EU o Srbiji: političke podele usporavaju reforme  

Zemlje zapadnog Balkana postigle su uverljiv ekonomski napredak, ali korupcija, organizovani kriminal i etničke tenzije i dalje usporavaju region na putu ka Evropskoj uniji, ocenjeno je u najnovijem godišnjem izveštaju Evropske komisije (EK), koji će sutra i zvanično biti predstavljen u Briselu, a u sredu i u Beogradu. Kad je reč o Srbiji, dokument ističe da su reforme usporene zbog oštrih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << političkih podela među vladajućim partijama, i da je "nacionalistička retorika" i dalje jaka, a to loše utiče na političku klimu u zemlji, kojom, inače, ubedljivo dominira pitanje Kosmeta.

Pozivajući se na izveštaj Komisije, Balkanska istraživačka mreža (BIRN) ističe da je nova srpska vlada pokazala prve rezultate u saradnji sa Haškim tribunalom, čime je omogućen dovršetak pregovora o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (SSP). Sporazum, međutim, neće biti potpisan sve dok Srbija u potpunosti ne ispuni svoje obaveze prema Hagu, kaže se u izveštaju.

Komisija je uočila jasno opredeljenje nove vlade za evropske integracije (doduše, uz opasku da su rezultati u praksi "polovični") i veoma pohvalno se izrazila o profesionalnom načinu na koji su vođeni pregovori o SSP, zaključujući da Srbija "raspolaže kapacitetom državne uprave za napredak ka Evropskoj uniji".

Dobro su ocenjeni snažan rast srpske ekonomije (uz izvesne zamerke na makroekonomskom polju, u zaostajanju strukturnih reformi i na dosta veliku nezaposlenost) i napredak ka funkcionalnoj tržišnoj privredi, kao i početni rezultati u borbi protiv organizovanog kriminala koji, međutim, ostaje ozbiljan problem u zemlji. Iako su dovedena do kraja neka važna suđenja, uključujući ono za ubistvo bivšeg premijera Zorana Đinđića, nije još usvojen akcioni plan za primenu nacionalne strategije suzbijanja organizovanog kriminala. Pored ostalog, primećuje se da "specijalizovane policijske službe nemaju nužni kapacitet da u potpunosti obavljaju svoje dužnosti". Odredbe o zapleni dobiti stečene zločinom nisu odgovarajuće primenjene, a nužni su i dodatni zakoni o konfiskaciji imovine, smatra Evropska komisija.

U dokumentu je rečeno da su poboljšani uslovi za poštovanje ljudskih prava i zaštitu manjina, a posebno u zastupljenosti manjina u javnim službama i upotrebi manjinskih jezika. Međuetnička situacija u Vojvodini je sve bolja, na jugu Srbije ostaje stabilna ali napeta (zbog odnosa albanskog stanovništva prema srpskom), dok se u Sandžaku pogoršala usled podela unutar muslimanske zajednice.

Beogradu je upućena kritika na račun pristupa rešenju "kosmetskog problema" – ocenjeno je da "nije pokazao dovoljno konstruktivnosti". Zamereno nam je da zaostajemo u reformi pravosuđa i sprovođenju nacionalne strategije za borbu protiv korupcije, naročito u osnivanju agencije za suzbijanje korupcije. Nedostaju nam i strategija za onemogućavanje pranja novca i prateće zakonodavstvo, ocenjeno je u izveštaju. Preporučeno nam je da ojačamo demokratiju i vladavinu zakona, i rad svoje skupštine oslobodimo pritisaka koji proističu iz aktuelne političke situacije.

Uz ocenu da je poboljšan civilni nadzor nad vojskom, što je ključni prioritet u Evropskom partnerstvu (programu reformi neophodnih za približavanje Srbije EU), Komisija zapaža da se "u toj oblasti moraju zajamčiti delotvornost skupštinske kontrole i uvid u finansiranje". Zamera nam i da kasnimo u donošenju i primeni novih zakona.

U izveštaju se primećuje i da "zasad Ustav i Ustavni zakon ostavljaju prostor za politički uticaj na naimenovanja u pravosuđu. Apelacioni i administrativni sudovi još nisu uspostavljeni, a ustavni sud ne deluje od oktobra 2006".

Evropska komisija očekuje od Srbije da sprovede još neke mere kako bi od nove godine mogli da se primene sporazumi sa EU o viznim olakšicama i readmisiji, a pre svega da donese zakon o strancima. Zapažena su izvesna poboljšanja u kontroli državnih granica, uključujući prenošenje nadzora sa vojske na policiju, ali je potrebno učiniti više na razvoju integrisanog upravljanja granicama. Uprkos rezultatima postignutim u suzbijanju ilegalne imigracije, i dalje ostaje problem azilanata.

Izveštaj Evropske komisije zasebno se bavi Kosmetom, za koji kaže da je "pod upravom UN uspeo da održi demokratsku stabilnost i vladavinu prava". Pitanje budućeg statusa je, naravno, tema koja apsolutno dominira kosmetskom svakodnevicom, a "glavni izazovi" su, po mišljenju EK, unapređenje vladavine prava, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala i jačanje međuetničkog dijaloga.

[objavljeno: ]

0 0