovska armija u Zapadnom vojnom okrugu Rusije
07.02.2016. -
Prva gardijska tenkovska armija ponovo je formirana u Zapadnom vojnom okrugu (ZVO) Rusije, saopštilo je Ministarstvo odbrane.
U sastav armije ušle su Kantemirovska tenkovska i Tamanska motostreljačka divizija, kao i niz drugih jedinica. Štab nove armije nalaziće se u Podmoskovlju.
Prema navodima ruskog vojnog ministarstva, naoružanje armije činiće osnovni borbeni tenkovi T-72B3, T-80, borbena vozila pešadije BMP-2, kao i više od 130 drugih >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << modela tehnike.
Takođe je saopšteno da će vojnici te armije već ove godine izvesti više od 1.500 borbenih gađanja i taktičkih vežbi, kao i planskih aktivnosti u okviru vojne obuke.
Glavnokomandujući Kopnenih snaga Oružanih snaga RF od 2004. do 2007. godine, armijski general Aleksej Maslov, izjavio je da je formiranje prve tenkovske „nesumnjivo ispravna odluka“. On naglašava da „ranije tim divizijama - Tamanskom i Kantemirovskom - nije bilo baš lako upravljati. Štab ZVO se nalazi u Sankt Peterburgu, a obe jedinice - u Podmoskovlju. Zato je neki organ upravljanja morao da bude stvoren“.
„Veoma je dobro što je to operativna formacija - tenkovska armija“ - uveren je Maslov.
„Njeno formiranje omogućiće da se poboljša obučavanje jedinica izvršavanju zadataka u skladu sa namenom, povećaće kvalitet borbene obuke, poboljšaće se kontrolu svakodnevnih aktivnosti jedinica. I, na kraju, to je svojevrstan povratak našim istorijskim korenima - pukovima, divizijama, armijama. Ne treba mi da koristimo te pomodne termine. Mi i bez toga imamo čime da se ponosimo. Istorija 1. gardijske tenkovske armije vrednost je sama po sebi, podvlači Maslov.
Komandant 1. gardijske tenkovske armije (1991-1993.), načelnik Glavne operativne uprave Generalštaba OS RF (1995.), general-pukovnik Leontij Ševcov, ističe da „vraćanje tenkovske armije predstavlja uklanjanje nedostataka i grešaka prethodnog rukovodstva Ministarstva odbrane i Generalštaba“.
Ranije rasformiranje jedinica pratile su izjave da Rusija u ovom trenutku nema neprijatelje i da za držanjem formacija tipa korpusa i armija u sastavu Oružanih snaga sada nema nikakve potrebe.
Ševcov se prisetio da je nekada bio predstavnik Rusije u Vrhovnoj komandi združenih snaga NATO u Briselu 1995-1997. Godine: „Taj vojni blok je tada činilo 16 država, danas ih već ima 28, a naša zapadna granica je ogoljena“. Zato on uverava da „nesumnjivo, ponovno stvaranje 1. gardijske tenkovske armije je apsolutno ispravna odluka“.
Prva gardijska po naoružanju i brojnosti, ukazuje Ševcov, zasad nije veća od korpusa.
„U ovom trenutku armiju čine svega dve divizije i jedna brigada. A u ranijim vremenima u sastavu takvih operativnih formacija bilo je najmanje 4-5 divizija, a a ponekad je njihov broj išao i do 10“ - naglasio je on. Po mišljenju general-pukovnika, zato u sastav te armije treba uključiti još najmanje dve punokrvne jedinice.
„Tamanska i Kantemirovska divizija nikada nisu bile potpuno kompletirane jedinice. Po pravilu, te divizije su se sastojale od po dva puka. Njihova brojnost nije bila veća od 12-12,5 hiljada ljudi, što odgovara potpuno kompletiranoj diviziji. A ako je jedinica kompletirana 70 odsto, to u praksi znači da je ona ograničeno borbeno sposobna. Za vojne parade mogućnosti Tamanske i Kantemirovske divizije su sasvim dovoljne, a za vođenje ozbiljnih borbenih dejstava, verovatno ranije nisu“ - naglasio je Ševcov.
Takođe, po generalovom mišljenju, „odluka o formiranju armije je jedno, a sasvim je druga stvar je kada će novoformirana jedinica postati istinski upravljiv i borbeno sposoban vojni organizam“.
„Čak i razmeštanje i postizanje borbene gotovosti jedne divizije traje veoma dugo. Nekad je to trajalo tri godine, nekad čak i više“ - opominje Ševcov. Osim toga, veoma mnogo napora moraće da bude uloženo u pripremu odgovarajuće infrastrukture. Potpuno kompletiranu diviziju čini 1.200 oficira. Za njih su potrebne stambene prostorije koje odgovaraju savremenim standardima. A još su potrebne kasarne za vojnike, centri za obuku, poligoni, kapitalne građevine za skladištenje oružja i vojne tehnike, propisanih zaliha materijalnih sredstava. A sada podignite tu lestvicu do armijskog nivoa, i biće vam jasno koliko još predstoji napora i teškog rada. To jest mogu se naći vojnici, tehnika takođe, ali to još neće biti armija. Drugim rečima, treba raditi, raditi i još jednom raditi, kazao je Leontij Ševcov.
Načelnik za naoružanje Ministarstva odbrane Rusije 1994-2000. godine, general-pukovnik Anatolij Sitnov izjavio je da se formiranje tenkovske armije „može oceniti samo kao korak u izuzetno ispravnom pravcu“. Prvo su Oružanim snagama vraćene divizije, a sada je došao red na operativne jedinice - armije.
Po mišljenju Sitnova, upravo je divizija ključna karika u Oružanim snagama Rusije i „odluka koja je svojevremeno doneta o prelasku na brigade može se oceniti u našim uslovima kao pogrešna“. Samo divizija, svojevrsna samodovoljna i efikasna jedinica, koja ima sopstveni sistem uprave, sposobna je da uspešno rešava zadatke koji su joj postavljeni. Ono što se radi danas (formiranje prve tenkovske armije) predstavlja obnavljanje struktura koje su sposobne da rešavaju operativne i operativno-taktičke zadatke na određenim pravcima. I to ne može da ne raduje. Mi ne treba da kopiramo američko iskustvo. Mi i sopstvenog iskustva, i to izuzetno bogatog, imamo više nego dovoljno, rekao je Sitnov.
Posle ponovnog formiranja armija, po mišljenju Sitnova, potrebno je takođe obnoviti frontovske i strateške formacije. „Sve redovne organizacione aktivnosti treba da rezultiraju naglim povećanjem tehničke spremnosti u naoružanju, obnavljanju sistema popravke naoružanja - naglasio je on. Takođe, po generalovom mišljenju, potrebno je revidirati ovlašćenja glavnokomandujućih vidova Oružanih snaga.
„Njihova uloga u mnogim pitanjima i u mnogim sferama treba da bude značajno povećana. To se naročito tiče obnavljanja sistema obuke kadrova, pitanja borbene i operativne obuke“.
Fakti
.jpg)
